MUSLIMANI U SREBRENICI UBILI 3.000 SRBA! Orić snimao zločine i hvalio se! Grajfova komisija razotkrila veliku prevaru
IZVOR: Dejan Katalina - 23.07.2021 | 19:32
Manošek: Orić je pozivao strane reportere da im pokaže video-kasete sa snimcima na kojima su odrubljene glave i tela Srba
Foto: Tanjug/AP
Prema američkom analitičaru za nacionalnu bezbednost Džonu Šindleru, vojnici 28. divizije AR BiH ubili su oko 3.000 Srba u periodu od aprila 1992. do jula 1995, od kojih su polovina bili nenaoružani civili, žene, starci i deca, piše u svom delu izveštaja o Srebrenici čuveni austrijski profesor političkih nauka i član Grajfove komisije Valter Manošek, koji se na samom početku teksta bavio podacima koji do sada nisu bili prezentovani široj javnosti, a pogotovo ih nije bilo u zapadnim medijima, kao i ni u bošnjačkim izveštajima.
Manošek objašnjava kako je Srebrenica 1992. postala etnički čista enklava u kojoj su živeli samo muslimani.
- Srpsko stanovništvo napustilo je grad već u maju 1992, čime je Srebrenica postala enklava s više od 35.000 ljudi muslimanske nacionalnosti. Naser Orić postao je komandant 28. divizije AR BiH na području Srebrenice, te je otpočeo zaprepašćujuće brutalne napade na okolna srpska sela. Jedan od najbrutalnijih napada odigrao se 7. januara 1993, na dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava Božić. Orić je predvodio taj iznenadni napad na selo Kravica, u kom je, kako se procenjuje, učestvovalo više hiljada muslimanskih vojnika, dok je u odbranu sela Kravica stalo svega nekoliko stotina njegovih stanovnika. Tokom tog napada svi Srbi iz tog područja su proterani, a preko 50 civila i pripadnika seoskih straža koji su branili selo smrtno je stradalo. Već u proleće 1993. Vojska Republike Srpske zamalo nije okupirala enklavu, i to zbog provokacija od Orićeve vojske. Međunarodnim posmatračima bilo je jasno da bi to dovelo do katastrofalnih posledica za civile koji su živeli na području enklave. I tadašnji specijalni izaslanik Evropske unije Dejvid Oven i francuski komandant snaga UN u Bosni general Filip Morijon bili su saglasni, kao svedoci na suđenju Slobodanu Miloševiću, da je Milošević u to vreme koristio svoj uticaj da ubedi vođe Vojske Republike Srpske da odustanu od napada na enklavu u proleće 1993. - objašnjava austrijski profesor.
Orić se hvalio zverstvimaFoto: Tanjug/E. BURLOVIĆ Naser Orić je 1994. i 1995. pozivao strane reportere da im pokaže ratne trofeje: video-kasete sa snimcima svojih vojnih poduhvata na kojima su prikazane odrubljene glave i tela Srba, spaljene kuće i hrpe leševa. Zlodela koja je počinila muslimanska divizija pod komandom Orića temeljno su zabeležena. Kad je MKSJ napokon podigao optužnicu protiv Orića u martu 2003, s tim da je i to verovatno urađeno da bi se stvorio privid sudske nepristrasnosti, optužili su ga za ubistva tek sedam Srba, koji su mučeni i nasmrt pretučeni nakon što su ih njegovi vojnici zarobili, te za "bezobzirno uništavanje" obližnjih sela. Bez obzira na to što se on otvoreno hvalisao u zapadnim medijima o klanju srpskih civila, MKSJ navodno nije pronašao dokaze da je bilo civilnih žrtava u napadima na srpska sela u zoni njegovog dejstvovanja. |
Morijonov iskaz o kom svi ćuteGeneral Morijon, koji je kao komandant snaga UN u BIH bio dobro upućen u situaciju, izjavio je u februaru 2004. da čisto sumnja da se radilo o planiranom genocidu. U svojstvu svedoka na suđenju Miloševiću Morijon je izjavio da je strahovao da će Orićevi zločini dovesti do krvavog čina osvete Srba iz Srebrenice i okolnih mesta: "Strahovao sam da će lokalni Srbi hteti da se osvete za ono što su pripisivali Oriću. Nije samo Orić bio meta njihove osvete. Hteli su da se osvete i za smrt stradalih na pravoslavni Božić (7. januar 1993)." Sudija Robinson je zatim pokušao da razjasni da li je Morijon hteo da kaže da je "ono što se dešavalo (u julu) 1995. bilo direktna reakcija na ono što je Orić uradio Srbima dve godine ranije." Morijon je nedvosmisleno odgovorio: "Jeste. Jeste, časni sude. Ubeđen sam da je tako. To ne znači da počinioci tih zločina treba da budu oslobođeni niti da njihovu odgovornost treba umanjivati, ali ubeđen sam u to, da." Zapadni mediji nisu bili zainteresovani za Morijonov iskaz. |
