STEFANOVIĆ STAVIO TAČKU NA LAŽNE AFERE! Ministar otvoreno o poslovanju firme svog oca: Ovo je istina o trgovini oružjem

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Nebojša Stefanović

On je podvukao da njegov otac nije vlasnik, suvlasnik, niti direktor te kompanije, te da on nema nikakvu korist od toga da li GIM dobro radi ili ne.

Zarada od pet odsto Kada je reč o prodaji naoružanja iz "Krušika", sve privatne kompanije koje ga prodaju nisu vlasnici tog naoružanja, već to rade komisiono za "Krušik", odnosno po ugovoru, a od prodaje imaju pet odsto, dok ostalih 95 odsto od postignute cene pripada "Krušiku". - Samim tim, priča da neko kupuje skuplje ili jeftinije od "Krušika" je besmislena jer niko ne kupuje na takav način, već zajedno sa "Krušikom", kao komisionar, učestvuje u prodaji nekoj zemlji - rekao je ministar i pokazao tabelu sa uporednim cenama ugovora koji su prikazivani u javnosti i za koje deo opozicije tvrdi da GIM ima povlašćenu cenu.

- U tom procesu nema mog uticaja niti sam ikada zvao bilo koga iz vojne industrije da mu tražim bilo šta ili da pitam za neku kompaniju. Nisam zvao nijednog od aktera u ovom procesu da intervenišem za bilo šta. Nije me interesovalo niti me interesuje danas - rekao je Stefanović, te dodao da je spreman da ide na poligraf ako treba.

Nije ista minobacačka mina Kao primer naveo je uporedne cene minobacačke mine od 120 mm, GIM, koji je kupovao 50.000 komada (cena 202 dolara), a SDPR 15.000 (cena 193 dolara). S druge strane, za minobacačke mine od 60 mm GIM je imao jeftiniju cenu, što je stvorilo određenu kontroverzu, ali je u tom slučaju GIM kupovao mine bez dodatnih barutnih punjenja. - GIM je, recimo, kupovao sa dva prstena, SDPR je sa četiri ili šest, a jedan prsten košta, na primer, oko 1,7 dolara po komadu za minu od 60 mm. Kad kupite minu sa dva prstena manje, mina košta šest ili 10 dolara manje - objasnio je ministar.

Foto: youtube.com/ RTV Marš HD Valjevo

Foto: Ilustracija

Kako ističe, Aleksandar Obradović nije uzbunjivač, već neko ko je pet godina izvlačio poverljive podatke iz vojne fabrike i slao ih Bugarima, a razlog za to treba da utvrde državni organi.

 

 

Dodao je da je krajnji cilj afere da bude sprečen da se bavi svojim poslom i da se spreči da se govori o dobrim stvarima koje se danas dešavaju u Srbiji - o izgradnji puteva, investicijama, povećanju plata i penzija...

Ko daje dozvolu Stefanović je naveo da je izdavanje dozvola nadležnost Ministarstva trgovine, dok saglasnosti za pribavljanje dozvole daju ministarstva odbrane, spoljnih poslova i unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija. Kako je rekao, MUP daje samo saglasnost da je transport oružja od fabrike do izlazne tačke iz zemlje bezbedan, a u tom procesu učestvuju Uprava policije, Uprava kriminalističke policije, Uprava saobraćajne policije, Uprava za upravne poslove i Sektor za vanredne situacije. - Dakle, niko nema monopol, a MUP ne daje dozvolu da se nešto uradi - pojasnio je Stefanović.

Foto: youtube.com/Novo jutro - Dea i Sarapa

Saša Milovanović

Direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović za TV Pink objasnio je suštinu cele afere, te naveo da je mehanizam trgovine oružjem takav da Srbija, kada proda oružje drugoj zemlji, šta će ta zemlja da radi sa njim, odgovornost isključivo te države.

 

Obradović slao podatke Bugarima Stefanović je pojasnio da je majka Aleksandra Obradovića radila u "Krušiku" do 2014. godine, kada je otpuštena, i da je nakon toga Obradović počeo da skuplja dokumentaciju kompanije. To znači da je Aleksandar Obradović pet godina iz vojne fabrike iznosio podatke o poslovanjima "Krušika" sa svim kompanijama, pa tužilac treba time da se pozabavi. Kako je dodao, on je morao da obavesti kompaniju, policiju, tužilaštvo, medije, a ne da podatke šalje privatnim kanalima i da tek kada je otkriven, bude proglašen uzbunjivačem. - Dostavljao je Bugarima, dostavljao je nekim ljudima, ko zna kome. Ne znamo sa sigurnošću. Ne bavim se istragom. On po zakonu mora da odgovara za ono što je uradio, prikupljao je osetljive podatke "Krušika" o celokupnom poslovanju. Pitanje je zašto je to uradio - rekao je Stefanović.

