Đinđića prisluškivali Zemunci, pa ga ubili zbog Čumeta? Rat za prevlast u podzemlju bio okidač za atentat na premijera
IZVOR: Kurir, Republika - 10.08.2019 | 06:32
Ljiljana Smajlović podseća da bi jedan od razloga za organizovanje atentata 2003. moglo biti i to što je zemunski klan znao šta se njihov ljuti rival Buha dogovara s predsednikom Vlade. Jedan od ključnih razloga zbog kojeg je premijer Zoran Đinđić ubijen je i to što je zemunski klan dobijao informacije o sadržaju svih njegovih razgovora, pa je tako Dušan Spasojević Šiptar saznao i šta je predsednik Vlade pričao s vođom surčinskog klana Ljubišom Buhom Čumetom.
Šiptar i Čume su u to vreme bili u ratu za prevlast u podzemlju, pa su "zemuncima" telefonski dogovori između premijera i Čumeta bili okidač da se odluče za atentat.
Na ove okolnosti ukazala je novinarka Ljiljana Smajlović, koja, komentarišući aktuelnu aferu o prisluškivanju, javno pita jesu li i Đinđića prisluškivali.
Foto: e-stock
- Kažu da je Zoran Đinđić, između ostalog, ubijen i zato što su ljudi oko Dušana Spasojevića saznali o čemu se on telefonom dogovarao sa Čumetom i njegovim ljudima. Zoranova prijateljica Lora Silber je posle njegovog ubistva objavila kako joj je Zoran u privatnosti svog doma ispričao da će pustiti da se dva gangsterska klana pobiju, da bi preživele poslao u Hag. Jesu li ga i tom prilikom slušali? Ko će znati - piše Smajlović u svojoj kolumni u Nedeljniku.
Bivši direktor beogradske policije Marko Nicović za Kurir kaže da nema nikakve dileme da je Đinđić bio slušan i da su "zemunci", zbog kriminalizovanih bezbednosnih struktura u državi, uvek bili ne jedan, već tri koraka ispred njega.
Bez uticaja na službe
- Služba i svi ti ljudi s ratišta su znali šta se sprema, a to nije znao niko od Đinđićevih ljudi od poverenja, niti su znali šta kombinuju Spasojević i Luković, šta Legija, a šta Čume sa "zemuncima". Đinđić uopšte nije mogao da utiče na te bezbednosne strukture. Đinđićevo okruženje, koje se bavilo pitanjima bezbednosti, više je kontrolisalo premijera nego on njih, što je apsurdno. Kad predsednik Vlade postane subjekat mera, a ne onaj koji određuje na kome se primenjuju mere, to je znak da on ne vlada sistemom bezbednosti - smatra Nicović.
Suđenje vekaFoto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> Pošto je najavio konačni obračun sa organizovanim kriminalom, Đinđić je ubijen 12. marta 2003, a u avgustu iste godine je podignuta optužnica protiv 44 osobe za učešće u atentatu. Suđenje je počelo 22. decembra 2003. i u prvom stepenu izrečene su osuđujuće kazne - ukupno 378 godina zatvora. Konačna presuda je doneta 2008. i njome je osuđeno 12 pripadnika JSO i zemunskog klana Miloradom Ulemekom Legijom na čelu. On je kao organizator ubistva i prvooptuženi dobio 40 godina zatvora, koliko je dobio i Zvezdan Jovanović, takođe pripadnik JSO. Spasojević i Luković, vođe zemunskog klana, ubijeni su tokom hapšenja. |