BIVŠI MILOŠEVIĆEV ZET PROŠAO KROZ AGONIJU U BRAKU: Marija mu je zabola ključ u ŠAKU, on joj ODVALIO šamarčinu, a onda se pojavio SLOBA!

Foto: youtube.com/printscreen, privatna arhiva

Slobodan Milošević i Nikola Mišljenović

Marijin bivši suprug, Nikola Mišljenović koji je preminuo 2014. godine, bio je bivši diplomata. Marija je imala 18 godina kad se udala za gotovo 15 godina starijeg Mišljenovića. Bili su tri godine u braku, dok je on bio u diplomatskoj službi u Japanu.

Mišljenović je o ljubavi, životu i razvodu s Miloševićevom ćerkom napisao knjigu pod provokativnim naslovom „Tata, što me ljubiš u usta“. Prema Mišljenovićevom svedočenju, Marija je te reči izgovorila u prepunom trolejbusu dok je, kao 17-godišnja devojka, sedela u Mišljenovićevom krilu. Time je, kako je govorio, sablaznila sve putnike, koji su poverovali da se zaista radi o incestu, naročito zbog njihove očigledne razlike u godinama.

– Sve odnose s porodicom Milošević, tačnije s mojom bivšom suprugom Marijom, prekinuo sam još avgusta 1992. godine. Tada sam Mariji u jednom telefonskom razgovoru rekao da me više ne zove i ona je tog leta i prestala da mi se javlja. Čak je nekoliko godina dostojanstveno ćutala o meni i našem braku. Kad smo prekinuli sve kontakte, moja tašta Mira Marković je često znala da kaže: “Nikola je naš jedini zet”. Ta činjenica, da sam prvi i jedini zet Slobodana Miloševića i Mire Marković, meni nikada nije donela mnogo koristi u životu. Moć porodice Milošević, koja je očigledna na ovim prostorima Balkana, uticala je čak i negativno na moju sudbinu.

Foto: Privatna arhiva

Marija Milošević i Nikola Mišljenović

- U SMIP se jako vodilo računa o tome da zet predsednika Srbije bude marginalizovan kao diplomata, tačnije, da slučajno ne ispliva u vrh ministarstva ili u javnost. Nekoliko godina sam bio potpuno gurnut u stranu – rekao je Mišljenović novinaru Marku Lopušini.

U razgovoru za kultni magazin Mišljenović je otkrio i teške trenutke kroz koje je prošao:

- Početkom 1993. godine neko je bacio Molotovljev koktel na moj automobil. Tada sam se prvi put uplašio za sebe. Niko tada u SMIP, policiji, pa i porodici Milošević nije reagovao na takav pokušaj atentata, iz čega sam zaključio da sam postao nepoželjan u ovoj sredini. Policija je vrlo brzo stigla, napravila uviđaj i otvorila istragu, ali kad su inspektori saznali da sam bio Marijin muž, smrzli su se od straha. U svom izveštaju su napisali da se „tojota” zapalila sama, zbog kvara na instalacijama. Tada su u Beogradu krenule glasine da je požar inscenirala sama Marija, da bi mi se osvetila možda zato što sam je ostavio.

- Ja u to nikada nisam poverovao. Marija je mene iskreno volela i uvek mi je bila lojalna. Iako smo se rastali, imala je običaj da se javlja preko telefonske sekretarice, meni i mojima, porukom: “Gde ste, vi Mišljenovići, ne čujete se, kao da ste u zemlju propali! Četiri godine ja nisam razmišljao o tom atentatu, do trenutka kad mi je jedan poznanik ispred zgrade SIMP u prolazu dobacio: “Je li, bre, je l’ tebi badžolino beše sredio auto?” I ode. Setio sam se Marijinih reči kad mi je jednom prilikom rekla da je mama Mira jedanput izjavila: “Sada smo prava vlast, imamo ljude koji mogu svakoga da srede.” Moja bivša tašta me je posle razvoda sa Marijom dugo prihvatala kao prijatelja kuće, ali kada smo prekinuli kontakt 1992. godine, Mira je – na pitanje nekih njenih drugova iz Jula šta je s Nikolom – žustro odgovorila:“A, taj je završio karijeru. Napravio je tri kardinalne greške – što se oženio Marijom, što se svađao s Marijinim tatom i što se razveo od Marije!” Međutim, ne mislim da su to sve bile kardinalne i moje greške.

Foto: Tanjug/D. VOJINOVIĆ

Mira Marković

PORODIČNE VEZE

Nekadašnji diplomata je svoju buduću suprugu zavoleo kad je imala sedamnaest, a on 31 godinu.

