Britko pero, oštre reči: Đuka Boškića sabio u zemlju

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Vladimir Đukanović

Svoju analizu Đukanović je započeo konstatacijom da mu je žao i Boška Obradovića i sve one koji ne podržavaju SNS a nemaju za koga da glasaju. Tekst sa bolga Vladimira Đukanovića prenosimo u celosti:

- Žao mi je Boška Obradovića.

Zapravo, iskreno najviše žalim sve one koji nisu za Srpsku naprednu stranku, a koji nemaju za koga da glasaju jer u sadašnjoj opoziciji ne vide nikog ko bi mogao da artikuliše i zastupa njihove stavove i interese.

Ipak, da se vratim na Boška Obradovića. Osoba koja je obećavala, lice koje je imalo potencijal, ali je sve to svojim delovanjem upropastio. Kao krava koja je davala puno mleka, a onda na kraju šutnula kofu i svo mleko prosula.

Boško je danas došao do očaja i svoju poslednju priliku vidi u tome da podigne ustanak zbog migranata. Postoji samo jedan mali problem- migrantske krize nema, kao što nema ni opozicije koju je zajedničkim snagama sa Draganom Đilasom do temelja urušio. Čak i tu postoji prilična razlika, jer migrantska kriza bi mogla da se dogodi u manjem ili većem obimu, ali opozicija dok je budu predvodili Đilas i Boško, sa sve Mlađanom Đorđevićem kao ideologom i potencijalnim predsedničkim kandidatom, neće postojati. Zapravo, biće to savršena opozicija Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci od koje ni malo ne boli glava.

Dobri Boško ima jedan veliki problem koji nosi u sebi, a on se zove destrukcija. Čega god da se dohvatio da predvodi maestralno je uništio. Dok su „Dveri“ bile kvalitetan nacionalni pokret koji je delovao kroz tribine na „Mašincu“ omladina ih je doživljavala kao avangardu. Čak i u politiku kada su ušli, odnosno sve do momenta dok Boška neko nije ubedio da je rođen za lidera, „Dveri“ su oko sebe okupljale kvalitetne ljude koji su danas rasuti kud koji mili moji. Boško je proglasivši sebe za lidera uspeo zaista to i da postane. Doduše, lider je sam sebi, jer stranka mu praktično ne postoji. Ipak, Boško ne mari za to. Na vreme je ukapirao da ideologija ne donosi ništa, osim beskorisnih trošenja reči i druženja sa neuticajnim svetom od koga nema nikakve vajde. Tu ne želim da ga krivim. Ono što nije shvatio je činjenica da apsolutni pragmatizam i totalno brisanje sebe iz prošlosti dovodi do neminovnog propadanja na političkoj sceni.

Sasvim je razumno da čovek godinama sazreva. Svaki političar ukoliko se namerio da se ozbiljno bavi tom delatnošću vremenom mora sebe da menja. Po tom pitanju Bošku se nema šta zameriti. Ipak, to što je Boško sebe očešljao, vuneni džemper, bele čarape i duboke zimske cipele koje je i leti nosio zamenio skupocenim odelom, svilenim čarapama i lakovanim cipelicama, pa pride sebi nabacio i vozača, po kojeg savetnika, te što je "Mašinac" zamenio američkom ambasadom, ne znači da se zaista u delovanju promenio. Naprotiv, ta njegova unutrašnja borba sa samim sobom odvela ga je u ekstremizam, jer njegovo biračko telo nije prihvatilo njegovu metamorfozu, a ove što je nameravao da prikupi kao nove birače nije ubedio da se promenio. Za svoj neuspeh krivca je morao da pronađe, a taj krivac je niko drugo do Aleksandar Vučić. Zato je Bošku Vučić kriv čak i za vremensku prognozu.

Nedostatak ideja, loše izabrani politički saveznici, nezadovoljstvo na dnevnom nivou, svakodnevni neuspesi, sve to dovodi do skretanja ka litici i padu u ambis. Problem je kada se u taj ambis povuku i saborci. Zato je danas biti protivnik Bošku pomalo opasno, jer nikada ne znate šta će mu pasti na pamet da učini protiv vas. Ipak, biti mu saveznik je postalo pogubno, jer niko kao on i Dragan Đilas ne hrli tako sigurno ka političkom ambisu.

Da budem iskren, njegov poziv na puč i oružanu pobunu vojske i policije protiv Aleksandra Vučića je ozbiljno krivično delo. Realno, nema države na belom svetu gde mu ne bi stavili lisice na ruke i gde ne bio popio žešću robiju. Međutim, vidi se iz aviona da njemu i jeste cilj da bude uhapšen. Poenta je da sebe pretvori u žrtvu i da se prikaže kako se nad njim vrši politički progon. Otuda, nema potrebe reagovati na njegove ludosti, jer svakim danom on je u očima naroda sličan Žiki Obretkoviću, s tim što Žika Obretković je iskrena i poštena duša. Boška je politika odvela u ludilo, jer je u političko delovanje uveo mržnju prema nekome, u ovom slučaju prema Aleksandru Vučiću. To neminovno vodi u kanal. Zato, meni je ponekad i glupo da se osvrćem i da komentarišem ono što on čini. Dok su on i Đilas na političkoj sceni tandem samoproglašenih lidera opozicije za Vučića i Srpsku naprednu stranku nema zime - napisao je Đukanović.