SRBI JESU MALI RUSI: To bi možda moglo i naučno da se dokaže

Foto: ST/N. PANČIĆ

Viktor Guljevič, direktor Humanitarnog centra u Nišu

U razgovoru za naš list on objašnjava zbog čega je prihvatio posao u Srbiji, koliko puta mu je život bio na ivici, kao i zašto su Srbi "mali Rusi". Opisao je i susret sa Vladimirom Putinom pre 20 godina, za koga kaže da je fizički izuzetno spreman.

* Da li ste prvi put u Srbiji?

- Nikad ranije nisam dolazio ovde, a kada sam dobio ponudu da radim u Srbiji, sa velikim oduševljenjem sam je prihvatio.

* Šta vam se ovde najviše dopada?

- Ljudi su divni prema meni. Srbija je zemlja bogata prirodom, pejzaži me podsecaju na Pribajkalsku oblast. Za razliku od Rusije, kod vas nije toliko hladno.

Foto: Privatna arhiva

Na radnom zadatku na Bajkalu

* A srpska kuhinja?

- Srpska kuhinja je definitivno ono što meni treba, ali me plaše velike porcije (kroz smeh). Reći ću vam iskreno, proveo sam neko vreme i u Americi i u Italiji, ali srpska kuhinja mi se najviše svidela.

* Dakle, pljeskavica vam je ukusnija od hamburgera?

- Zvuči kao skrivena marketinška poruka, ali mogu da se složim sa vama.

* Šta je vaš zadatak ovde?

- Želimo da formiramo regionalni Centar za obuku, i time pospešimo vraćanje sistema civilne zaštite, koji je postojao u Jugoslaviji, tako što ćemo obučavati osoblje i preduzimati efektivne mere reagovanja na vanredne situacije. Posle raspada Jugoslavije Srbija nema dovoljno tehnike, ali ni stručnjake, koji bi adekvatno reagovali u vanrednim situacijama.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Samo jako u Nišu

* Kada su bili požari u BiH i Crnoj Gori, oni nisu koristili vaše resurse...

- Smatram da politika ne sme da bude umešana u situacije kada treba neko da se spase. To su principi humanitarnog reagovanja, koji su propisani UN.

* Kako gledate na optužbe da ste špijuni?

- Postoji jedna arapska poslovica "Psi laju karavani prolaze". Tako i Vladimir Putin odgovara kroz šalu, kad mu neko od novinara postavi škakljivo pitanje, koje se tiče politike ili nekih zategnutih odnosa, a mi smo sigurni da radimo dobru stvar. Besmisleno je osporavati takve teze: špijuni..., vojna baza...

* Da li vašim izborom Putin poručuje da ne odustaje od Srbije?

- Baš bih voleo da od Putina dobijem takvu naredbu. Tada bi mi se sva vrata otvorila, kad kažem: "Ja sam Putinov čovek".

Foto: Privatna arhiva

Hladno u toj Rusiji...

* Vrata vam svakako ne bi bila otvorena na zapadu gde se s Putinom vodi "hladni rat".

- Ne bojim "hladnog rata", pa ja sam iz Sibira... Ali "hladni rat" je u glavama, pa zato moramo da radimo na "vrelim" stvarima, kako bismo "zagrejali" umove.

* Nego, niste mi odgovorili na pitanje.

- Naravno da se slažem da je to poruka da Rusija i dalje želi da pomažu Srbiji, kao i da će podržati naše bratske odnose.

* Šta vas je motivisalo da prihvatite posao u Srbiji? Na Bajkalu ste radili daleko uzbudljiviji posao, ovde nema lavina.

- Moj posao u Rusiji nije bio vezan samo za lavine. S obzirom na to da sam čovek u godinama (64), na Bajkalu, u našem Centru za obuku spasilaca sam prenosio stečeno iskustvo sa ruskim spasiocima, predavao sam studentima na Irkutskom univerzitetu osnove životne bezbednosti, učio ljude, koji se bave ekstemnim sportovima o bezbednosti u lavinama. Sve zasluge koje imam ostale su mi u Rusiji, a dolaskom u Srbiju svoju stručnost moram da dokažem počevši od nule...

