Mitrović odgovorio Teodoroviću: Vreme komesara, cenzora i lažnih akademika-bagerista odavno je prošlo

Foto: printscreen/N1/Promo foto

Teodorović / Mitrović

Komentarišući rušilačke ambicije Dušana Teodorovića, a koje je ovaj nikad nagrađeni akademik izneo u jednoj emisiji, vlasnik i direktor TV Pink Željko Mitrović poručio je da je nekada verovao da SANU čuva nacionalno blago sveukupnog znamenja nacionalne mudrosti, nauke i kulture, ali da ova institucija, između ostalog, danas služi za prikrivanje pojedinih "priglupo-ostrašćenih bitangi".

Podsetimo da je akademik Teodorović izjavio da je neophodno "bagerom rušiti Pink i Sega Mega škole, te da se one moraju sravniti sa zemljom, kao u Šilerovoj". Mitrović je Teodoroviću odgovorio, između ostalog, pozivom da zajedno, u živom programu, urade test inteligencije, kako bi dokazao intelektualne sposobnosti akademika. Poruku vlasnika i direktora TV Pink prenosimo u celosti: 

Nekada sam duboko verovao da se intelektualno nacionalno blago sveukupnog znamenja srpske nacionalne mudrosti, nauke i kulture, čuva i gaji u veoma posebnoj riznici, koja se zove Srpska akademija nauka i umetnosti. Nažalost ispostavilo se da pored veoma pametnih, značajnih, telentovanih, kreativnih i vizionarskih ljudi, Srpska akademija nauka i umetnosti, danas služi i za prikrivanje, na sreću samo pojedinih, tako obrušenih tocila, balvana i svakako priglupo-ostrašćenih bitangi, da se postavlja pitanje kako i na osnovu čega su zaslužili poziciju srpskog akademika. 

Ne bih se ni bavio ovom temom da me nije podstakao najgluplji i najnetalentovaniji među akedemicima svih akademika od 1841. godine od kada je SANU i osnovana, a poznatiji kao akademik-bagerista Dušan Teodorović. Istini za volju ovaj naučni radnik, nema ni nagrade, ni priznanja za svoj petodecenijski rad, ali svakako ima poriv da svoju društveno-statusnu fejk poziciju nadomesti rušilačkim ambicijama i pokličom da Pink treba srušiti bagerima. 

Da je Dušan Teodorović samo malo manje glup a malo više informisan, znao bi da u digitalnoj-klaud epohi u kojoj živimo, Pink svojih 60 programa svakog trenutka može emitovoti iz bar sedam centara, od kojih su samo dva u Srbiji i to preko čak pet različitih satelita i preko 130 telekomunikacionih operatora čiji se signali nalaze u gotovo svim domaćinstvima u Srbiji ali i svim drugim zemljama, tako da akademik-bagerista čak ni u simboličkom smislu sa ambicijom pravljenja njiva i šljivika rušenjem televizijskih zgrada po Srbiji nije razumeo da se televizije više ne mogu gasiti bilo kakvim rušenjem. To što ne może razumeti ništa od ovoga, zbog svojih skromnih intelektualnih sposobnosti i gotovo nikakvih znanja, nije razlog da mu neki pametniji akademik ne objasni da su prošla vremena političkih komesara, cenzora i lažnih akademika-bagerista koji bi rušili medije krampovima a naročito u zemlji koja ima sedam nacionalnih emitera i svako domaćinstvo oko 200 televizijakih kanala. 

Da probam da objasnim Dušanu Teodoroviću, koji verovatno i jedini veruje u svoju akademsku titulu, drugačije, mada sumnjam da će razumeti. Da biste srušili Pink, morate tim bagerom i krampom stići prvo do Pariza gde su nam glavni ap-linkovi i rezervni studiji sa kojima svaki srpski novinar 4G konekcijom moze imati momentalni pristup, a potom da probate da tim bagerom i krampom dohvatite naše satelite, koji su na orbitalnim visinama od čak 20 hiljada kilometara, a predstavljaju osnov distribucije i enkodovanja naših programa. 

Ako je ovo prekomplikovano za vaša skromna akademska znanja i shvatanja, a pritom i dalje ne rešava vašu hroničnu akademsku glupost, mamurluk i dremež, dozvolićete da vas pitam nešto jednostavnije: kako je moguće da se neko, ko je akademik tehničkih nauka specijalizovan u saobraćajnoj struci, a u epohi u kojoj svet žudi za radovima iz oblasti implementacije servisa i pisanju softvera za uspostavljanje robotike u oblasti saobraćaja u ambijentu 5G okruženja gde će verovatno prvi rad o digitalnim sinhronizacijama multikomunikacionih senzora između različitih učesnika u saobraćaju kontrolisanim veštačkom inteligencijom za izbegavanje saobraćajnih nesreća, biti dobitnik Nobelove ili neke druge visoke nagrade, a vas, Dušane, iz oblasti vaše saobraćajne struke zanima samo bager?

Ne kažem ja da i bager nije važan i da se ne može unapređivati, ali to svakako nije posao jednog akademika, osim ako vam je ideja namernog brukanja vaše cenjene institucije ili esej o mogućnostima bagerskog ustrojavanja novinarskih sloboda. Idejno rešenje i nacrt ovakvog rada o smart senzorima, mogao bih i ja da vam napišem ako biste me dobro platili. Ne bih zahtevao ni da me potpišete.

I da ne pomisli neko kojim slučajem da sam se ja, kao običan neakademski Željko, drznuo da vređam i ponižavam uvaženog akademika Dušana Teodorovića, predlažem jedan mali dokaz koji bi potvrdio moje navode o vašim skromnim intelektualnim sposobnostima. Spreman sam, da pred kamerama, u živom programu, na bilo kojoj televiziji zajedno i istovremeno uradimo test inteligencije bilo kog britanskog državnog univerziteta, koji možete vi izabrati, samo da bude pod on-line supervizijom tog univerziteta. Od 15 minuta koliko traje ceo test daću vam pet minuta prednosti. Ako ja izgubim neću se više baviti ovim poslom, a ako vi izgubite ne morate ništa da uradite - mislim da je predlog fer. 

U iščekivanju vašeg cenjenog bagerskog odgovora, srdačan pozdrav svim akademskim "krampovima i bagerima".

Željko Mitrović