Bibi van Ginkel: Balkan ne sme da postane evropski poligon za smeštaj izbeglica

Foto: youtube.com/CIDOB Barcelona

Bibi van Ginkel

Eventualno pretvaranje Zapadnog Balkana u tampon zonu u koju će biti smešteni migranti koji ne mogu da pređu na teritoriju EU nije preporučljivo i takav scenario bi imao razarajući efekat na region i čitavu Evropu, ocenila je u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu jedna od vodećih holandskih i evropskih ekspertkinja za pitanja terorizma i ekstremizma Bibi van Ginkel.

- To je nešto što nikako nije preporučljivo. Takav scenario imao bi razarajući efekat na region i čitavu Evropu. To je scenario u kome Turska, na primer, kaže da će otvoriti kapije i pustiti izbeglice u Evropu ukoliko EU ne učini ono što od nje Ankara očekuje, a sa druge strane države članice EU pojačaju kontrolu granica - kaže van Ginkel.

Vlade svih država regiona bi trebalo da se obrate EU i naprave zajedničku strategiju kako se to ne bi dogodilo, naglašava ona i dodaje da nije sigurna koliko su lideri regiona usklađeni u kontekstu tog izazova. "To bi im svakako preporučila da učine jer bi ih to učinilo snažnijim, da zajedno razgovaraju sa EU i da nađu rešenje koje smatraju odgovarajućim", naglašava van Ginkel.

Ginkel, koja se u bavi pravnim aspektima borbe protiv terorizma i ekstremizma pri Međunarodnom centru za borbu protiv terorizma u Hagu i prestižnom Klingendal institutu za međunarodne odnose smatra da čitav regiona Balkana predstavlja zonu relativno visokog rizika.

- Na Balkanu je dosta ljudi koji su odlazili u sukobe i sada su se vratili. Neki su osuđivani, neki su već i izašli iz zatvora. Sa druge strane, mere za monitoring tih ljudi koji su se vratili u društvo možda nisu toliko razvijene koliko bi trebalo da budu. To je problem za sve zemlje. Odnosi se i na pitanje da li treba dopustiti repatrijaciju ovakvih ljudi odnosno da li su vremenski dovoljno kažnjeni jer je teško doći do dokaza počinjenih zločina - kaže ona.

- Tužilaštva su fokusirana na to da dokažu pripadnost nekoj terorističkoj organizaciji, pripremama pre odlaska na ratište i slično. To su uglavnom osnove za zatvorske kazne, a ne da li je neko nekome odsekao glavu, ubijao ljude ili ih mučio. Nekada je to teško dokazati. Ponekad su zločini postavljani na društvene mreže i to su danas prihvatljivi dokazi na sudu. Međutim i dalje je teško doći do forenzičkih dokaza sa lica mesta - zaključuje van Ginkel.

Kakva je sada situacija po tom pitanju?

Ljudi se sada vraćaju sa ratišta, bivaju osuđeni na zatvorske kazne od šest do deset godina ali ne i na kazne od 25 do 30 godina za ubistva ili masovna ubistva. To predstavlja veliki problem jer znači da vam se stotine takvih osoba vraća u društvo. Time se otvaranja pitanje kako se oni vraćaju u društvo. Da li imate sveobuhvatne programe za njihovu rehabilitaciju i reintegraciju?

Često koristimo izraz 'deradikalizacija' ali postoji i pitanje možemo li zaista promeniti nečija uverenja? Tu je i paradoks liberalnih društava jer nam je sloboda misli i govora važna. Kako to sve spojiti u jednu celinu predstavlja važno pitanje. Takođe i kada stavite ljude na te programe koji bi trebalo da ih odvrate od nasilnih namera koji proističu iz njihovih ideologija, možete li zaista biti sigurni u to? Oni vas mogu prevariti i samo se pretvarati da su ponovo ljudi koji se ponašaju u skladu sa pravilima društva. Zato morate držati otvorene oči. To je veliki stres za društvo.

Šta bi bila vaša preporuka za vlade zemalja Balkana?

Zemlje Balkana trebalo bi da se usredsrede na razvijanje strategija prevencije i povezivanja sa zajednicama.

Ako gledamo širu sliku do sada je bilo strategija koje nas nisu dovele do rešenja. Setimo se Ali Sufana na primer (Ali Sufan je bio agent američkog Federalnog istražnog biroa i jedan od vodećih stručnjaka za borbu protiv terorizma. Napustio je službu 2005. zbog toga što američka obaveštajna zajednica nije međusobno delila podatke koji su po njegovom mišljenju mogli da dovedu do sprečavanja terorističkih napada). Sufan je bio na tragu Al-kaidi nakon bombaških napada na američke ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu 1998. godine. Bio je jedan od nekolicine agenata FBI koji je govorio arapski. Tada je Al-kaida imala stotinak pristalica.

Pogledajte kakva je situacija danas. Imamo desetine i stotine hiljada pristalica. Možda i čitav milion. Očigledno da nešto nije urađeno kako treba. Ignorisali smo probleme ili doprinosili njihovom pogoršanju.

Koliko države regiona u tome mogu računati na međunarodnu pomoć?