 

- Sve svetske sile Amerika, Rusija, Francuska, Nemačka, Kina precizno prate svaku trgovinu oružjem, posebno između država, tako da ta priča, gde hoćete da spinujete kako vaša država sarađuje sa teroristima, jeste jedna od najgnusnijih laži koju je savez Dragana Ðilasa izrekao - istakao je Milovanović, te dodao da bi Srbija bila sankcionisana kada bi ijedan primerak oružja prodala bilo kojoj terorističkoj organizaciji.

REAKCIJE
Biljana Popović Ivković, državna sekretarka MUP - LAŽNA AFERA Foto: Tanjug Ministar Nebojša Stefanović je svakodnevno meta napada Dragana Ðilasa i njegovih pristalica. Prvo su se bavili doktoratom, lagali i izmišljali, pa im to nije prošlo, pa su se bavili fakultetom, pa su se bavili njegovom osnovnom školom, pa hoće da mu urade DNK analizu, a sada su prešli na oružje. Ne znam kako bih nazvala tu njihovu lažnu aferu da oni optužuju svoju Srbiju, svoju zemlju u kojoj žive, da ona sarađuje sa džihadistima.
Darko Trifunović, Fakultet bezbednosti - IZBORNI INŽENJERING Foto: youtube.com/Jutarnji Program TV HAPPY Bliže se izbori, a priča o trgovini oružjem deo je izbornog inženjeringa koji podrazumeva konstruisanje različitih afera. Proizvodnja oružja i trgovina oružjem je veoma kontrolisana, posebno sa aspekta međunarodne zajednice. Ako prodate bilo kojoj zemlji oružje, šta će ona da uradi sa njim je njen problem jer ona tada postaje predmet monitoringa.
Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada - TAJKUNSKA HAJKA Foto: Tanjug/J. PAP Stefanović je jasno i argumentovano dao odgovore na sva pitanja i neosnovane optužbe kojima je bio izložen prethodnih nedelja. Nema dileme da je u pitanju organizovana hajka Đilasa i tajkunske družine, a sve iz razloga da skrenu pažnju sa kriminalnih radnji, koje su sami počinili.
Marija Obradović, odbor za odbranu i unutrašnje poslove - ŽRTVA USPEHA Foto: Tanjug Nebojša Stefanović je isključivo žrtva zbog svojih uspeha i što je postigao kao ministar unutrašnjih poslova, to ljudi teško prihvataju... Morali su da pronađu nešto što bi ljudima izgledalo kao greška.

 

 

Nisu proizveli ni čačkalicu Ministar je naveo da njegov otac ni na koji način nije povezan s firmom GIM, te da su njegov otac i vlasnik GIM imali drugu zajedničku firmu "United BG", ali da se ta firma bavi samo istraživanjem u oblasti proizvodnje naoružanja. - Nije proizvela ni čačkalicu, a ne bombu - naveo je Stefanović i dodao da je jedini promet te firme vezan za plate zaposlenih, te da firma ne ostvaruje ni promet ni profit jer trenutno nije uradila ništa. On je naveo da je dozvola izdata u skladu sa zakonom, privremeno na godinu dana, kao i da nije srećan što mu se otac time bavi jer mu nanosi političku štetu, ali da ne može da mu zabrani.

 

Prva dozvola pre 18 godina On je izneo da je GIM počeo da radi 1990, a da je firma prvu dozvolu za izvoz naoružanja dobila pre 18 godina i da ih od tada kontinuirano dobija. To je, kako je podsetio, bilo još u vreme kada nije postojao ni SNS i "tada nije bio problem da se GIM daju dozvole". Privatne kompanije koju trguju naoružanjem (registrovano preko 60 u Srbiji) nisu vlasnici oružja, već ga prodaju komisiono za "Krušik" po ceni koju postignu, a za to imaju naknadu od pet odsto. - SDPR je katkad imao i proviziju od 6,5 odsto, kakva nikada nije omogućavana privatnim kompanijama koje nisu imale više od pet - poručio je Stefanović.