GEODETSKI ZAVOD CRNA RUPA SISTEMA: Katastrofa u katastru!


IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 12.01.2021 | 04:00


Republički geodetski zavod (RGZ), u čijoj nadležnosti je vođenje katastra, postao je crna rupa sistema. Na rasulo koje vlada u ovoj instituciji žale se brojni građani, koji za upis nepokretnosti u katastar, verovali ili ne, čekaju i do godinu dana. Prema podacima iz sindikata zaposlenih u ovoj državnoj ustanovi, oko 700.000 nerešenih slučajeva čami u fiokama.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Foto: Ilustracija

Zbog haosa i neorganizovanosti trpe građani, advokati koji ne mogu da rade svoj posao bez potrebne dokumentacije, ali i agencije za nekretnine. Kako je za naš list objasnila Kaća Lazarević, suvlasnica agencije "Kaća Lazarević nekretnine", zbog neefikasnosti RGZ i država trpi ogromne gubitke.

- Katastar je državna institucija koja zarad građana mora da funkcioniše kao vrhunski servis. Umesto toga, svake godine je stanje sve gore. Suština je što katastar kao ustanova ne pripada takoreći nijednom ministarstvu i za njih niko nije nadležan - rekla je Lazarevićeva.

Ona ističe da je najstrašnije što nema ni nagoveštaja da će se ovakvo stanje u RGZ uskoro rešiti bez obzira na to što se stalno priča o digitalizaciji, pri čemu treba imati u vidu da mnogi stariji građani ne rukuju kompjuterom niti ga imaju u kući.

Muke advokata sa dokumentima

Trpe i advokati koji imaju brojne pritužbe na rad katastra iako su dobili status profesionalnih korisnika usluga ove ustanove.

- Neprihvatljiva je sporost i to kako se radi u RGZ jer su advokatima svakodnevno potrebne informacije, spisi i dokumenta kojima raspolaže ova služba. Ovim je dodatno otežan naš posao, a to je pružanje pravne pomoći građanima - rekao je jedan od poznatijih beogradskih advokata koji je insistirao na anonimnosti.

Na ozbiljne probleme u radu sa službama katastra ukazala je i Advokatska komora Beograda, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru.

- U RGZ ne samo što su spori i neefikasni, već prave i greške. Na primer, kupiš kuću, a oni upišu samo kuću, ali ne i zemljište na kojoj se nalazi, upisuju devojačko umesto udatog prezimena klijenta iako ispravno piše u ugovoru koji je overen kod notara. Postoji mejl na koji šaljemo urgencije i zahteve za ispravljanje grešaka, ali džaba. Pošaljemo po 10-15 mejlova, a odgovora nema. Apelujem da država odobri zapošljavanje u RGZ, da se uradi reorganizacija i konačno uvede red u ovu izuzetno važnu instituciju - zaključila je ona.

Šta im se sve zamera:

- predugo čekanje na upis

- mnogo grešaka (upišu kuću, ali ne i zemljište, devojačko umesto udatog prezimena)

- ne odgovaraju na urgencije oštećenih klijenata

- kašnjenje sa izdavanjem spisa i dokumenata

- opšti javašluk u radu

Da je stanje katastrofalno, svedoči i jedan čitalac Srpskog telegrafa koji godinu dana čeka da upiše stan u katastar.

KAĆA LAZAREVIĆ: UMESTO DA IMAMO VRHUNSKI SERVIS, STANJE JE SVAKE GODINE SVE GORE

- Dokumentaciju za upis u katastar predao sam još početkom 2020, ali to još nije završeno. Rešenje sam dobio posle nekih pet, šest meseci, ali je bilo prepuno slovnih grešaka, napisano mi je pogrešno prezime, pa sam morao da tražim ispravku. Kad god sam zvao ili otišao da pitam šta se događa s mojim predmetom rečeno mi je da se strpim, da je na potpisu i tako unedogled. Njihov bezobrazluk je prevršio svaku meru - ispričao je čitalac koji je insistirao na anonimnosti.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Borko Drašković

Odgovor RGZ: Radimo u skladu sa mogućnostima

Na konkretno pitanje Srpskog telegrafa zašto građani čekaju između šest i 12 meseci na uknjižbu svojih nepokretnosti, iz kabineta direktora RGZ Borka Draškovića, umesto odgovora, dobili smo izgovore.

- Glavni uzrok su nagomilani problemi iz prethodnih decenija. Stvaranje novog sistema je dug proces, u koji se ušlo bez dovoljno kadrova, finansijskih sredstava, s nedovoljnom tehničkom opremljenošću i lošim zakonima koji su bili neefikasni. Rezultat je bio nagomilavanje zaostalih predmeta. Zahvaljujući modernim zakonskim rešenjima i digitalizaciji, za samo nekoliko godina prosečan broj dana za rešavanje predmeta smanjen je sa 45 na šest dana. Zaostale predmete rešavamo u skladu sa mogućnostima sistema. Donošenjem novih zakonskih okvira RGZ je uspeo da broj aktivnih predmeta smanji sa 750.000 na 530.000. Najveći problem je što pojedini predmeti i po dve decenije čekaju na rešavanje u drugim organima, kao što su sudovi - tvrde u RGZ.

Kako ističe, potpuno mu je neshvatljivo da u današnje vreme, kada je za unos podataka u kompjuter potrebno nekoliko minuta i nekoliko klikova mišem, unos nepokretnosti u katastar može da traje mesecima.

- Umesto odgovora zašto proces traje toliko dugo, morao sam da slušam kuknjavu kako imaju manjak zaposlenih, da ne mogu sve da postignu, da su zatrpani poslom. Ne razumem zašto to mene uopšte treba da interesuje. Znam samo da ne rade posao za koji su plaćeni - dodao je naš sagovornik.