POLITIČKI TESTAMENT ALEKSANDRA VULINA: Ministar otkrio šta čeka Srbiju

Potrošna roba ide niz vodu

Vulin je otkrio metodu kojom strane diplomate pokušavaju da izdejstvuju kadrovske promene u srpskoj vlasti:

- Kada sam postao direktor Kancelarije za KiM, jedan i sada veoma važan funkcioner velike i moćne zemlje mi je rekao da sam, pošto nisam član SNS, a imam pretvrde srpske stavove, potrošna roba koju će pustiti niz vodu nekoliko meseci nakon što sam izabran. Jedan ambasador te iste zemlje mi je došao u kancelariju nakon što je dobio snimak mog govora na Pravnom fakultetu u Beogradu i rekao da neću postati ministar jer ne može ministar u Vladi Srbije da kaže "gadiš mi se Oana Lungesku" (portparolka NATO, koja je ciničnim tvitom opravdala sve civilne žrtve NATO agresije). Kada smo počeli da obeležavamo godišnjicu NATO agresije na dostojan način, naslednik ovog ambasadora mi je rekao da neću politički dočekati da obeležim sledeću.

Ucene kao način komunikacije

Ministar odbrane ističe da Srbija nije odustala od vojnih vežbi sa Belorusijom, već da su na pola godine zamrznute sve vojne vežbe. Vulin je ispričao i kako je došlo do te odluke:

- EU je tražila da se odustane od vežbi sa Belorusijom, odlučili smo da ne dozvolimo da mala prijateljska zemlja bude jedina s kojom nećemo vežbati. Mi smo vojno neutralna zemlja, ako nam se brani da vežbamo sa Belorusijom, onda da prestanemo da vežbamo sa svima. I sa SAD i sa Rusijom, i sa NATO i sa ODKB.

Kaže da je ta odluka bila bolna, ali o da je u tom slučaju EU pokazala svoje najgore lice:

- Srbija je morala da uradi ono što niti je želela niti želi. Sama odluka nije sporna, sa stanovišta vojne neutralnosti da se lako braniti, sporan je način na koji je doneta, kroz ucenu koju Evropljani nameću kao legitiman način za komunikaciju sa Srbijom. EU je tražila od nas da povredimo prijatelja koji nama nikada nije naneo štetu, odlučili smo da to ne uradimo.

Ambasadori ne odlučuju o Vladi

Govoreći o teškim odlukama koje donosi Vlada poput odluke o Belorusiji, Vulin je rekao:

- U politici ne donosite uvek odluke kojima se ponosite, ovo je jedna od odluka za koje bih voleo da se nikada više ne ponovi.

Kaže da, iako nije glasao za tu odluku, kao deo Vlade, stoji iza nje:

- I spreman sam da zbog nje platim cenu napuštanja politike ako moji partneri smatraju da moj stav šteti Vladi i zemlji. To verovatno govori loše o meni kao političaru, ali nisam ni tvrdio da sam dobar političar. Kažu i da sam najgori ministar odbrane, ali, kao za nevolju, Hrvati pišu da sam, ma koliko me mrzeli, uspešniji ministar odbrane od njihovog ratnog heroja.

Na pitanje da očekuje da bude van Vlade zbog svojih stavova, Vulin je odgovorio:

- O tome ćemo odlučiti Vučić i ja, ne ambasadori. I kakvu god odluku da donesemo, to će biti naša, srpska odluka, ničija druga.

Preteći lavež zbog ujedinjenja Srba

Ujedinjenje Srba je proces, a poslednji dokaz procesa koji se ne da zaustaviti jesu rezultati izbora u Crnoj Gori, ocenjuje ministar.

- Kada god se pokrene pitanje ujedinjenja Srba i rešavanja našeg nacionalnog pitanja, oglase se u pretećem lavežu moćni stranci i sasvim nemoćni slučajni Srbi zaduženi da izgovore do gluposti ponavljanu rečenicu da ćemo svi jednom živeti u EU i da tada nacije i nacionalne granice neće biti važne. Nije EU prva koja je ujedinjavala Srbe. Istu ambiciju je imalo i Osmansko carstvo, a i Habzburška monarhija je nakon uspešnih i krvavih ratova tokom nekoliko decenija čak i uspela da pod svojim žezlom okupi sve Srbe od Pečuja do kosovske ravnice.

Velika Srbija i dogovor sa Šiptarima

Vulin smatra da je "nužno prestati braniti se od 'velike Srbije'":

Termin koji su protivnici srpskog jedinstva izjednačili sa Trećim rajhom ne treba da nas ograničava i uvlači u defanzivu. Srbi imaju pravo da traže da se njihovo nacionalno pitanje reši i ne smeju da ćutke prihvate da je njihovo pravo na rešenje manje od svih drugih balkanskih naroda, a posebno ne manje od Šiptara.

Dodaje da "velika Albanija" može biti zaustavljena samo ujedinjenim Srbima.

- Ujedinjenje Srba neće izazvati rat, pre će izazvati potrebu za istorijskim dogovorom Srba i Šiptara. Nasuprot tome nesputana "velika Albanija" bi lako mogla da dovede do ozbiljnog sukoba.