Zna se ko ovde krade
IZVOR: Milan LAĐEVIĆ - 06.04.2020 | 16:00
Đilas veli da, ja, kolega Milovanović, Vučko, Mitrović... nismo novinari. Ako je merilo to ko piše o njegovim lažima, političkim manipulacijama, opsenama, mahinacijama, onda i nismo i nikad nećemo biti.
Naravno da ćemo uvek postavljati pitanje kako je čovek u politiku ušao sa vozilom SAAB, a izašao sa bembarom. Kako je ušao sa jednom nekretninom ili dve, a izašao sa desetak. Kako je ušao sa polupraznim džepovima, a izašao sa ušivenim džakovima u pantalonama jer je počelo da preliva.
Prometi njegovih firmi za vreme dok je obitavao na vlasti dostigli su 619 miliona evra! Kako da ne pišemo da je bio vlasnik dnevnog lista Press zajedno sa Miškovićem. Kako su mu urednici slali teme na mejl, kako je trgovinom reklamnog prostora i ucenama kontrolisao sve ostale print i TV kuće. Kako je tu svoju poziciju koristio za obračune sa kolegama iz DS u svojoj ambiciji da preuzme stranku. Kako je linčovao i vodio hajku protiv Verice Barać i svih ostalih koji su mu stali na žulj u poslovnom i političkom smislu.
Možda ne treba da pišemo o silnim činjenicama (crno na belo) kako je naterao "Telekom" da kupi propalu Arenu za 7,7 miliona evra. Ili pak, dok je bio gradonačelnik, kako neke firme nisu mogle da dobiju posao ako se ne oglašavaju preko njegove marketinške agencije. Možda ne treba da pišemo o aferama u gradu: rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, podzemni kontejneri, BusPlus...
U svakom slučaju, za tu magičnu formulu njegovog brzinskog uspeha nema knjige ili stručnjaka koji bi to mogli da objasne. Mada, da budemo iskreni, ova tematika nije za njih, već za tužilaštvo. Ovde je posredi klasična trgovina uticajem i što štajoš, ali nema veze. Možda se izvukao iz ruku pravde (DS je postavio mnogo tužilaca i sudija), ali što se tiče Srpskog telegrafa, mi odustati nećemo. Nećemo da mu dopustimo nijednu laž. Kao na primer: čovek bez trunke stida i srama priča kako ga neko optužuje da je tukao ženu i dete, a svi znamo i mnogi su pisali da je "samo" lemao tasta.
Bez skrupulalaže da su pojedini mediji odgovorni što mu se preti smrću, a u stvari, to je stara marketinškaškola - drž'te lopova. A zna se ko ovde krade, što bi rekao Bata Stojković u čuvenom filmu "Ko to tamo peva".
Zbog takvih laži njega i njegovih saboraca jedino se preti novinarima i medijima.
Ali mi ne kukamo na te pretnje, znamo šta nam je posao i odustajati nećemo. A on, koji se inače u svojim obraćanjima podređenima potpisuje sa JA, ako ne želi da mu prete, da mu dobacuju "lopovčino" i slično, nek ide da hekla, veze goblene... To mu je posao bez stresa.
Za njega su novinari samo oni koji ga hvale, a hvale ga oni u vlasništvu Šolaka, s kojim je poslovno tesno vezan. Slučajno? Naravno da nije. Između ostalog, taj SBB je stekao monopol u vreme Đilasove vlasti, sve na uštrb "Telekoma". U novcu, to je mnogo miliona! O uticaju, kad neko kontroliše više od 50 odsto tržišta, da ne pričamo.
Na kraju da se ne lažemo, do pre nekoliko godina virile su mu pertle iz Vučićeve zadnjice. Očekivao je po okončanju mandata u KSS da će dobiti nešto više. Kad mu to nije uspelo, ode u opoziciju, misleći da će tako lakše da pritisne Vučića da napravi prelaznu vladu. Naravno, kako je to sve zamislio Mali Đokica, bez izbora. Sa glasovima građana teško, da ne kažem nikako. Ne bi ga izglasali ni za predsednika mesne zajednice.
Kako mu je jasno da od te rabote nema ništa, onda ajde da lažemo i mažemo, možda prođe. Računa, ljudi su ovde kratkog pamćenja.
U međuvremenu, čekajući Godoa, postao je veliki borac za ljudska prava, slobodu i medije. Kraj vica!
Milan Lađević, glavni urednik Srpskog telegrafa