Moskva otkrila svoju strategiju za Balkan u 5 tačaka

Foto: printscreen/Google Earth/Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Nakon što je u petak Srbija potpisala sporazum sa Evroazijskom unijom (Putinov najveći ekonomsko-politički projekat), a u Beograd su dopremljeni sistemi S-400 i "Pancir", pojavila se i veoma zanimljiva analiza ruskog saveta za međunarodne odnose (RIAC). Ova organizacija izradila je specijalni projekat "Rusija na Balkanu", u kojem se region opisuje kao "epicentar međunarodnih dešavanja" i predlaže se nova ruska strategija prema ovom području.

U dokumentu "Rusija na Balkanu" strategija Moskve grupisana je u pet poglavlja (pogledajte okvir). U specijalnom dokumentu se, između ostalog, kako prenosi crnogorski portal Analitika, ističe da Balkan može zauzeti važno mesto u nadolazećoj arhitekturi odnosa, ali se konstatuje i da Rusija nema toliki uticaj na Balkanu, kako to predstavljaju zapadni mediji kroz guranje narativa o ruskoj pretnji. Zato se predlaže nova strategija Rusije na Balkanu.

U uvodnom delu dokumenta navode se svi promašaji EU na Balkanu, a pominje se i da je zabrinjavajuće za sve zemlje ovog regiona kojima je u interesu evroatlantska integracija da se u pozitivne faktore po rusku spoljnopolitičku strategiju ubrajaju nespretnosti i promašaji vodećih država EU sa glavnim kandidatom za pristupanje - Srbijom. Tu se pominje i "skandal nakon proslave gola na utakmici Švajcarska-Srbija na Svetskom fudbalskom prvenstvu 2018. godine" i "nepoštovanje srpske delegacije tokom događaja koji su obeležili savezničku pobedu pre 100 godina u Prvom svetskom ratu u Parizu".

U savetu Peskov, Ivanov, Morgulov... Ruski savet za međunarodne odnose (RIAC) radi po principu zapadnih tink-tenk organizacija. Baš kao i one, savet je na papiru nezavisan u odnosu na zvaničnu vlast i državne institucije, ali je s njima u velikoj meri isprepletan, što personalno, što koncepcijski. Zato se stavovi takvih organizacija uzimaju često kao ono što državni organi misle i zastupaju, samo što ne smeju to javno i direktno da iskažu. Uostalom, iz sastava ruskog saveta jasno je koliki je njegov uticaj. U predsedništvu su, između ostalih, bivši ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov, aktuelni sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, aktuelni zamenik ministra spoljnih poslova Igor Morgulov... Suosnivači saveta su ministarstvo spoljnih poslova Rusije, ministarstvo obrazovanja i nauke, ruska akademija nauka, ruska unija industrijalaca i preduzetnika, te međunarodna medijska grupa Interfaks.

Zatim sledi referat o tome zašto Rusija ne sme odustati od Balkana i zaključuje se da će Moskva, ako se Balkan na kraju i preseli u evroatlantsko područje uticaja, znatno pogoršati svoju poziciju u Evropi. Zato se predlaže novi akcioni plan, uz podsećanje da Rusija ima fundamentalno znanje neophodno za razumevanje procesa koji se odvijaju na Balkanu.

Pet tačaka ruskog plana 1. Stvoriti podršku konstruktivnih političkih snaga u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji i drugim zemljama u regionu, tj. snaga koje bi bile orijentisane prema projektima Moskve 2. Širenje medijskog pristupa na Balkanu, zameniti narativ "Rusija kao pružilac sigurnosti" i "Rusija kao dobavljač energije" sa "Rusija kao sredstvo regionalne stabilnosti" "Rusija kao sredstvo humanitarne saradnje" i "Rusija kao dobavljač e-tehnologija i efikasnih tehnoloških rešenja" 3. Kontinuirano i sve veće ulaganje u regionalne proizvodne kompanije 4. Pretvaranje ekonomske prisutnosti u rast obrazovne, ekonomske i kulturne saradnje 5. Razvijanje konstruktivnih pristupa religiji, uzimajući u obzir trend fragmentacije istočnog hrišćanskog prostora