Najvažniji projekat od raspada SFRJ: Hrabra Vučićeva ideja probudila optimizam i nadu da sva deca mogu imati sigurnu budućnost

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Aleksandar Vučić

On istovremeno ocenjuje, u autorskom tekstu za evropsko izdanje Njuzvika, da se brojni faktori u Evropi i svetu protive toj ideji, jer im nije u interesu stabilan Balkan. Jovanović ideju "Mini šengena" naziva hrabrom i vizionarskom idejom predsednika Srbije i, bez dileme, je vidi kao najvažniji projekat od raspada SFRJ do danas, kao ideju koja je probudila optimizam i nadu da deca na ovom prostoru mogu da imaju sigurnu budućnost.

- Realizacija 'Mini šengena" bi doprinela homogenizaciji evropskog prostora i obezbedila realizaciju evropskih sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga. To bi obesmislio sve balkanske nacionalizme, a pritom i osnažilo EU, koja je nemoćna pred pritiscima Rusije, Kine i Turske i koja se ne suprotstavlja odlučno populistima koji kolaboriraju sa snagama, ciji je jedini cilj razaranje evropskog jedinstva - navodi Jovanović.

Foto: youtube.com/BN TV

Milovan Jovanović

On ističe da se brojni faktori u Evropi i svetu protive ovoj inicijativi, jer njihovim interesima odgovara da Balkan ostane trajno nestabilno područje, gde nikada neće doći do susedskog pomirenja i saradnje, istinske evropeizacije, dugoročnog ekonomskog napretka, stabilnosti, mira, perspektive za i ulazak svih država u EU. Evropska unija, kako navodi, "odavno posrće pod liderstvom lišenim vizije i odgovornosti", a stanje u kojem se Unija danas nalazi opisuje kao "najmizernije od njenog osnivanja".

U tekstu, kao najveće krivce za to stanje, poimence navodi Hermana Van Rompeja, Donalda Tuska, Ketrin Ešton, Štefana Filea, Žoze Manuela Baroza, Žan Klod Junkera, Dejvida Mekalistera, Federiku Mogerini, Ursulu fon der Lajen i Žozepa Borela. U tom smislu, dodaje da Zapadni Balkan, iako obuhvaćen evropskim prostorom, u ovom trenutku nema opipljivu evropsku perspektivu.

"Političko slepilo lidera EU da zemlje Zapadnog Balkana odbace na začelje prioriteta omogućilo je Rusiji, Turskoj i Kini da značajno povećaju svoj uticaj na ovom prostoru. Nisu ovoga bili svesni evropski zvaničnici u toku poslednje decenije, nažalost nisu svesni ni dan danas", navodi Jovanović.

Dodaje da EU godinama nema rešenja za brojne probleme sa kojima se suočava, da je postala "!glomazni birokratski aparat", godinama paralisan korupcijom od strane kontoverznih biznismena, autoritarnih političara, sumnjivih lobi grupa i kompanija sa Istoka i sa Zapada. Uz to, navodi da je obećanje iz Soluna 2003. da će države Zapadnog Balkana postati članice EU ostalo samo mrtvo slovo na papiru, a da lideri Unije nisu u stanju da shvate i prihvate da je primer bivše Jugoslavije od opšte, a ne samo simbolične važnosti. Posledično, stav je Jovanovića, oporavak evropskog projekta nije moguć bez reintegracije i revitalizacije jugoslovenskog prostora, uz opasku da je Jugoslavija bila preteča EU, te da se danas vidi koliko je proces raspada Jugoslavije bio nepotreban i dugoročno štetan.

Jovanović dodaje da se hrvatsko predsedavanje EU, od koga se mnogo očekivalo, završilo potpunim fijaskom, jer su na Samitu EU - ZB, u Zagrebu 7. maja, po ko zna koji put su ponovljene opšte floskule o evropskoj perspektivi koje državama Zapadnog Balkana i njihovim građanima ne znače ništa. Taj Samit vidi kao još jednu propuštenu šansu, jer EU nije precizirala politiku proširenja sa jasnim vremenskim odrednicama. Upravo zbog takvog odnosa Unije prema zemljama regiona one se sve više i okreću ka Rusiji, Kini, Turskoj.

- Umesto debalkanizacije Balkana odvija se uveliko balkanizacija Evrope", podvlači Jovanović i dodaje da je populizam ugrozio i Šengenski sporazum, čiji je smisao upravo da obezbedi ljudima neometano kretanje po teritorijama drugih država potpisnica.

U osvrtu na krizu izazvanu pandemijom Covida 19, za koju, kaže, mnogi stručnjaci pripisuju odgovornost Kini,ističe da su SAD i EU potpuno nespremno dočekale udar virus. Podseća da su tenzije između SAD i Kine pocele 2016. godine, a sad su se dodatno rasplamsale, što je dovelo do najniže tacke u odnosima SAD i Kine, a sukob se proširio na sve segmente njihovih odnoga. Jovanović ocenjuje da je i pre izbijanja epidemije postalo jasno da kineski projekat "Pojas i put" predstavlja "najveću bezbednosnu pretnju za EU i njen demokratski poredak", jer su kineske kompanije preuzele kontrolu nad prirodnim resursima, infrastrukturom i komunikacijama.

- Rusija i Kina vešto su iskoristile neslaganje SAD i EU posle terorističkih napada 2001. godine, da se neutrališu odmetnuti režimi kao glavni sponzori i izvoznici terorizma. Ulazak zemalja istočne Evrope u EU 2004. godine, samo je razvodnio evropske demokratske kapacitete i otvorio nove putanje ruskom i kineskom uticaju. Ruski strateški pritisak u istočnoj i centralnoj Evropi odvukao je pažnju od političke recesije Višegradske grupe koja je počela da odbacuje ključne evropske vrednosti - navodi Jovanović.