Foto: ST/N. PANČIĆ

Rusija želi da pomaže Srbiji

* Da li vam nedostaje rad na terenu?

- Ima jedan ruski kultni film, i ide scena, kada nov radnik dolazi na gradilište, i pita: "Je l bilo nekih nesrećnih slučajeva na gradilištu?". Ne, još uvek nije bilo ni jednog, dok mu ovaj odgovara: "Pa, biće ih!" Naravno da ne želim Srbiji vanredne situacije, ali reč je o prirodnim nepogodama, i naravno da ako do toga dođe, ja sigurno neću stajati sa strane i biti običan posmatrač. Što se vaše opaske malopre tiče, ne brinite, i u vašim planinama se može naći lavina - stručnjak sam za lavine i naći ću je.

BIOGRAFIJA
- doktor nauka
- završio Irkutski državni univerzitet
- inženjer hidrologije, stručnjak za lavine
- deset godina radio na Bajkalsko-amurskoj magistrali
- u Ministarstvu za vanredne situacije Rusije zaposlio se 1995. godine, kao spasilac prve klase
- ubrzo postao komandant odreda, odnosno šef službe pretrage i spasavanja na Bajkalskom jezeru koje okružuju planine visoke i po dve i po hiljade metara
- na Bajkalu osnovao školu za bezbednost u lavinama

* Koliko ljudi uopšte često stradaju u lavinama?

- Nećete verovati, ali najviše stradaju od snega, koji pada sa krovova. Mnogi nesrećni slučajevi proizilaze sa malom decom, koja se skijaju i spuštaju sankama sa nagiba pruga i autoputeva, kamenoloma i smetova snega na padinama.Toga ima i u Rusiji i u Japanu, kao i u mnogim Alpskim zemljama.

* Kakve veze imate sa vojskom?

- Sada već nikakve - godine. Kao mladić sam na univerzitetu pohađao vojnu katedru za artiljerca i postao oficir. Pa nisam morao da služim vojsku, ali sam bio u dužnosti da posećujem vojne skupove. A naravno da sam spreman da zaštitim svoju zemlju ako zagusti.

* Sa kojim opasnim situacijama ste se sreli, a da ste rekli - ovo neću preživeti?

- Kolege i ja smo se sreli sa mnogim opasnim situacijama, to je deo našeg posla, kada je sva moralna i fizička snaga bila usmerena na to da, ili spasim sebe, ili druge. Pošto sam veliki deo života proveo u planinskim predelima, u lavinama, bilo je mnogo rizičnih situacija. Svaki izlazak na teren je opasan po život. Bilo je opasnih situacija, kada smo uklanjali tehnogene havarije - opasnost od rušenja konstrukcije, hemijska isparenja pri sagorevanju različitih supstanci...

Foto: Privatna arhiva

Viktor Guljevič, stručnjak za lavine

* Šta vam je prlazilo kroz glavu?

- Nisi svestan u tom trenutku zbog adrenalina. Tek kasnije shvatiš šta je moglo da se desi.

* Da li se bavite i nekim ekstremnim sportovima?

- Bavio sam se skijanjem i osvajanjem nekih planinskih vrhova (Istočni Sajan, Kavkaz, Altaj). Takođe sam i vešt ronilac, učestvovao sam u mnogim ronilačkim operacijama. A bavim se i lovom.

* Putin je, takođe, strastveni lovac. Izgleda da svi Rusi vole lov?

- To je iluzija! U Rusiji ima mnogo zaštićenih predela i životinjskih vrsta, pravila su stroga, posebno na Bajkalu. Pošto mi je bio takav posao da sam se često nalazio na nepristupačnim planinskim predelima gde je moglo da se dođe samo helikopterom, suočavao sam se sa medvedima, kao i sa mnogim divljim životinjama. Sve vreme sam morao da nosim sa sobom oružje I budem u pripravnosti.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Neće biti običan posmatrač u slučaju elementarne nepogode

* Da li je moguće gašenje centra, kako je Rogozin jednom prilikom upozorio?

