MINISTAR NEDIMOVIĆ PRVI PUT PROGOVORIO O SVOJOJ BORBI SA KORONOM: Krio sam od porodice da primam kiseonik, ležao sam devet dana na Infektivnoj!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Branislav Nedimović

Polovinom novembra imao je sastanak s Italijanima, a onda je ministar fudbaler te nedelje, 22. novembra, igrao utakmicu za njegov Graničar iz Kuzmina.

- Odigrao sam prvo poluvreme i izvukli su me napolje jer sam loše trčao. Nisam ni znao da sam zaražen. Ni gol, naravno, nisam dao. Odigrali smo 2:2 - priča za Kurir Nedimović.

Odmah potom krenula je temperatura, preko 39 stepeni Celzijusa. Brzi test je bio negativan, ali PCR je pokazao pravo stanje - korona. I potom, što je još gore, obostrana upala pluća. Smeštaju ga na Infektivnu kliniku KCS, a o njemu devet dana brinu doktori Goran Stevanović i Ivana Milošević s ostalim lekarima.

- Imao sam jako visoku temperaturu koja nikako nije spadala. To mi je izazivalo veliku nervozu. Rezultati krvi nisu bili dobri, a tek je loša bila razmena gasova, pa su me stavili na kiseonik. A kod kuće sve gore i gore - supruga, sin, ćerka - sve troje početak upale pluća. Više brineš o njima nego o sebi i zato sam od njih i krio da sam na kiseoniku. Da ih ne sekiram - priča Nedimović.

Dobio je svu neophodnu terapiju, pa i dva puta aktemru koja je, kako veli, odradila svoje i odmah mu je bilo bolje. Već posle devet dana pušten je na kućno lečenje.

- Dr Stevanović mi je rekao da sam imao sreće što na onoj utakmici nisam odigrao i drugo poluvreme. Otvorio sam pluća tim trčanjem, a nisam ni znao da sam zaražen. Da sam nastavio da igram, tek bi bilo zlo - priča Nedimović.

Kako protokol nalaže, primao je i kortikosteroidnu terapiju, a ona je donela i konstantnu glad.

- Kad sam izašao iz bolnice, zbog tih kortikosteroida, ustajao sam u pola dva ujutru da pečem jaja i jedem ih s kiselim kupusom. A u pola četiri ujutru smažem slaninu i kiseli kupus. Ugojio sam se 7-8 kila. I mojima u kući se povećao apetit. Svi smo se pogojili ko mečići - smeje se Nedimović, koji veli da nema sliku iz bolničke postelje:

- Do slikanja mi nije bilo. Samo sam gledao u one skele kroz prozor, svuda su oko Infektivne. A kad sam izašao, napravio sam selfi u dvorištu. Za uspomenu.

Do pre 15 dana osećao je tegobe.

- Bio je to bol u grudima, a onda sam iskašljao osmog putnika i sve je prestalo da me boli. Posle nedelju polako sam počeo s fizičkim aktivnostima. Kod korone je najvažnije strpljenje, ne može preko noći da se izleči. I da veruješ doktorima. Šta su sve preživele te sestre, lekari, oni ne da su junaci, nego hiperjunaci našeg doba - zaključuje Nedimović.