Makron vodi Srbiju prečicom u Evropu! Naša zemlja prioritet
IZVOR: SOFIJA AĆIMOVIĆ - 08.07.2020 | 03:42
Uoči sutrašnjeg sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom iz Jelisejske palate duvaju povoljniji evropski vetrovi za Beograd. Prema saznanjima Željka Pantelića, dopisnika Nedeljnika i spoljnopolitičkog analitičara, Makron je u okviru Evropske unije formirao grupu zemalja koje smatraju da bi u punopravno članstvo EU trebalo da uđu još samo Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.
Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ
- Naravno, uslov jeste da te zemlje prethodno ispune sve neophodne zahteve. Za ostale tri zemlje zapadnog Balkana, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo, bila bi kreirana formula posebnog partnerstva koja ne bi podrazumevala punopravno članstvo, ali bi bila više od nivoa sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - napisao je Pantelić.
Spoljnopolitički analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Starović za Srpski telegraf kaže da u diplomatskim krugovima već duže vreme kruži priča o tome da maksimalni broj članica EU ne bi trebalo da pređe 30.
- To se, prema svemu sudeći, poklapa sa vizijama francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji ima izraženu ambiciju da iza sebe ostavi preuređeni, jači i efikasniji evropski blok. Kako je perspektiva daljeg širenja EU izvan postojećih granica krajnje upitna, u trci za preostala tri mesta se nalaze samo države iz tzv. unutrašnjeg dvorišta EU, odnosno sa zapadnog Balkana, među kojima su u pristupnim pregovorima ponajdalje odmakle Srbija i Crna Gora. Iako se šest entiteta tzv. zapadnog Balkana, od čega pet suverenih država i teritorija Kosova i Metohije, formalno tretiraju kao paket, suštinski za ključne političke aktere u Briselu unutar našeg regiona postoje tri para: Beograd i Podgorica, kao prestonice koje su na putu ka članstvu u EU, Skoplje i Tirana, koje bi mogle imati nekakvu perspektivu članstva na duži rok, i Sarajevo i Priština, za koje ne postoji nikakva realistična perspektiva članstva - kaže Starović.
KOJE ZEMLJE SU U NOVOM BLOKUFoto: Tanjug/AP Francuska Mađarska Italija Grčka Španija Portugal Kipar Malta Češka Slovačka Rumunija Bugarska |
BITNA SU "LEĐA"
Dodaje da nas iskustva ranijih proširenja uče da je svaka od država u procesu pristupanja EU morala imati snažnog političkog sponzora u vidu neke od najjačih država članica EU.
- Za većinu država centralne Evrope to je bila Nemačka, za Rumuniju je to bila Francuska, a Malta i Kipar su svog sponzora našle u Londonu. Za Srbiju je veoma značajno to što je u proteklom periodu obnovila istorijsko savezništvo sa Francuskom, što je za posledicu imalo spuštanje garda koji Pariz tradicionalno drži prema proširenju EU, bar kada je reč o našoj državi. Uz rešavanje problema Kosova i Metohije, što predstavlja ključni uslov našeg pridruživanja EU, neophodan je i konsenzus dve ključne evropske prestonice Berlina i Pariza, od kojih svaka oko sebe okuplja značajan blok država članica EU - zaključuje Starović.
MUSLIMANSKIM ZEMLJAMA VRATA ZAUVEK ZATVORENAFoto: Tanjug/D. GOLL Najviše šansi da uhvati priključak sa Beogradom i Podgoricom daju se Skoplju, ali bi Severna Makedonija morala da u narednih godinu i po dana prevaziđe test političke stabilosti u vidu parlamentarnih izbora koji slede, kao i test međuetničkih odnosa u vidu izazovnog popisa stanovništva, koji će biti održan naredne godine, a nije ga bilo još od 2002. Uz to, potrebno je da se nađe adekvatan razlog za razdvajanje evropskog puta Skoplja i Tirane, izbegavajući pritom jedino logično objašnjenje po kom se izvan EU ostavljaju isključivo entiteti sa većinskim muslimanskim stanovništvom, Albanija, BiH i Kosovo i Metohija, baš kao što je to slučaj sa večitim kandidatom za članstvo u EU - Turskom, smatra Nemanja Starović. Vraćanje Turske u igruPrema Pantelićevom mišljenju, Makronova formula bi omogućila da se u igru vrati Turska, koja decenijama čeka pred vratima Evropa, ali i da se otvore vrata za Ukrajinu, koju EU, ukoliko želi da bude globalni igrač, mora da ima u svojoj sferi uticaja. - Verujem da bi Ukrajina mogla da bude mamac za Nemačku, Poljsku, Švedsku i pribaltičke republike da budu kooperativnije oko Beograda, Podgorice i Skoplja u zamenu za približavanje Ukrajine - smatra ovaj analitičar. |