– Mira i Slobodan su me pred moj put u Tokio 1984. pritiskali da se oženim Marijom. Nisam podlegao njihovim pritiscima i otišao sam u Japan. Kad sam posle šest meseci došao na odmor u Beograd, venčao sam se s njom i poveo je sa sobom u Tokio. Venčali smo se 11. avgusta 1984. Uvek ću voleti Mariju i tih njenih sedamnaest-osamnaest godina. Ja sam bio četrnaest i po godina stariji od nje, imao sam trideset i jednu. Čim sam je prvi put ugledao, totalno sam odlepio za njom. Mariju sam upoznao kod mog rođenog brata Đure, koji joj je davao privatne časove iz matematike. Jednog dana je došla na žurku kod nas i ja sam se zagledao u lepu komšinicu. Počeli smo da se zabavljamo i odlazio sam u stan porodice Milošević. Upoznao sam njenog oca Slobodana kao otvorenog, prijatnog čoveka, ponekad previše impulsivnog, ali objektivnog. Prema meni se ponašao kao prema sebi ravnom. Miru Marković sam doživeo kao simpatičnu ženu, pomalo mrzovoljnu, koja voli da joj članovi porodice, gotovo svakodnevno, pokazuju svoju naklonost. Njihov sin Marko bio je divan dečak, pošten, iskren. Brzo smo se sprijateljili – ispričao je tada Mišljenović.

Foto: youtube.com/ Azra Redžić Radulović

Marija Milošević

GODINE RASPLETA

Bivši suprug Marije Milošević pričao je i o danima ljubavi.

– Marija i ja smo kao mladi supružnici živeli relativno srećno. Svađa koja je 1987. izbila u Beogradu bila je samo kap u prepunoj čaši žuči. Ja sam jednog dana došao s posla i u kući opet zatekao Marijino društvo i njenog brata Marka. Stan je bio zadimljen jer su čitav dan pušili. Onako u šali, da napravim štimung, još sa vrata, upitao sam je: „Draga, šta ima za ručak?” Marija je to moje pitanje doživela kao provokaciju, skočila je na mene i počela da me udara rukama po glavi i telu. Marko, koji je tada imao dvanaest godina, skočio je, stao između nas da mene zaštiti i rekao Mariji: „Mare, nemoj da ga biješ, nije on ništa kriv!” Marija je odgovorila: „Izdajice, i ti si na njegovoj strani!”, i zviznula mu šamar. Ta svađa, u kojoj je Marko štitio mene, a ne Mariju, razbesnela je i moju ženu i moju taštu. Moj tast Slobodan je samo rekao: „Oboje su krivi, ali Nikola više, jer je on stariji.” Marija nije dugo pristajala na razvod, ali ja sam insistirao. Uzeli smo se jednog dana za ruke, otišli u Prvi opštinski sud, razveli se i rastali kao prijatelji. Punih pet godina posle razvoda viđali smo se i razgovarali. Poslednji put sam bio s mojim tastom 1992. godine u Požarevcu. Sloba je spremao roštilj i prijateljski mi ponudio: „Uzmi, Nikola, krmenadle, znam da ih voliš!”

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Slobodan Milošević

KRAJ EPOHE

Mišljenović je punu deceniju bio svedok događaja koji su krojili sudbinu miliona ljudi.

– Ja sam gotovo deset godina proveo s porodicom Milošević i bio svedok moći i dominacije Mire Marković nad Slobodanom, Marijom i Markom. Mira se prema svima njima ponašala kao kućni vožd. Dok sam bio na službi u Londonu, moja bivša tašta je došla u goste ambasadoru Rikanoviću, njihovom starom kućnom prijatelju. Tada je tražila da vidi i mene i strašno mi se obradovala. Ispunio sam joj tada želju, vodio sam je na grob Karla Marksa. Imao sam utisak da je ona ženski Rišelje, čak sam je i savetovao da u politici deluje isključivo iz drugog plana. Međutim, Mira je i javno želela vlast. U Jugoslaviju sam ušao 9. marta 1991. godine i na Radio Zagrebu rano ujutro čuo da su „tenkovi još uvek na ulicama Beograda” i da je „situacija neizvesna”. Čim sam uveče stigao kući, telefonirao sam porodici Milošević. Javila se Mira, koja je usplahireno rekla: “Joj, samo ovo da prođe!” Shvatio sam šta je htela da kaže. U mom prisustvu je 1989. godine izgovorila identičnu rečenicu. Te godine, tog dana kad sam bio kod nje, Skupština Srbije je ukinula autonomiju Kosova i Metohije. Svi smo mi bili zadovoljni zbog vraćanja državnosti Srbiji, a Mira je neprestano govorila: „Samo da prođe dvadeset i četiri časa, samo da prođe…” Dok sam bio prisutan u porodici Milošević, moja tašta je direktno uticala na svog muža i mešala se u njegove državničke i političke poslove. Smem čak da tvrdim da je Mira Marković bila glavni idejni pokretač svih političkih zbivanja u Jugoslaviji u poslednjih deset godina. I sam Slobodan me je jednom prilikom uveravao da će vladati Srbijom samo deset godina, da mu je to sasvim dovoljno i da će posle toga samovoljno otići u političku penziju. To se, međutim, nije dogodilo. Posle deset godina Milošević je odlučio da vlada Jugoslavijom, valjda još deset godina – zaključio je Mišljenović, koji je posle ovoga, u godinama koje su usledile, o porodici Milošević govorio retko i šturo.