PORED KORONE, RASTE BROJ MIGRANATA NA ZAPADNOBALKANSKOJ RUTI: Najnovija analiza Fronteksa zabeležila značajan PORAST izbeglica
IZVOR: Balkansec.net - 19.07.2021 | 10:09
Broj ilegalnih ulazaka migranata u EU smanjio se pod uticajem pandemije korona virusa i restriktivnih mera kretanja a jedina evropska izbeglička ruta koja je zabeležila značajan porast je zapadnobalkanska koja prelazi preko Srbije, pokazuje najnovija godišnja analiza rizika koju je objavio Fronteks.
U tom dokumentu se navodi da je u 2020. primećen ilegalni ulazak 125.226 ljudi preko granica EU, što predstavlja pad od 13 odsto u odnosu na 2019. kada je registrovan nezakoniti ulaz 141.846 izbeglica.
Poznate migrantske rute od granica Poljske, Crnog mora, istočnog i zapadnog Mediterana, Albanije i Grčke zabeležile su drastičan pad broja ljudi koji su ih koristili da se dokopaju granica Unije.
Zapadnoafrička, centralno mediteranska i zapadnobalkanska ruta sa druge strane imale su registrovan porast broja izbeglica. Iz Srbije je tako u Mađarsku, Hrvatsku i Rumuniju u 2020. ilegalno prešlo nešto manje od 27.000 ljudi, što je znatno više od oko 15.000 u godini pre.
Za razliku od prethodnih godina kada su najbrojniji migranti u Srbiji bili iz Avganistana i Pakistana, sada su na prvom mestu Sirijci. Iza njih su Aganistanci i Iračani.
Fronteksova analiza sugeriše da je povećanje na zapadnobalkanskoj ruti to posledica prethodnog migratornog pritiska na pravac koji ide moravsko-vardarskom dolinom. Početak pandemije i uvođenje restriktivnih mera uticao je da se na tom prostoru zatekne veći broj izbeglica. Zbog toga je posle relaksacije mera veliki broj ljudi požurio da nastavi svoje putovanje ka EU u relativno kratkom vremenskom periodu.
Kada se gleda pojedinačno, za razliku od prethodnog perioda kada su migranti uglavnom prelazili u Mađarsku, sada broj otkrivenih migranata koji su granicu pokušali da pređu nekim prevoznim sredstvom ukazuje da se pravac pomerio ka Hrvatskoj.
Ono što ostaje neutvrđeno je koliko ljudi iz Srbije preko Drine pređe u Bosnu i Hercegovinu, jer za tu granicu ne postoji precizna statistika.
Foto: MUP Srbije
Zna se, međutim, da se brojka povećava s poboljšanjem vremenskih prilika i da ti ljudi kroz Posavinu, bosansku i cazinsku krajinu i predele nekadašnje Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj pokušavaju da se dokopaju slovenačke granice.
Fronteksova analiza zasnovana je na podacima koje je ta agencija, lokalne policije i druge službe registrovale a pretpostavlja se da je stvarna brojka migranata i veća, jer brojne krijumčarske grupe i dalje prebacuju ljude preko granice.
Samo u toku prošle godine otkriveno je nekoliko tunela koji su vodili ispod granične linije između Srbije i Mađarske i koji su služili za prebacivanje izbeglica.
Trenutno stanje u Srbiji
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se trenutno nalazi nešto više od 5.000 migranata i oni se na njenoj teritoriji u proseku zadržavaju 23 dana.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da je u prvoj nedelji jula na teritoriji Srbije registrovano prisustvo 4.036 migranata u prihvatnim centrima ali da je ukupan broj oko 5.050, jer određeni broj ljudi boravi i u sopstvenoj režiji u hotelima, zatim u napuštenim objektima i vikendicama uz granicu sa Mađarskom, kao i na otvorenom.
To je potvrđeno i nedavnom policijskom akcijom "Plaža" u kojoj je Žandarmerija otkrila ilegalni migrantski kamp u ataru sela Srpski Krstur, kod Novog Kneževca.
Tom prilikom je, osim više desetina migranata koji su živeli u improvizovanim objektima nekoliko kilometara od granice sa Mađarskom, policija pronašla i jednu krijumčarsku grupu srpskih i stranih državljana koji su uhapšeni.
Takav način organizovanja migranata, koji neko vreme borave u neposrednoj blizini granice čekajući pogodan trenutak da ih krijumčari prebace u Uniju, nije ništa novo i na to su se lokalni stanovnici žalili u više navrata.
Ono što je primetno je da se iz rejona zapadne Bačke, na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, ti kampovi sele u znatno slabije naseljene delove severnog Banata, gde je manja šansa da ih policija otkrije.
Foto: MUP Srbije
Cucić je dodao da je broj migranata u Srbiji "praktično nepromenjen" još od ranog proleća što znači da migrantske rute i dalje funkcionišu.
Prema njegovim rečima, sa migrantima nema "većih problema" i oni u Srbiji boravi u proseku oko tri nedelje, a tenzije koje su ranije postojale sa lokalnim stanovništvom su prestale ili su bitno smanjene.
Cucić je rekao da se incidenti svode uglavnom na sitne krađe među njima, te ukazao da postoje pojedine grupe koje na različite načine pokušavaju da maltretiraju ostale migrante.
Neka globalna dešavanja koja bi mogla da promene sadašnju situaciju odnose se na stanje u Avganistanu, gde je povlačenje američkih i koalicionih snaga uticalo da Talibani ojačaju i preuzmu efektivnu kontrolu nad delom zemlje.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da će eventualno talibansko preuzimanje Avganistana stvoriti novi talaz izbeglica, iako za sada nije primećen veći broj migranata koji prolaze kroz Srbiju.
Đurović je rekao da nije izvesno da li će ti ljudi uspeti da preko Turske stignu do Balkana, ali da je sasvim izvesno da će jedan deo Avganistanaca napustiti tu zemlju zbog represije Talibana koja se očekuje.
On je naveo da u Srbiju dnevno uđe izmedju 120 i 150 ljudi, ali da je tako već godinu dana, iz čega se takođe može zaključiti da migranti kontinuirano napuštaju Srbiju, čim je njihov broj konstantan.
Procene Fronteksa za budućnost
Frontekst u svom izveštaju procenjuje da će tekuća pandemijska kriza nastaviti da utiče na integrisanu kontrolu granica Evropske unije i u 2021. godini, u smislu smanjenog priliva ljudi, ali da će se i dalje osećati uticaji migratornih tokova, međugraničnog kriminala i terorizma.
Po pitanju izlaska iz pandemije i povratka na stare metode prelaska granica Fronteksova procena je pesimistička jer se smatra da će pojave novih varijanti korone, koje su znatno otpornije na vakcine, i dalje uslovljavati složene procedure prelaska granice.
S tim u vezi, teška zdravstvena situacija u mnogim zemljama porekla ili tranzita u narednom periodu će smanjiti mogućnost deportacije migranata koji su uhvaćeni u ilegalnom pokušaju prelaska granice dok se očekuje da će organizovane kriminalne grupe nastaviti da deluju, prilagođavajući svoje aktivnosti novonastaloj situaciji.
Dodaje se da bi eventualno produženje lokdauna zbog korone moglo da kao posledicu ima i promenu migrantskih ruta ali se ne navodi u kom pravcu i na koji tačno način.
Na srednji rok, svi prekogranični izazovi sa kojima se suočava EU zahtevaće zajednički odgovor Vlada, jer su granične vlasti i bezbednosne agencije samo deo čitavog procesa i ne mogu samostalno da reše problem.