OTKRIVAMO! NOVA STRATEGIJA MOSKVE: Putinov plan za Srbiju i Balkan!
IZVOR: K. ILIĆ - T. BUJIŠIĆ - 02.10.2021 | 20:00
Ruski predsednik definisao strateške geopolitičke i energetske ciljeve za narednih deset godina.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Ruski predsednik Vladimir Putin definisao je Srbiju i Balkan kao jedno od ključnih područja delovanja Moskve u narednih deset godina. Prema saznanjima koja su našem listu preneli sagovornici iz diplomatskih krugova dobro upoznati sa planovima Kremlja, strategija Rusije sabrana je u pet tačaka, koje predstavljaju simbiozu geostrateškog, energetskog i političkog delovanja.
Uz Balkan, kao jedno od mesta gde se dodiruju i prepliću interesi Rusije i NATO, kao važna područja označeni su i Belorusija, Ukrajina, Bliski istok, teritorija kopnene granice Rusije i Kine, ali i Arktik i Antarktik. Strategija koju su po Putinovom nalogu sačinili u Moskvi detaljno razrađuje sva scenarija mogućih zbivanja u pomenutim regijama u narednom periodu i pravce delovanja Rusije.
ULOGA MAĐARSKE
Prema rečima naših sagovornika, posebno je važno što će Rusija nastaviti s bezrezervnom podrškom Beogradu u borbi za Kosovo i Metohiju.
- Veoma je bitno ono što je Moskva demonstrirala prethodnih dana, tokom krize na severu KiM, kod Jarinja i Brnjaka, izazvane Kurtijevom akcijom skidanja tablica. Iz Rusije je tada stigla jasna poruka da će stati iza svake akcije Beograda, pa i vojne, ukoliko Albanci napadnu srpski narod na severu - objašnjava izvor Srpskog telegrafa.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost podseća na tradicionalno dobre odnose Srbije i Rusije i naglašava:
- Svih ovih pet tačaka plana vezuje se manje-više upravo za Srbiju i RS. Podrška Rusije jednim delom dolazi zbog tradicionalno dobrih odnosa, a drugim iz političkih interesa, koji u svemu ovome imaju veoma važnu ulogu. Ako pak govorimo o poboljšanju odnosa Rusije sa Crnom Gorom, tu svakako najveći problem predstavlja što je Crna Gora članica NATO.
Ključne tačke za Rusiju
- Balkan
- Belorusija
- Ukrajina
- Bliski istok
- granica Rusije i Kine
- Arktik i Antarktik
Bojan Bilbija, novinar Politike i odličan poznavalac ruske politike, naglašava da je još od "Južnog toka" postajala ideja da Srbija postane glavno energetsko čvorište ovog dela Evrope.
- Interes Rusije da gas preko Srbije odlazi u Evropu je evidentan i to je za razvoj naše zemlje veoma značajno. Ako govorimo o podršci koja dolazi iz Rusije kada je reč o Kosovu, Rusija je dosledna u nepriznavanju lažne države, kao što je dosledna i u podršci međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244. Rusi čvrsto stoje iza tog stava i neće ga promeniti. Veoma je bitno i to što nas Rusija podržava na našem evropskom putu iako se do sada više puta govorilo da je ta podrška lažna. Moskva ima dosta prijatelja u EU, počev od Mađarske preko mnogih drugih zemalja. Imajući u vidu da Srbija geografski ne može da bude u ruskim ekonomskim integracijama, onda je Moskvi svakako u interesu da ima još jednog prijatelja u EU. Što se tiče situacije u BiH, Rusija je jedna od sila koja garantuje Dejtonski sporazum. Konačno, sigurno je da Moskva očekuje bolje odnose sa novom vlašću u Crnoj Gori - navodi Bilbija.
JASNO I NEDVOSMISLENO
Zoran Spasić, stručnjak za međunarodnu politiku, konstatuje da nas Rusija percipira kao saveznika, partnera i prijatelja:
- Kurs ruske politike na Balkanu se najbolje vidi kroz nedvosmislenu podršku Srbiji po pitanju Kosova i Bosne. Takođe, energetska sigurnost koju nam je pružio ruski gas doprinela je tome da, kao tranzitna zemlja, zaradimo i postanemo najvažnije energetsko čvorište.
Veselin Šljivančanin, oficir nekadašnjeg JNA, poručuje da je važno sve što preduzima Rusija:
- Podrška Rusije je jasna i nedvosmislena, Srbija je srećna što ima predsednika Vučića, koji nam je obezbedio mnogo prijatelja širom sveta, čija nam je podrška važna. Bez prijatelja ne može se ići napred.
Strategija Moskve na Balkanu
1. Energetika. Gas preko "Turskog toka", kroz Srbiju, stiže do Mađarske, Hrvatske, BiH, uskoro i Austrije i možda još nekih zemalja EU. Naša zemlja postaje energetsko čvorište ovog dela Evrope
2. Dalja bezuslovna podrška Srbiji po pitanju Kosova, pre svega, u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. Takođe, baš kao prilikom poslednjih događaja kod Jarinja i Brnjaka, Moskva će otvoreno podržati Beograd ukoliko Albanci krenu na sever Kosova
3. Podrška Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj, iza koje će Moskva čvrsto stati, da bi se lakše oduprli pritiscima kojih će u narednom periodu biti sve više
4. Vraćanje uticaja Moskve u Crnoj Gori. Onom dinamikom kako opada uticaj Mila Đukanovića pojačavaće se saradnja s novim vladajućim strukturama, bez obzira na to što je Crna Gora deo NATO
5. Podrška Srbiji na putu ka EU, ali podrška Srbiji i u što tešnjem povezivanju sa zemljama Unije okupljenim oko Mađarske i Viktora Orbana, koje imaju mnogo bolje odnose sa Moskvom nego ostatak EU