Svi strani političari koji su "slomili zube" na kosovskom čvoru

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs/pixabay.com/Tanjug/AP</a>

Foto: Ilustracija

Američki diplomata Ričard Holbruk, devedesetih godina je poslat kao "ključni čovek SAD" koji bi mogao da sredi sukob između Srba i Albanaca. On je 1998. godine sa Slobodanom Miloševićem sklopio sporazum koji je, ispostaviće se kasnije, samo odložio početak NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, koje je počelo u martu naredne godine.

Na njegovu "naslednicu" Madlen Olbrajt, palo je breme kosovskog problema, kada je posle Holbruka došla na Balkan. Posle imenovanja za državnog sekretara u administraciji Bila Klintona, stiče reputaciju jednog od najvećih zagovornika vojne intervencije SAD i NATO–a u sukobima na Kosovu i bombardovanja SRJ. Ostaće upamćena njena uloga u pregovorima u Rambujeu, kada je pred delegacije postavila uslove koje su Albanci prihvatili, a srpska strana odbila.

Ishod je dobro poznat, usledilo je 78 dana agresije na SR Jugoslaviju od strane NATO alijanse.

Tadašnji ruski premijer Viktor Černomirdin, zajedno sa delegacijom Ruske Federacije, te 1999. godine pokušao je da u  pregovorima sa čelnicima NATO, krajem maja i početkom juna pronađe prihvatljivo rešenje za okončanje bombardovanja Jugoslavije i konflikta na Kosovu.

Do prekida vazdušne intervencije došlo je posle uspešno okončane diplomatske misije u kojoj je osim ruskog diplomate učestvovao i predsednik Finske Marti Ahtisari. Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna prihvatio je njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom su taj dogovor prihvatili poslanici Skupštine Srbije.

Uključivanje finskog diplomate i specijalnog izaslanika UN u pregovarački proces mnogi su okarakterisali kao "dan koji je zavio Srbiju u crno". Na dan kada je počela NATO agresija na Srbiju, Ahtisari je preporučio nezavisnost Kosova pod nadzorom međunarodne zajednice, pritom ignorišući međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Srbije.

 

 

Plan Martija Ahtisarija iz 2007. godine predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih građana. Prema tom planu predviđena je široka autonomija za srpske opštine uz punu vlast Prištine. Skupština Srbije usvojila je Rezoluciju kojom se odbacuju svi stavovi iz Ahtisarijevog predloga, a kojima se "krši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kao međunarodno priznate države". Iako je Savet bezbednosti UN, posle ulaganja ruskog veta, odbacio Ahtisarijev plan, Priština je, pozivajući se upravo na Ahtisarija, jednostrano proglasila nezavisnost Kosova 17. februara 2008. godine.

Poslednja sesija pregovora između Beograda i Prištine o Kosovu, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe, završena je 28. novembra 2007. godione u Badenu, kod Beča. Dve nedelje kasnije 10. decembra predstavnici Kontakt grupe iz Evropske unije, SAD i Rusije Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar-Bocan Harčenko podneli su izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

 

 

Beograd i Priština su ostali na svojim pozicijama, dok je Beograd  nudio suštinsku autonomiju u različitim varijantama, predstavnici iz Prištine su tražili isključivo nezavisno Kosovo. Zategnut odnos između Beograda i Prištine dočekao je Ketrin Ešton, koja je pre sedam godina preuzela ulogu posrednika u pregovaračkom procesu. U svoju biografiju ona je uspela da upiše da je za isti sto uspela da dovede srpske i albanske zvaničnike. Predstavnici Srbije i Kosova potpisali su 2013. godine prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poznat i kao Briselski sporazum.

Ovim dokumentom dogovoreno je osnivanje Zajednice srpskih opština koja je trebalo da bude formirana nakon lokalnih izbora po kosovskim zakonima zakazanim još u novembru 2013. godine. Ipak, albanska strana nikad nije primenila dogovoreno, pa je i Eštonova ostala "praznih šaka" kada je rešenje kosovskog problema u pitanju.

 

 

Slična će sudbina zadesiti i njenu naslednicu na mestu šefice evropske diplomatije, Federiku Mogerini, kojoj danas pripisuju da je "zapustila dijalog". Danas, tvrde stručnjaco, malo je verovatno da će se po pitanju rešavanja kosovskog problema bilo šta dešavati pre konstituisanja novih organa u EU.

Analitičar Dejan Vuk Stanković tvrdi da će verovatno novi komesar za bezbednost i spoljnu politiku, koji će zameniti Federiku Mogerini, dijalog pokrenuti sa mrtve tačke. Ako bude i bilo nekih susreta u Briselu, oni će, prema njegovom mišljenju, imati simbolički karakter, odnosno nosiće poruku, koja danas ne izgleda uverljivo, a to je da EU još uvek ostaje posvećena rešavanju problema Kosova. Međutim, uzimajući u obzir učinak Federike Mogerini mislim da malo ko veruje da bez neke promene u pristupu, pa i u formatu razgovora, može doći do nekog rešenja koje bi bilo uzajamno usaglašeno i racionalno, a samim tim i održivo u budućnosti - rekao je Stanković.