Prerušavao se u ženu, optuživan za terorizam! Evo ko je novi kosovski premijer
IZVOR: Blic - 03.02.2020 | 18:49
Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, danas je zvanično postaoe kosovski premijer. Prema koalicionom dogovoru koji je Kurti postigao sa DSK Ise Mustafe, mesto predsednika parlamenta prepustiće toj stranci. Dve stranke natezale su se skoro skoro četiri meseca, koliko je prošlo od vanrednih izbora 6. oktobra prošle godine,a kada su konačno nagodili premijersko mesto preuzeo je kandidat koji je od početka ciljao na njega.
Foto: Tanjug/AP
Dogovoreno je i da od ukupno 15 ministarstava, koliko će ih biti u vladi, šest pripadne Samooopredjeljenju, šest DSK-u, dva Srpskoj listi, što proizilazi iz ustavne obaveze ukoliko vlada ima više od 12 ministastava, dok će jedno ministarsko mesto biti iz stranaka manjina.
Uprkos tome, Srpska lista neće podržati Kurtijevu Vladu, poručeno je juče nakon sastanka premijerke Brnabić i Marka Đurića.
Burna prošlost novog premijera
Aljbin Kurti rođen je 1975. godine u Prištini, a javnost je za njega čula kada je 1997. godine bio glavni organizator demonstracija 1997. protiv Slobodana Miloševića na Kosovu. Dve godine kasnije uhapšen je pod optužbom za ugrožavanje teritorijalnog integriteta, i osuđen za terorizam.
Rezultat toga je tri godine zatvora provedenih u Lipljanu i Požarevcu, odakle je pušten nakon pada Miloševića sa vlasti.
Golobradi ekstremista je krajem devedesetih, bio zaposlen i u kabinetu Adema Demaćija, koji je inače bio politički lider OVK. I sam Kurti je bio poznat i kao politički predstavnik OVK sa izrazito nacionalističkim idejama sa fokusom na otcepljenje Kosova od Srbije, što je sa ponosom isticao.
Bombardovanje je dočekao na Kosovu a, kako se spekulisalo, 1999. godine je pokušao južnu srpsku pokrajinu da napusti prerušen u ženu, ali mu to nije pošlo za rukom.
Srpskoj javnosti postao je poznat mnogo više po jednoj drugoj stvari - bacanjem suzavca u kosovskom parlamentu pre dve godine i to u nekoliko navrata, zbog čega je i hapšen, i zbog čega je bio i u kućnom pritvoru.
Hapšen je i nekoliko puta zbog čestih protesta i incidenata na KiM, u kojima je učestvovao njegov pokret "Samoopredeljenje", kao i on sam.
Pokret "Samoopredeljenje" nastao je 2005. godine od Kosovske akcione mreže (KAN) u kojoj je Kurti bio aktivan nakon puštanja iz zatvora.
Političku karijeru gradio je potenciranjem na samostalnosti Kosova (kasnije i na ujedinjenje sa Albanijom), te je organizovao i skupove na kojima su se njegovi predstavnici sukobljavali sa snagama UMNIK i Euleksa. Ti nasilni incidenti, zbog kojih je i hapšen, trajali su i nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine.
Organizovao je i blokadu graničnog prelaza Merdare u januaru 2012. godine kako bi kamioni sa robom iz Srbije bili sprečeni da uđu na Kosovo, te je i zbog tog incidenta bio uhapšen sa još nekoliko desetina pristalica Samoopredeljenja.
Najviše glasova, a ipak u opoziciji
Na izborima 2017. godine "Samoopredeljenje" je dobilo najviše glasova, a Kurtija je od premijerske pozicije odvojila široka koalicija u kojoj je, na kraju, čelnu ulogu preuzela stranka sa najmanjom podrškom - Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, koji je i postao premijer.
Nakon poziva koji je Haradinaj imao da se u svojstvu osumnjičenog pojavi u sudu za zločine OVK u Hagu, Haradinaj je podneo ostavku i izazvao prevremene izbore. Na njima, opet ista slika - "Samoopredeljenje" osvaja najviše glasova.
Kurti i Srpska lista
Na izborima koji su održani prošle godine i nakon osvajanja većine u parlamentu Kosova, Kurti je ostao pri svom stavu da ne želi da razgovara sa Srbijom, ni sa Srpskom listom, već samo sa srpskom manjinom.
Isto tako da rezultat pregovora u Briselu za njega mora biti priznanje Kosova, a da je ujedinjenje sa Albanijom cilj uprkos pregovorima međunarodne zajednice i suseda.
Aljbin Kurti je sa liderom DSK Isom Mustafom postigao dogovor o koaliciji, koji podrazumeva da će upravo on biti novi kosovski premijer.
Tokom jučerašnjeg dana u prištinskoj skupštini, gde je govorio o svom programu i radu buduće vlade, ponovio je svoje ekstremne zahteve i ideje kada je u pitanju Srbija. Rekao je da će, pored ostalog, od Beograda "tražiti odgovornost za počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete".
Najavio je i podnošenje krivične prijave protiv Srbije zbog navodnog genocida i formiranje instituta za, kako je rekao, ratne zločine i genocid. Istakao je da će će "odnosi sa Srbijom biće vođeni na ravnopravnosti, a u dijalog će biti uključena i pitanja nestalih lica i reparacija štete".
- Uvešćemo potpuni politički i ekonomski dijalog sa Srbijom - na bazi reciprociteta - naveo je Kurti, koji je rekao da će njegova vlada biti ona koja će kazniti sve zločince iz vremena rata, a taj zadatak će sprovesti tužilaštvo uz pomoć institucija.