Etnički očišćeno od SrbaNapadom na Skelane od muslimanskih snaga sa sedištem u Srebrenici čije su akcije bile koordinisane od vojnog i političkog vrha iz Sarajeva, početkom 1993. zaokružena je teritorija muslimanske enklave Srebrenica, etnički najčistijeg područja u ratnoj Bosni i Hercegovini. U ovom periodu enklava je doživela i najveći obim od oko 900 km2, te je obuhvatala delove pet opština (Srebrenica, Bratunac, Vlasenica, Zvornik i Milici). Do ovog perioda muslimanske jedinice su na čitavom prostoru srednjeg Podrinja i srebreničke regije izvršile kompletno etničko čišćenje u kom je ubijeno nešto manje od 2.000 civila, vojnika i pripadnika seoskih straža srpske nacionalnosti, a više od 150 različitih naselja je uništeno. Muslimanske oružane snage su na ovom području očigledno počinile brutalne i sistematske zločine za koje je njihova Vrhovna komanda u Sarajevu znala. |
Incko preti Dodiku s pet godina robije!Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, kom mandat ističe 1. avgusta, doneo je odluku da iskoristi tzv. bonska ovlašćenja i nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Tekst izmena Krivičnog zakona koje je nametnuo Incko u dva dodata člana glasi: "Ko javno podstrekne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, ako takvo ponašanje ne predstavlja krivično delo iz stava (1) ovog člana, biće kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine". Izmenom u članu 3 Incko je nametnuo da: "Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravomoćnom presudom u skladu s poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao da podstakne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve skupine osoba ili člana takve skupine, biće kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina". Iako se očekivalo i najavljivalo da će Incko posegnuti za bonskim ovlašćenjima pre Dana sećanja na žrtve u Srebrenici, 11. jula, on je to učinio samo nekoliko dana nakon što je izveštaj Nezavisne međunarodne komisije o zločinima, čiji predsednik je svetski stručnjak Gideon Grajf, stavljen na uvid javnosti, a u kom se argumentovano tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida. Savest mu, tvrdi, nije dozvolila da mandat okonča bez te odluke. On kaže da su građani BiH dugo čekali da njihovi izabrani predstavnici sami zakonski urede ovo, kako kaže, veoma ozbiljno pitanje. - Pojedini politički lideri otvoreno veličaju pravosnažno osuđene ratne zločince, uz iznošenje raznih teorija zavere, negiraju da se genocid u Srebrenici uopšte i dogodio, a pojedini građani slede njihove signale i narativ - naveo je. |
Kandićeva, Biserkova i Tepićeva podržavaju InckaOsnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić danas je komentarisala odluku kojom je Valentin Incko, odlazeći visoki predstavnik u BiH, nametnuo dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici. Kandićeva, koja je ne tako davno nahvalila Đilasovu perjanicu Mariniku Tepić zbog odnosa prema genocidu, danas poručuje: "Sada ćemo dokazati da Srbi nisu stradali u BiH!" - Visoki predstavnik u BiH doneo je odluku o zabrani odobravanja, poricanja, umanjivanja ili opravdavanja genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratnog zločina utvrđen pravosnažnim presudama. RS će morati da povuče izveštaj medicinske komisije o stradanju svih naroda u Srebrenici - napisala je Kandićeva na Tviter profilu. A njenu tezu je podržala i Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko u komentaru na društvenim mrežama. |