Postoje razni programi međunarodnih organizacija. Ujedinjene Nacije i generalni sekretar preporučili su svakoj državi da razvije sopstveni akcioni plan prevencije nasilnog ekstremizma.

Takođe možete koristiti prakse koje su razvijale druge zemlje i primeniti ih ovde u meri koja odgovara prilikama. Ono što je primenjivo u jednom regionu ne znači da je efektno i na drugom mestu. Svakako neki modeli i iskustva predstavljaju primere dobre prakse.

Na primer, poznat je danski model i on je utemljen na radu u okviru zajednice. Važan je rad sa zatvorenicima, programima rehabiliticacije i repatrijacije.

Kakva je situacija po pitanju terorizma i ekstremizma u Zapadnoj Evropi?

Situacija u Zapadnoj Evropi u kontekstu terorizma je bezbednija nego ranije. Sada je manje terorističkih napada u odnosu na prethodni period ali istovremeno se suočavamo sa izazovom ultradesnog ekstremizma do koga je dovela polarizacija u društvu.

Iako je primetan pad u broju terorističkih napada to ne smemo uzimati zdravo za gotovo. Osećaj nezadovoljstva i nepravde i dalje su prisutni. Organizacije koje su izvodile napade i dalje su tu. Kalifat je poražen ali ISIS i dalje ima puno različitih ćelija. Oni sada pokušavaju da se regrupišu, da okupe ljude koji su se nalazili iza zatvorskih rešetki ili koji su još uvek iza brave.

Kako te aktivnosti utiču na društvo tih evropskih zemalja?

U zapadnoevropskim društvima borba protiv terorizma, i načina kako se vodi debata oko tog pitanja, dovela je do stigmatizacije muslimanske zajednice. Povrh svega toga došao je talas migranata u Evropu, odnosno verovanja u ogromni migrantski talas koji je došao na stari kontinent. Percepcije javnosti su i dalje da smo suočeni sa cunamijem koji ide na nas, da dolazi nešto sa čim ne možemo da se nosimo.

Dakle teme terorizma i migracija su se totalno izmešale. Zbog toga, kao i zbog polarizacije javnog govora, stvoren je ambijent u kome jača podrška ultradesnom ekstremizmu. Pojavile su se grupe koje su uverene da treba da deluju na osnovu ovih stavova i da preduzmu nasilne mere. To je takođe ono što se dešava. To je nezdrava situacija za bilo koju naciju. To se dešava u Evropi, dešava se u SAD i dešava se u ovom regionu takođe.

Koje tačke sveta su najizloženije terorizmu danas?

Rog Afrike, Avganistan, Pakistan, Sirija i Irak predstavljaju istinske krizne tačke. Ti podaci ukazuju da je terorizam u Evropi u opadanju. Istovremeno kada pogledate statistiku, vidi se da je ultradesni ekstremizam u porastu.

Na žalost, politički donosioci odluka ne koriste dovoljno dostupna istraživanja i statistike iz proteklih dvadeset godina. Korišćenjem tih podataka možete jasno da vidite trendove i da predvidite šta će se događati u narednih pet do deset godina.

Da li je po bezbednost Evrope danas opasniji terorizam ili ekstremna desnica?

Teško je reći šta je opasnije. Terorizam i ekstremna desnica su međusobno nalaze u talačkoj situaciji. Opšte je uverenje da terorizam predstavlja najveću opasnost. Sa druge strane ultradesni ekstremizam se ne primećuje dovoljno. Razlog za to je što se ukupni politički diskurs pomerio udesno.

To je dovelo do toga da se jedan kraj javne debate približio ultradesnim stavovima. To i dalje nije isto što i nasilni ekstremizam ali u sebi nosi opasnost da teže uočimo trenutak kada će granica biti pređena i u kojoj će neki ljudi smatrati da je ispravno da idu i dalje od toga. Mi ne uočavamo dovoljno ove tendencije jer smo za njih postali slepi.

Kako gledate na trenutnu situaciju na severu Sirije?

Američko povlačenje sa severa Sirije predstavlja tačku preokreta. Teško je ispratiti šta se sve tačno dešava i puno je pitanja šta će se tek desiti.

Ono što je izvesno jeste da Kurdi predstavljaju stranu koja je na potpunom gubitku. Ispali su pijuni sa kojima se drugi poigravaju, iako su imali ključnu ulogu u borbi protiv islamista. Nesporno je da postoje neke veze sa organizacijom PKK, ali kažnjavati zbog toga čitavo stanovništvo je sasvim druga priča.

Postavlja se pitanje šta će biti sa ljudima iz Islamske države koji se nalaze u kampovima. Čak i oni koji su činili najstrašnije zločine su i dalje ljudi. U borbi protiv terorizma je jako važno da očuvamo načela moralnosti i humanosti. Ako u takvom sukobu kažemo: "Dođavola sa tim, ovi ljudi su monstrumi", i da nas se ne tiče njihova sudbina, kako ćemo se onda razlikovati u odnosu na njih?

Kakvu budućnost predviđate?

Teroristički napadi su u opadanju ali to ne znači ih neće biti. Do toga će ponovo dolaziti i uvek na drugačiji način. To nam istorija govori. Zato je važno da budemo budni, da nam oči budu otvorene, da razumemo šta se dešava oko nas i kako se razvija situacija.