ĐORĐEVIĆ ODGOVORIO ĐILASU: Obračunava se sa svima koji ne veruju u njegove izmišljotine!

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Zoran Đorđević

Po svom starom, već toliko puta oprobanom receptu, baziranom na gebelsovski sprovođenoj kampanji, tajkun ovdašnji i političar u pokušaju, samozvani i sujetni "lider" nečega što se zove opozicijom - Dragan Đilas - iskoristio je u poslednja dva dana sve svoje medije, koje finansira novcem opljačkanim u vreme dok je bio visokopozicionirani pripadnik bivšeg režima, da još jednom pokuša da prevari građane Srbije i uveri ih u to da te silne opljačkane milione ne krije na tajnim računima širom sveta i da to što se njegovim "poslovnim uspesima" bave nadležni državni organi zapravo predstavlja politički obračun sa njim.

Naravno da je svoju kampanju, čiji je moto - Mrzim Vučića - nastavio baš u vreme kada su u Srbiji predstavnici Evropskog parlamenta koji učestvuju u razgovorima oko izbornih uslova - želeći sebe da prikaže kao žrtvu, kao nekoga ko je glavni i najvažniji predstavnik opozicije (ma šta to, ta razjedinjena, posvađana, tašta i sujetna skupina nekakvih interesnih grupa zaista i bila) - i koga bi, po njegovoj umišljenoj predstavi o sopstvenoj veličini i važnosti i ti isti evropski parlamentarci trebali tako da tretiraju i, naravno, omoguće mu da se ponovo dokopa vlasti - najbolje bez izbora i izbornog procesa, u kome ova "moralna gromada" ionako ne učestvuje, "iz principijelnih razloga" dakako, a ne zato što mu je ugled i podrška među biračima na nivou statističke greške.

Razumljivo je, takođe, što je njegov glavni uslov i da neke - gle, čuda! - njegove televizije, koje finansira opljačkanim novcem, dobiju pravo na nacionalnu frekvenciju jer, tobože - one su oličenje "profesionalnog, nezavisnog i objektivnog novinarstva", i samo tako će u Srbiji biti ispoštovani demokratski principi političke utakmice.

Foto: ST/A. NALBANTJAN

Dragan Đilas

Namerno je ovaj "časni i čestiti, genijalni biznismen", tvorac "uspešne poslovne formule" (kako se od 100% nečega računa 20%, pa na to još 20%, i kako to sve, preliveno iz budžeta Republike Srbije, završi u njegovom džepu i na njegovim tajnim računima) zaboravio da prizna i šta je glavni motiv za takav zahtev, a to je nastavak primene "uspešne poslovne formule" pljačkanja građana Srbije, kroz različite poslovne marifetluke i malverzacije i (pre)prodaju reklamnih sekundi, odnosno - stvaranja povlašćene pozicije na medijskoj sceni radi ucena, pritisaka i obračuna sa svima koji ne žele da poveruju u njegove izmišljotine i laži.

Legitimno je da Dragan Đilas ima političke ambicije, mada se pokazalo kakvi su mu dometi, i kakve je imao rezultate, u vreme dok je bio bivša vlast i kako je, i koliko, radio u interesu građana Srbije.

Vidi se to po iznosima na tajnim računima, za koje bezobrazno i drsko tvrdi da ih nema.

Legitimno je da ima i poslovne ambicije, ali nisu legitimni načini na koje je nameran da ih ostvari, osmi ukoliko u svojoj iskrivljenoj, patološkom mržnjom prema Aleksandru Vučiću obuzetoj, svesti (i savesti, ako je ima) ne misli da je on iznad i izvan zakona.

Nažalost, prezir koji ispoljava prema građanima Srbije, servirajući im laži u vezi sa svojim nelegalno stečenim bogatstvom, vređajući im na taj način logiku i zdrav razum, ukazuju na to da je manija veličine kod Dragana Đilasa poprimila neizlečive i trajne oblike.

Ukazuju, takođe, i na to da je mržnja jedini politički program koji zastupa, a pljačka jedini plan koji ima.

Sve ostalo što javno radi, sva ta mimikrija kojoj pribegava, ti plačljivi medijski nastupi, ta „istina“ za koju se "principijelno" bori, ta "briga" za ljudska prava i slobode, za demokratiju, samo su jadna, bedna i na jalovosti svake vrste zasnovana predstava u teatru apsurda i laži, u kome je Đilas i pisac komada, i režiser, i glavni i sporedni lik, i šaptač i koreograf. Đilas je sam sebi sve.