BAJDEN ŽELI SRBIJU KAO PARTNERA! Savetnik američkog predsednika za Srpski telegraf: Ovo su sledeći potezi šefa Bele kuće na Balkanu!

Foto: Tanjug/AP

Džo Bajden

* Trampova era je okončana. Liberalna demokratija ponovo upravlja Amerikom. Da li Srbija treba da se zabrine s obzirom na to da je za mnoge Srbe taj izraz bukvalno sinonim za Klintonov drugi mandat i NATO bombardovanje 1999?

- Srbija, kao i većina drugih zemalja širom sveta, trebalo bi da srdačno pozdravi to što je Bajden porazio Trampa. SAD su se vratile na scenu kao neko ko podržava liberalnu demokratiju, ko je pristalica transatlantske solidarnosti i ko je zastupnik širokog međunarodnog timskog rada. Svet je bezbednije i humanije mesto sa predsednikom Bajdenom u ovalnoj sobi. Bajdena duboko zanima bezbednost i stabilnost na širem atlantskom području, uključujući Balkan.

* Budući koraci Bajdenove administracije u regionu zapadnog Balkana?

- Na jednom od poslednjih putovanja u inostranstvo, dok je još bio potpredsednik SAD, Bajden je posetio Beograd i Prištinu da bi pomogao napretku odnosa između Srbije i Kosova. Mislim da će nastaviti s ovim naporima i, kao predsednik, gradeći na temeljima napretka koji je Trampova administracija postigla na polju ekonomske nomalizacije. Očekujem da će Vašington tesno sarađivati s EU i državama članicama Unije kada je reč o odnosima Srbije i Kosova. Napredak političke stabilnosti u Bosni i Hercegovini biće takođe visoko kotiran u agendi ove administracije. Sve u svemu, mislim da će Bajden raditi na poboljšanju perspektiva celokupnog regiona Balkana za integraciju u širu evropsku i atlantsku zajednicu.

Foto: youtube.com/printscreen

Čarls Kapčan

Uspon Kine najznačajniji geopolitički događaj * Kako gledate na uspon Kine i koliko smo daleko od oružanog sukoba u indopacifičkom regionu? - Neprestani uspon Kine predstavlja najznačajniji geopolitički događaj sadašnje ere. Mi se krećemo od unipolarnog ka multipolarnom svetu. SAD i Kina će biti ravnopravni konkurenti koji će biti angažovani, kako u geopolitičkom tako i u ekonomskom rivalstvu. Ali svet neće biti bipolaran, kakav je bio tokom Hladnog rata. Neće biti potpunog ekonomskog razdvajanja, a drugi veliki akteri poput EU, Rusije, Indije, Japana i Brazila imaće određenu stratešku autonomiju s obzirom na multipolarne karakteristike sveta. Mislim da su šanse za izbijanje direktnog vojnog sukoba između SAD i Kine i dalje male. Međutim, ono što me brine jeste mogućnost vojnih incidenata ili neplaniranih okršaja koji bi eskalirali. Tajvan je potencijalno mesto gde bi to moglo da se razbukti.

* Trampov specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel insistirao je na ekonomskoj normalizaciji. Kakva će biti Bajdenova politika i kako vidite poziciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa dijalogom?

- Ekonomska normalizacija je koristan prvi korak, ali samo to. Možemo da nađemo mnogo primera širom sveta gde su strane produbile ekonomsku međuzavisnost, ali iza nje nije usledila politička normalizacija. Uzmimo za primer odnose Japana i Kine ili Izraelaca i Palestinaca. Vidimo dosta ekonomske interakcije, ali ne i mnogo napretka na političkom polju. U skladu s tim očekujem da će Bajden s evropskim partnerima raditi na usredsređivanju na političku normalizaciju između Srbije i Kosova. U ovom trenutku isuviše je rano za predviđanje kako će lideri u Beogradu i Prištini na to odgovoriti. Mnogo toga će zavisiti od uzajamnog dejstva spoljašnjih podsticaja i domaćih ograničenja s kojima će se obe strane suočiti.

Putin pravio problem da bi skrenuo pažnju * Koliko bi eskalacija borbi na istoku Ukrajine mogla da dodatno pogorša odnose SAD i Rusije i da li ruski predsednik Vladimir Putin samo testira Bajdenovu reakciju? Foto: Tanjug/AP Vladimir Putin - Teško je razlučiti motive koji stoje iza Putinove odluke da pojača prisustvo ruskih trupa na Krimu i duž ruske granice s Ukrajinom. Moja procena je da su dve stvari tu bile najvažnije. Prvo, Putin je želeo da pošalje poruku Bajdenu da bi naglasio rizike koje nosi nekontrolisana eskalacija napetosti između SAD i Rusije. Putin je, zapravo, pravio problem da bi skrenuo pažnju. Drugo, Putin je verovatno bio zabrinut zbog onoga što je on video kao tvrđu liniju predsednika (Ukrajine Volodimira) Zelenskog u vezi sa sukobom Ukrajine sa Rusijom i želeo je da pošalje poruku Kijevu da je Moskva vojno nadmoćnija.

* Vaše mišljenje o EU/NATO perspektivama Srbije i da li su ta dva politička pitanja međusobno povezana?

- Verujem da perspektiva ulaska u EU pruža snažan podsticaj Srbiji da normalizuje odnose sa Kosovom. Ja zaista takav ishod smatram veoma verovatnim. Pre ili kasnije opipljive dobrobiti od pristupanja EU pomoći će da se Srbija ubedi da krene napred i finalizuje političku normalizaciju sa Kosovom. Naravno, Priština će morati da bude spremna da nađe zajednički jezik sa Beogradom u skladu s uslovima takvog dogovora. Prema mom mišljenju, više je pitanje kada će se to desiti, a ne da li će se desiti. Konačno pristupanje Srbije EU može da se dogodi i verovatno bi se dogodilo nezavisno od potencijalnog delovanja u pravcu ulaska u NATO.

Ko je Čarls Kapčan? - radio u Stejt departmentu kao deo osoblja zaduženog za plansku politiku - direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost (NSC) za vreme prve Klintonove administracije - viši direktor za Evropu u NSC i specijalni pomoćnik predsednika za vreme Obame - profesor na Volšovoj školi spoljnopolitičke službe Univerziteta Džordžtaun, na kojoj su diplomirali Klinton i bivši direktor CIA Džordž Tenet, a predavala Madlen Olbrajt