EKSLUZIVNA SVEDOČENJA NAKON 20 GODINA: Slobu srušilo 130 agenata CIA

Džejms O'Brajan, Klintonov specijalni izaslanik za Balkan: 

Davali smo dolare na sve strane

Izbori iz 2000. godine predstavljali su dobru priliku. Ne znam da li smo javno rekli da je naš cilj smena režima, ali nismo smatrali da je Milošević u stanju da vodi normalnu državu. Od sredine 1999. godine do poslednjih meseci 2000. javne i privatne američke organizacije potrošile su oko 40 miliona dolara na programe u Srbiji, ne samo na podršku opoziciji nego i nezavisnim medijima, građanskim organizacijama i inicijativi "Izađi i glasaj". Putem ovakvog otvorenog angažmana nameravali smo da dovedemo u red izborno igralište, kojim je Milošević hteo da manipuliše.

Džon Sajfer, operativac CIA, posle izbora postao šef ispostave CIA u Srbiji

To je bila najuspešnija CIA operacija te vrste

Dok su Stejt department, agencija za međunarodni razvoj (USAID) i američke NVO javno uticali na srpske izbore, CIA je to isto činila u tajnosti. Za period između 1991. i 2014. godine, dok sam bio na službi u operativi CIA, poznat mi je samo jedan slučaj uspešne operacije mešanja u izbore. To je Srbija, 2000. godine. Postojao je tajni rad podrške Miloševićevoj opoziciji. Nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, CIA se bacila na posao podrške, finansiranja i pružanja pomoći specifičnim kandidatima opozicije, to je bila glavna stvar.

Agencija je upumpala milione dolara u antimiloševićevsku kampanju, uglavnom kroz sastanke sa ključnim saradnicima lidera srpske opozicije, i to van državnih granica, pri čemu im je na licu mesta davan novac u kešu. Izmeriti naš uticaj je teško. Ali srpski državni funkcioneri su iza zatvorenih vrata iskazali zahvalnost CIA za svoju pobedu. Mnogi od ključnih igrača koji su postali rukovodeće figure u potom formiranoj vladi nastavili su da se sastaju sa nama i nastavili su da nam govore da su naši napori doveli do njihovog uspeha, u smislu da smo im pomagali oko svega, od reklamiranja preko finansiranja do načina na koji su delovali tokom kampanje.

Trent Lot, šef većinske grupe u Senatu SAD

Milošević je bio van kontrole

Sećam se, nakon što sam saslušao brifing o operaciji CIA, dao sam punu podršku. Milošević je bio potpuno van kontrole. Nismo nameravali da izvršimo invaziju, ali u opštem haosu koji je vladao morali smo nešto da učinimo.

Daglas Vajs, operativac CIA koji je 2000. bio stacioniran na Balkanu

Koristili smo sve moguće instrumente

Službenici CIA, za razliku od drugih državnih službenika SAD, mogli su da operišu u tajnosti. Zbog prirode našeg rada nama je bilo daleko lakše da delujemo dubinski u Srbiji nego ljudima koji su, da se tako izrazim, više radili na površini. Umešanost američke obaveštajne zajednice u izbore bila je temeljna. Vašington je koristio sve instrumente naše nacionalne moći da ostvari ishod koji bi išao u prilog SAD. Sjedinjene Države napravile su veliku razliku i mešavina javnih i tajnih poduhvata dovela je do pozitivnog ishoda.

Džon Maklolin, zamenik direktora CIA 2000. godine

Ratnog zločinca skinuli na izborima

Znam ponešto o tome, ali ne mogu da govorim. To nisu informacije koje treba da dospeju do šireg kruga ljudi. Ipak, zapitaću vas samo koliko često se dešava da jedan ratni zločinac bude skinut s vlasti glasanjem na izborima? Treba razmisliti o tome.

Stiven Hol, operativac CIA koji je 2000. bio stacioniran u regionu

Nešto je moralo da se učini na Balkanu

Postojala je šira saglasnost, ne samo u tajnim službama nego zaista u smislu jedne opšte politike, da je nešto moralo biti učinjeno na Balkanu. Za Vašington izborna manipulacija postala je krajnje sredstvo, a srpski slučaj bio je potpuni izuzetak, delimično zbog Miloševićevih zločina, delimično zbog predusretljive, kredibilne i atraktivne prirode opozicionih političara. U takvim slučajevima, uopšteno govoreći, ciljevi opravdavaju sredstva. Postoji rizik da ćete možda učiniti nešto što neki smatraju neameričkim, ali rezultat je da jedan genocidni manijak više nije na vlasti.

Evo šta mu je rekao Bil Klinton: U Srbiji smo uticali na umove ljudi

Jedan od Šimerovih sagovornika na temu 5. oktobra bio je i tadašnji američki predsednik Bil Klinton. Kako kaže, Klinton mu je potvrdio da je odobrio da se CIA umeša u izbore 2000. godine u korist Miloševićevih protivnika.

- Nisam imao problem s tim jer Milošević je bio hladnokrvni ubica koji je odgovoran za smrt stotina hiljada ljudi. Tip je bio ratni zločinac. Nisam smatrao Miloševića demokratskim kandidatom, smatrao sam da on pokušava da se reši demokratije. U Srbiji je fokus CIA bio na tome da izvrši uticaj na umove njenih građana, a ne da manipuliše biralištima. Nismo pokrali izbore ili svesno lagali birače sa ciljem da ih navučemo da glasaju za ljude čiju smo pobedu želeli. Umesto toga, CIA je pružala novac i druge vidove pomoći kampanji opozicije - prenosi Šimer šta mu je rekao Bil Klinton, dodajući da mu je ovaj na pitanje zašto je tajna operacija bila dozvoljena u Srbiji odgovorio: "Postoji prag tolerancije u broju žrtava, a Milošević ga je prešao."

Prva operacija 1948. u Italiji

Prva tajna izborna operacija CIA bila je manipulacija izborima u Italiji 1948. godine. Američki obaveštajni oficiri, kako piše Šimer, širili su zapaljivu propagandu, finansirali poželjnog kandidata i organizovali građanske inicijative (zvuči poznato, zar ne, prim. aut.) kako bi centrističkim političkim partijama u Italiji obezbedili prednost u odnosu na njihove levičarske konkurente.

- Nakon što je italijanska komunistička partija izgubila, operacija iz 1948. postala je, kako mi je rekao glavni interni istoričar CIA Dejvid Robardž, šablon za ono što je agencija potom činila u mnogim zemljama, nadmećući se sa KGB, svojim sovjetskim konkurentom. Od Čilea i Gvajane do El Salvadora i Japana, CIA i KGB mešali su se u demokratske izbore širom sveta.

Tajne isplate u Budimpešti

Mada se o isplatama u inostranstvu često pisalo i govorilo, nekadašnji lideri DOS nikada nisu bili spremni da javno potvrde takve priče. Uz nekoliko izuzetaka na srpskoj strani, zvaničnici CIA su prvi koji otvoreno govore o milionskim sumama koje su predavane direktno na ruke opozicionim emisarima van granica tadašnje SR Jugoslavije. Sastanci su, to se zna, najčešće održavani u Budimpešti, mada se išlo i u Beč, Prag...

Tadašnji lideri DOS, koje smo juče pokušali da dobijemo, nisu bili dostupni za komentar.