Rak pluća godišnje ubije više ljudi od raka dojke, raka bešike i raka prostate zajedno!


IZVOR: Republika - 19.11.2019 | 14:49


Danas je u prostorijama EU info centra, održana zajednička tribina Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".

Foto: Promo foto

Tribina "Dokle smo stigli?"

Događaj je organizovan sa ciljem da se kroz analizu dosadašnjih aktivnosti definišu potrebe pacijenata i struke, i da se zajednički uputi apel donosiocima odluka da podignu nivo kvaliteta lečenja obolelih od raka pluća, koji se na žalost u većini slučajeva u Srbiji i dalje leče kao pre 20 i više godina. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. U proseku, dnevno se kod 16 osoba dijagnostikuje rak pluća, a na žalost, svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću.

Otvarajući tribinu, Olja Ćorović- predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima" napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća.

- I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Lečenje je na nivou od pre 20 i više godina. Srbija je gotovo jedina zemlja u Evropi koja nema imunološku i personalizovanu terapiju o trošku države. Oboleli od raka pluća, koji imaju sreću da žive u okolnim zemljama, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, imaju šansu da žive i da vode kvalitetan život više godina, dok pacijenti u Srbiji umiru brzo, a i to kratkotrajno lečenje hemio terapijom i zračenjem je mučno i užasavajuće. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva od Ministarstva finansija kako bi lečili svoje građane. Ostvareni suficit u budžetu omogućava Ministarstvu finansija da mali deo tih sredstva preusmeri i sistemski reši problem lečenja pacijenata obolelih od najčešćeg i najsmrtonosnijeg raka – raka pluća.

Foto: Promo foto

Tribina u EU info centru

Pored RFZO za pomoć smo se obratili Predsedniku Republike, Predsednici Vlade Srbije i Ministarstvu zdravlja. Nadamo se da će svi prepoznati problem i pomoći nam, kako bi se i pacijenti u Srbiji lečili savremenim lekovima, kao u svim ostalim državama Evrope i regionu – istakla je Olja Ćorović.

Jovana Simanović Milovanović, direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća.
- Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka- rekla je Jovana Simanović Milovanović.

Foto: Promo foto

Bratislav Atanacković, pacijent

Jedna od govornika na tribini bila je prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, koja je istakla da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.

- Klinika za pulmologiju predstavlja glavni referentni centar u Srbiji za dijagnostiku i lečenje obolelih od karcinoma pluća. Bolest se obično otkriva u kasnoj fazi jer je podmukla. Pacijent uglavnom nema tegobe, a kada se one jave to znači da je bolest već uznapredovala. S obzirom na to da je ovo mesec borbe protiv karcinoma pluća, svakako moramo pričati o prevenciji koja je veoma bitan faktor. Takođe, moramo se zajednički boriti i za bolji status obolelih pacijenata. Tu pre svega mislim na savremenu terapiju koja daje dobre rezultate, ali i produžava život pacijentima – rekla je prof. dr Mihailović Vučinić.

Da su šansu za uspešno izlečenje od raka pluća decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, složili su se svi učesnici na tribini.

Foto: Promo foto

Tribina o borbi protiv raka pluća

Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.

- Institut, kao vrhunska naučno - zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju pomenutim terapijama, koje nam pokazuje da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. Na taj način karcinom pluća postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Na žalost, za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Međutim, sistemskog pomaka i dalje nema, jer najveći broj pacijenata nema mogućnost da se leči savremenim terapijama o trošku RFZO - napomenuo je prof. Stojanović

Kada jedan od članova porodice oboli od raka pluća, celoj porodici se život menja iz korena. Dijagnostika, konzilijumi, borba za terapiju, traženje donacije, zračenje. Ko to nije prošao, ne može ni da zamisli kako izgleda život sa obolelim od raka pluća.

Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je imao sreću u nesreći da dobije upravo onaj tip karcinoma pluća koji mu je dao ulaznicu za lečenje imunoterapijom, iz donacije.

Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju.

- Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu. Da se družim sa prijateljima, kao i svojim unukama. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća - objasnio je Atanasković.

Foto: pixabay.com/unsplash.com/robina weermeijer

Foto: Ilustracija

Na tribini se moglo čuti da Udruženje za borbu protiv raka pluća već godinama traži od nadležnih sveobuhvatno i sistemsko rešenje, a to je da oboleli dobije lek koji mu može pomoći, popraviti kvalitet života i produžiti život! Da li je to imunoterapija ili ciljana, biološka, manje je bitno. Važno je samo da država omogući lek za svakog pacijenta, za koga je medicinski dokazano da taj lek može da deluje.

Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti.

- Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, te je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Mnoštvo molekularno ciljanih i imunoloških lekova je u upotrebi u svetu i u našem okruženju i koristi obolelima. Ta korist je često veoma velika, nezamisliva do pre nekoliko godina. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje. Ovakvi događaji su od velike koristi jer se sa predstavnicima pacijenata razgovara o savremenom lečenju, o čemu su oni veoma dobro informisani, ali i o praktičnim aspektima - o mogućnostima našeg zdravstvenog sistema da se što veći broj inovativnih lekova, dostupnih za sada samo kroz donacije ili kliničke studije, nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja - zaključio je dr Radosavljević.