- Možda je on hteo da upozori koliko bi Srbija bila u gubitku ako se centar ugasi. Mi poslujemo već pet godina bez tog statusa, a optužbe da smo špijunski centar su bez dokaza. Fantazija ljudi je velika, ali onda moraju i da dokažu takve tvrdnje. Gde su dokazi? Pritisak je mnogo veliki na Rusiju, ruska vlada i okolne zemlje znaju u kakvim su bratskim odnosima Rusija i Srbija. A ako dođe do toga da se i sam Putin uključi u rešavanje situacije, ja ću naravno likovati.

* Ovde ako novine stave Putina na naslovnu stranu, skoči tiraž.

- Isto je tako i na Bajkalu, samo sa suvenirima sa likom Putina - majice, kape... Odu odmah!

* Rekli ste mi da ste poslednji put videli Putina pre 20 godina. Kako je izgledao vaš susret?

- Sreli smo se kada je došao na odmor na Bajkal, da skija. Oko njega smo trebali da napravimo neku "bezbednosnu zonu", zato što je bilo ogromno interesovanje i svi su hteli da skijaju u njegovoj blizini. Putin i njegovo lično obezbeđenje su išli prvi, a mi smo se spuštali paralelno sa njima. Putin je mnogim ljudima normalno prilazio da se slika sa njima, razgovarao. Imam sliku sa Putinom. Bile su tu i njegove ćerke, bili smo iznenađeni koliko je on opušten, otvoren, i u dobroj fizickoj formi. Pri svakom spustu su sledili aplauzi gomile ljudi.

Foto: Privatna arhiva

Težak rad i borba za svakog čoveka nisu mu strani

* Znate da Srbe nazivaju "malim Rusima"?

-U slobodno vreme se interesujem za istoriju drevnih ruskih plemena i naroda, mnogo sam o tome čitao. Neki eksperti tvrde da su se Rusi iz predela Severnog pola selili na jug, zbog klime i naseljavali Evropu i druge delove sveta. Tako da, možda i može da se dokaže da su Srbi "mali Rusi". U svetu Ruse uglavnom predstavljaju kao divlji narod bez istorije - kao da samo pijemo votku, oko nas su medvedi i igramo uz balalajku. Rusija je, međutim, zemlja bogata tradicijom i kulturom.

* Volite Jesenjina?

- Imao sam drugog idola u mladosti, nije bio Jesenjin. Nisam baš u toj meri posvećen poeziji, ali volim književnost. Moj idol je bio Vladimir Visocki.

* Navedite vaš omiljeni stih.

- "...Ne volim ništa polovično, ili kad neko prekida reč. Ne volim kad pucaju u leđa, niti iz neposredne blizine. Mrzim verzije događaja, i crva sumnje, i žaoku slave, i kad se ide namerno uz dlaku, ili namerno železom po staklu. Mrzim nadmeno samopouzdanje, više nego kad kočnice otkažu. Žalim što je čast zaboravljena reč, i što se ceni ogovaranje iza leđa..."

* Bili ste i turistički vodič?

- Ne baš turistički vodič, kako to danas nazivamo, već organizator putovanja i ekspedicija. Jedna od najtežih i najzanimljivijih je bila 1991. godine, kada se raspao Sovjetski Savez - to je bila ekspedicija od Bajkala do Severnog ledenog okeana. Dva i po meseca, po reci Leni na splavovima, motornim čamcima, brodovima, 4,5 hiljade kilometara. U ekspediciji su učestvovali - američki pisac sa svojom porodicom iz Kanzas sitija, njegov tim operatera i fotografa, kao i tri Rusa iz Sibira. Posle toga je objavio film i knjigu o putovanju po Rusiji. Kasnije smo se partnerima bili njegovi gosti, putovali smo 2,5 meseca po Americi, držali predavanja za studente i profesore na univerzitetima, gostovali na televizijama...