AKO NESTANE SELO, NESTAĆE I SRBIJA!
IZVOR: Jelena JOKANOVIĆ - 13.06.2019 | 20:48
Obnova sela u Srbiji je Sizifov posao, ali mi ćemo taj kamen zaustaviti! Ovu ohrabrujuću poruku uputio je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na jučerašnjoj konstitutivnoj sednici nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Ovo će, kako je rečeno, biti udarnička borba za spas cele države jer fenomen prazne zemlje preti da razori čitavu Srbiju.
Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ
Krkobabić je naglasio da sela Srbije nisu usputna nostalgija, već imperativ vremena, populacioni, bezbednosni i ekonomski.
- Otvorili smo jednu od najbitnijih tema, temu sela Srbije. To je lepa vest, ali put lepe stvarnosti pun je izazova i poteškoća. Raduje nas što uz struku i nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, SANU i poglavarima verskih zajednica. Svi zajedno smo, uz podršku javnosti, sa iste strane stola, ujedinjeni u želji da pokušamo da spasemo sela Srbije od pražnjenja. To nije proces koji je počeo juče, ni koji će se završiti sutra i nije samo osobenost Srbije. To je usud malih zemalja, ali moramo tome da pokušamo da stanemo na put - apelovao je ministar.
200 sela nema nikog mlađeg od 20 godina250 sela ima manje od 100 stanovnika260 hiljada momaka starosti 40-50 godina je neoženjeno100 hiljada devojaka iste dobi neudato570 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji |
Kako je rekao, ideja je da zajedno daju umne, stručne, naučno utemeljene predloge koji će biti temelj razvojno-ekonomske politike. U centru pažnje će biti poljoprivreda, zemljište, poljoprivredna gazdinstva, kojih je, kaže, 570.000, ali se taj broj smanjuje.
Vučić: Podržaćemo sve što smisli timFoto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, podržao je projekat punim srcem: - Za Srbiju je selo od presudnog značaja i sve što ovaj tim bude smislio mi ćemo podržati. Znam da će se time mnogo novca baciti u bunar jer se ne mogu zaustaviti ljudi koji žele da žive u gradu, ali ako te mere bar 20 ili 30 odsto daju rezultate, biće urađen ogroman posao. To je i pitanje od nacionalnog i bezbednosnog značaja. Ako pogledate našu granicu prema Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, BiH, Mađarskoj, sve je prazno, nema ljudi. Selo je važno, pošto ono znači očuvanje suvereniteta zemlje. Srbija se suočava sa depopulacijom stanovništva, pa gubimo i selo i ljude, i to je problem za zemlju, ruši odbrambene kapacitete Srbije i sve što ovaj savet bude mogao da uradi, država, Vlada, parlament i ja kao predsednik ćemo maksimalno pomoći i finansijski podržati. |
- Selo nije samo poljoprivreda, već mnogo više od toga, pa su potrebne i nova zdravstvena politika primerena selima, obrazovanje, sport, kultura. Krupni koraci su urađeni u infrastrukturi, kao i dovođenjem stranih investitora i otvaranjem radnih mesta u rubnim mestima, jer je time otvorena nada. Sve akcije će imati smisla i značaja samo ako ih mlade žene i njihovo potomstvo prihvate. Ovo je bitka za njih jer će selo opstati ako se deca budu rađala i zasnivale porodice - poručio je on.
