Krajina u srcu! Lična ispovest Vladimira Đukanovića: Prođe 25 godina, a rane i dalje peku!

Foto: printscreen/N1

Vladimir Đukanović

Objavu prenosimo u celosti:

"Prođe 25 godina!

Ej, 25 godina. Stasala je neka nova generacija, pitanje koliko svesna da je postojala i da za nas još uvek postoji Republika Srpska Krajina.

Sećam se, tek završih prvu godinu gimnazije. Očekivao sam i spremao se da krenem put Prištine na letnju TV ligu šampiona. Redovno sam trenirao kao klinac u Grafičaru, krenule su i pripreme. Inače, neko sam ko je uredno kao klinac pratio stanje na frontu, što u Krajini, što u Bosni i Hercegovini. Čak sam beležio na karti gde su čije snage. Neko će reći da nisam skroz čitav, ali eto, to jeste bio deo mog odrastanja.

I onda... Onda kao grom iz vedra neba, tek negde u popodnevnim časovima tog 4. avgusta stižu prve vesti da je krenulo žestoko bombardovanje Knina. Ono je inače trajalo od rane zore i bilo je pravo tepih bombardovanje.. Hrvati su krenuli sa 170 000 vojnika na Krajinu da je dokrajče. Cela Krajina je mogla da sve ukupno da mobiliše oko 40 000 vojnika. Da ne govorim o tome što su nam nekoliko meseci ranije snage NATO bombardovale Krajinu i uništile sve komandne centre za vezu čime su zapravo pripremile teren ustašama za akciju. Mesec i koji dan ranije ustaše su ušle u Glamoč i Grahovo i bilo je jasno da kreće operacija Knin i uništenje Krajine. A Beograd? Beograd je ćutao, kao da je želeo da se ratosilja te muke. Te iste godine za 1. maj mirne duše je gledao pad zapadne Slavonije. Puštali su se prvomajski uranci, a ne muka i stradanje našeg naroda...

 

 

Naši su se sjajno držali u početku napada. Uzvratili su ustašama, vratili ih na početne položaje. Čak na području Banije i Korduna na nekim potezima krenuli su u kontraofanzivu. A onda... E onda je stigla vest da je pao Knin! Bez opaljenog metka, kao da je neko svesno izdao te ljude i dopustio da se ustaše ušetaju u prestonicu Krajine. Tada je krenulo rasulo i ostalo je... Ostalo je naša tužna istorija sa kojom se evo i danas sa tugom opominjemo i sa njom živimo. Cela jedna država, a Krajina je to bila jer je imala svoju skupštinu, predsednika, svoju vladu, sve priznato od međunarodnog faktora koji je sa svim tim ljudima pregovarao, krenula je put svoje matice. Bombardovane kolone mučenenika naših, ubijanje dece, jezivo stradanje na Petrinjskoj cesti, etnički očišćena vekovna srpska teritorija. Ima li kraja nabrajanju našeg užasnog poraza? Poraza od onih koji nikada nisu državu imali. Od onih koji su temelje svoje nazovi države sazidali na krvi naših Srba Krajišnika i koji osim klanja i ubijanja, logora i koljača, nemaju šta svetu da pokažu. Zato, ne razumem danas nikog u Srbiji ko može da ide tamo da letuje. Oprostite, možda sam grub, ali svako ko tamo sunča svoju zadnjicu i ostavlja novac toj zločinačkoj tvorevini zaslužuje da mu se kaže da je bezosećajna osoba.

Kako god, mi danas moramo pametniji da budemo. Mudriji. I da čekamo naših pet minuta, a u srcima da čuvamo našu Krajinu.

Živela Republika Srpska Krajina!!!"