SRPSKA NAUČNICA IZ SAD OBJASNILA: Ovo su razlike između vakcina protiv korone!
IZVOR: Republika - 19.12.2020 | 10:42
Svet se bori protiv pandemije korona virusa punih godinu dana, a naučnici širom sveta daju sve od sebe da naprave vakcine. Neke od njih su već dobile dozvole i imunizacija je u pojedinim zemljama već počela, ali mnogi ljudi su sada u dilemi koje je cepivo bolje.
Foto: Printscreen/TV Prva
Srpska naučnica iz SAD, Martina Gluščević, studentkinja pete godine doktorskih studija u oblasti biomedicinskih nauka Koledža za medicinu i nauku "Mejo" klinike, pojasnila je razlika između vakcina u uključenju u Jutarnji program TV Prva.
- Vakcine koje imamo na raspolaganju su drugačije jedna od druge, to su dve kategorije vakcina, jedna kategorina su RNK, druge su DNK. Razlika je u tehnologiji proizvodnje, kao i načinu na koji se vakcina dostavlja do organizma i ćelija. Prve dve vakcine koje su proizvedene, Fajzer/Biontech i Moderna, ove kompanije koriste RNK kao izbor da se izazove reakcija imunog sistema. Ove dve vakcine kao vektor prenosa genetskog materijala prenosa virusa koriste jednostavne lipidne čestice, to su masne kiseline koje na neki način zarobe informacionu RNK unutar te čestice i pošto na površini naših ćelija imamo isto masne kiseline, možete da zamislite kada na površini vode imate dve kapljice ulja, kada se one približe spoje se u jednu. Tako na sličan način RNK koja je zarobljena unutar ovih masnih čestica kada dođe u kontakt sa ćelijom ispustiće RNK unutar ćelije i ta RNK se onda prevodi u taj famozni spajk protein na koji mi treba da proizvedemo imuni odgovor - pojasnila je naučnica.
Foto: Tanjug/AP
Drugom tipu vakcina pripadaju Astrazeneka/Oksford vakcina, kao i cepivo koje je upravo počelo drugu fazu istraživanja – Johnson & Johnson.
- Obe vakcine koriste DNK tehnologiju. Ova tehnologija kao vektor ili prenosilac genetskog materijala koristi ostatke jednog virusa koji je virus koji napada šimpanze. Zove se adeno virus, to je virus koji do sada nije nikada pokazan da izaziva bilo kakvu imunoreakciju u našem organizmu. Važna činjenica je da se ne koristi kompletan virus, iz tog virusa je izvađen deo genetskog materijala koji bi omogućio komplikacije. Taj virus je bukvalno samo nosač, možete da ga uporedite sa automobilom iz kojeg je izvađen motor, možete i dalje da sednete u njega, ali ne možete da vozite. Na sličan način će se DNK staviti u ostatke tog virusa i onda kada se ubrizga u ćeliju, virus u kontaktu sa ćelijom može da uđe.
Jedan od razloga zbog kojeg su mnogi skeptični prema vakcinama je i to što su brzo razvijene.
- Ima nekoliko aspekata koji su doveli do brzog pravljenja vakcine, prvo je ova pandemija koja je vrlo širokih razmera, zahvatila je ceo svet, dovela do toga da se ogromne količine novca uliju u pravljenje ove vakcine. Ali svako ko se bavi naukom zna da je nauka ekstremno skupa i najčešći ograničavajući faktor je novac. Prvo, velika količina novca je data za vakcine, drugo RNK tehnologija za vakcine je mnogo jednostavnija nego korišćenje proteina ili umrtvljenih delova virusa kao što se to radilo ranije, iz razloga što svaka kompanija prozvodi proteine i pročišćava ih na različite načine i svaki taj korak mora da se odobri od strane agencije za hrane i lekove - ispričala je Gluščević.
- Što se tiče RNK vakcine, proizvodnja je jako jednostavna i ista je za različite kompanije, tako da je Agencija za hranu i lekove imala manje posla što se tiče proveravanja različitih koraka, što ne znači da su bilo koje mere zaobiđene, jednostavno je proizvodnja mnogo jednostavnija. Takođe, vakcina je prošla urgentan proces odobrenja, zbog toga što se nalazimo u ovakvoj situaciji - zaključila je.