Jezdić: Širi se epidemija puste zemljeFoto: Promo foto Nenad Jezdić, glumac, poručio je da pošast puste zemlje kruži Srbijom i preti da opustoši našu otadžbinu. - Iza nas su vekovi mnogobrojnih pokušaja raznih agresora da unište naš narod i tragove postojanja. Sada nešto drugo preti sadašnjosti i budućnosti srpskog naroda. Bela kuga napala je Srbiju, a smrtonosna epidemija puste zemlje širi se rubnim područjima zemlje i zlokobno preti da zatre srpsko selo, koje je upravo održalo Srbiju, othranilo nas. Sa nestajanjem sela nestala bi i Srbija. U hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika. U više od 200 sela nema nikog mlađeg od 20 godina. U selima imamo 260.000 momaka starosti između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu osnovale svoju porodicu. Stavimo prst na čelo svi mi koji želimo dobro našoj Srbiji. Upotrebimo sva znanja da spasemo srpsko selo, zaseoke i mahale. Pomozimo onoliko koliko svako od nas može. Da se vratimo korenima, sprečimo preteće seobe. Srpski seljak je uvek bio i hranitelj i branitelj Srbije, stražar svake naše porodice. Da na selu budu uslovi života kao u gradu, da se niko ne stidi da kaže da je seljak. Škorić: Oj, Srbijo, među praznim kućamaDragan Škorić, predsednik akademijskog odbora za selo SANU simbolično je počeo izlaganje: Oj, Srbijo, među šljivama, postalo je oj, Srbijo, među praznim kućama. U srpskim selima je više od 50.000 praznih kuća, toliko napuštenih gazdinstava, neiskorišćenih resursa, njiva, livada, pašnjaka. Realno ih je i više, a najteže je u brdsko-planinskim selima. Uradilo se dosta sa projektom "500 zadruga za 500 sela", promenio se osećaj, raspoloženje u selima Srbije. Shvatili su da smo udruženi jači. Sada moramo nastaviti ovakve projekte do poslednjeg sela. Kada govorimo o selu, poljoprivredi, prozivodnji hrane, došlo je vreme koje traži najkvalitetnije kadrove, najsavremeniju opremu i standarde iz sveta. |
Danica Grujičić: Neće biti lako, mnogo je propuštenoFoto: Tanjug/T. VALIČ Danica Grujičić, direktorka Instituta za radiologiju, konstatovala je da je država konačno rešila da nešto promeni. - Ovo je telo kome se mladi ljudi koji se odluče da ostanu na selu mogu obratiti. Potrebno je da svaka mlada žena koja odluči da zasnuje porodicu na selu zna da će joj dete biti zdravstveno zbrinuto kao u Beogradu, da zna da će imati jednako kvalitetno školovanje i da sada imate telo kome možete da kažete šta vam je potrebno. Neće biti lako, mnogo je toga propušteno, ali je važno da se krenulo. Kada je zdravstvo u pitanju, zadatak Ministarstva zdravlja će biti da obezbedi dobru zdravstvenu zaštitu kakvu svi zaslužujemo. Ršumović: Od srećne dece srećan narodFoto: ST/ V. Lukić Ljubivoje Ršumović, pesnik, govorio je u svom stilu: - Dok je sela i seljaka, Srbija će biti jaka. Mora se naći u ovom potrošačkom vremenu način da se mladi ljudi pripitome. Treba insistirati i angažovati snage da se oni uposle, da se stimulišu da ne odlaze. Moramo da razmislimo ozbiljno o strateškoj proizvodnji naroda. To se radi tako što se proizvode deca, od srećne dece biće srećnog naroda, a onda i srećne države. Pastor: Mogli smo nekad, možemo i danasFoto: Tanjug/J. PAP Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, rekao je da bez preporoda sela nema preporoda Srbije. - Kada govorimo o preporodu sela, govorimo o životu Srbije danas i sutra, o mladima. Prva zadruga je osnovana 1846. u Bačkom Petrovcu. Bila je istovremeno treća u svetu. Ako smo tada bili spremni i sposobni, možemo i danas. Preporod sela odnosi se i na perspektivu, ekonomsko jačanje onih koji žive na selu, demografsko starenje, budućnost škola u malim sredinama. Nacionalni savet preuzeo je na sebe herojski čin. |
Osnovni ciljeviOstanak mladih na selu Povratak ljudi iz gradova u sela Da se više dece rađa na selima Ekonomsko jačanje ljudi koji žive na selu Udruživanje proizvođača u zadruge Obezbediti zdravstvenu zaštitu stanovništvu Obezbediti kvalitetno obrazovanje |
Neki od članova nacionalnog timaKopredsednici: Milan Krkobabić, ministar Dragan Škorić, akademik Članovi: Episkop šumadijski Jovan Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup Dragan Stanić, predsednik Matice srpske Ištvan Pastor, predsednik SVM Prof. dr Vladimir Goati, predsednik "Transparentnosti" Milan Prostran, agroekonomski analitičar Prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg Prof. dr Jovan Marić, psihijatar Prof. dr Milivoje Pavlović, književnik i profesor Prof. dr Sima Avramović, doktor pravnih nauka Ljubivoje Ršumović, pesnik Nenad Jezdić, glumac Aleksandar Protić, dramski umetnik Bora Dugić, estradni umetnik Milan Živadinović, fudbalski trener Branko Maričić, doajen zadrugarstva Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Branislav Gulan, agroekonomski analitičar Radoš Bajić, reditelj, pisac i glumac Prof. dr Milovan Mitrović, SANU Prof. dr Zorica Vasiljević, Poljoprivredni fakultet Zemun Prof. dr Ratko Lazarević, Poljoprivredni fakultet Zemun Prof. dr Dušan Kovačević, Poljoprivredni fakultet Zemun Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad Prof. dr Stevan Maširević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad Prof. dr Petar Bulat, Medicinski fakultet Dr Radmila Pivić, Institut za zemljište "Topčider" |