Da nismo uvodili nikakve mere, umrlo bi 100.000 ljudi!
IZVOR: Republika - 23.04.2020 | 19:10
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i članica Kriznog štaba za suzbijanje kovida-19 dr Darija Kisić Tepavčević smatra da bi drugi talas epidemije mogao da pogodi Srbiju tokom jeseni.
Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ
Kisić je ukazala da se u nekim zemljama, koje su objavile da su ugasile epidemiju, vrlo brzo dogodio i drugi talas.
- To se desilo u ranijem period kada je bila sezona respiratornih infekcija, sada nije takva situacija i to nam ide na ruku, ali taj drugi talas bi mogao da se desi i na jesen - rekla je sagovornica Pinka.
Prema njenim rečima, kada se vrate sva oboljenja slična gripu i kada počne njihova sezona ako korona virus ne nestane i ne uništi ga visoka temperatura, onda je izvesno da nam se može vratiti na jesen. Ali ne nikada u ovakvom obimu, nikada sa ovakvom osetljivosti populacije.
Ona je uverena da se niko sada ne bi vratio na početak, te da niko ni sebe, ni druge ne bi izložio riziku.
- Treba da se vratimo u svakodnevne životne tokove i da nam se život vrati u normalu, ali socijalno distanciranje, pranje ruku…treba poštovati i u narednom periodu - rekla je Kisić.
Govoreći o početku epidemije, Kisić je navela da smo imali dve opcije:
- Prvo, mogli smo da pustimo epidemiju da ide svojim tokom i da ne uvodimo nikakve mere. U tom slučaju epidemija bi trajala od 6 do 8 nedelja. Da smo se odlučili za tu opciju umrlo bi više od 100.000 ljudi. Imali bismo ogromne gubitke. Naravno, mi to nismo uradili već smo uveli mere i sprečili katastrofu.
Foto: Tanjug/AP
Na pitanje kako stručnjaci znaju da korona virus slabi, ona je objasnila da se to pretpostavlja na osonovu težine kliničke slike koju daje.
- Kada uđe u populaciju gde su svi na njega osetljivi, nema prepreke da se umnožava u svakom organizmu i izaziva bolest. Ako mu dozvolimo da prelazi nesmetano iz jednog u drugi organizam onda ima veliki stepen zaraznosti, a kako ljudi stiču imunitet na virus, to je za njega nepovoljna sredina i slabi mu se mogućnost da izaziva bolest. Tada, ako pređe i na osetljivu osobu ne može da izazove tešku sliku, već nešto nalik prehladi. Na osnovu toga da je sve manje kliničkih formi, sve manji broj osoba zahteva respirator, zaključujemo da je oslabila sposobnost virusa da izaziva teške oblike bolesti – dodala je Kisić.
Prema njenim rečima, koncept i jeste da se navikavamo na virus, ako već ne možemo da ga uništimo i da ga prevedemo u takav oblik da izaziva simptome slične prehladi.