NEBOJŠA ČOVIĆ OTKRIVA: Akcija "Morava", spisak za UBISTVA 50 ljudi!
IZVOR: Kristina ILIĆ - 04.10.2021 | 18:00
Jedan od lidera DOS za Srpski telegraf opisao je kako je Milošević planirao da spreči demonstracije i pad s vlasti.
Foto: ST/V. LUKIĆ
Nebojša Čović, jedan od lidera nekadašnje Demokratske opozicije Srbije, posle 21 godine otkrio je ekskluzivno za Srpski telegraf detalje akcije "Morava", koja je za cilj imala likvidaciju najistaknutijih članova DOS.
CRNA LISTA
Ubistva je trebalo da budu izvršena u oktobru 2000. jer je vrh tadašnjeg režima ocenio da čelnici opozicije predstavljaju opasnost po opstanak na vlasti. Na spisku koji je brojao gotovo 50 imena nalazilo se i Čovićevo, a zahvaljujući činjenici da naređenja nije niko želeo da izvrši vođstvo DOS je sačuvalo živu glavu, organizovalo velike demonstracije 5. oktobra i svrglo Miloševića s vlasti.
- To je bila operativna akcija koju su osmislile tadašnje bezbednosne strukture, a u smislu eliminisanja određenog broja lidera DOS i drugih ljudi po terenu. Velika koncentracija je bila usmerena i na Kolubaru, pa sam se na tom spisku našao, kako ja, tako i sindikalci ovog rudnika. To je trebalo da se uradi nekoliko dana pre 5. oktobra jer su štrajkovi bili po celoj Srbiji, došlo je do blokade rada preduzeća, firmi, škola, pa i puteva. Ta akcija je osmišljena tako, bez mnogo razmišljanja i bez mnogo pameti, od ljudi koji su tu akciju mogli da osmisle, ali budući da mnogi od njih više nisu među živima, ne želim da im pominjem imena - navodi Čović.
Foto: Tanjug/AP
Mile Isakov: Postojao je spisak
Bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije Mile Isakov za Srpski telegraf potvrđuje da su lideri DOS bili konstantno nadzirani.
- Ne znam šta je bilo, na kojim spiskovima, sve mi je to sumnjivo, ko je pravio spiskove i kako je ko time manipulisao, nisam bio u toku ni tada ni sad, ali znam da su nas imali sve pod kontrolom i da su nas pratili i prisluškivali. Nisam se na to obazirao jer nisam imao šta da krijem, sve ono što sam govorio u privatnim razgovorima isto sam govorio i radio javno. Postojao je nekakav spisak, ali šta su planirali s njim, ne znam i ne zanima me - navodi Isakov.
Prema našim saznanjima, lista je predata ljudima iz bezbednosnih struktura, sa zahtevom da se oni s liste uklone, a na njoj su se, pored Čovića, našli i pokojni premijer Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Vladan Batić i drugi, čija su imena bila zaokružena. Čović objašnjava da je tadašnja vlast bila spremna na sve da bi zaštitila poziciju i da je svakodnevno pristalicama opozicije glava bila u torbi.
Imena sa liste za odstrel
* Zoran Đinđić
* Vojislav Koštunica
* Vladan Batić
* Nebojša Čović
* Velimir Ilić
* Boris Tadić
KRILI SE PO BEOGRADU
- Hteli su da nas sklone, pohapse, likvidiraju, sve moguće kombinacije su bile u opticaju, samo što to više nije imao ko da sprovede. Imao je ko da naredi, ali ti koji naređuju nisu egzekutori, ne bave se izvršnim delom posla, a ovi koji je to trebalo da izvrše bili su svesni posledica po njih u budućnosti. Na sreću, to se nije dogodilo, ali bilo je tu usijanih glava u raznim ministarstvima, kako policije tako i odbrane itd. Čak je nastradao i jedan vrlo pošten sudija - Nebojša Simeunović, koji nije želeo da da nalog za hapšenje i privođenje moje i rudara u Kolubari.
Svesni ove napetosti koja je rasla i rizika koji je konstantan, pojedinci iz tadašnje opozicije su bili prinuđeni i da se skrivaju.
- Bili smo svesni rizika s obzirom na to da smo mostove iza nas porušili i da nije bilo nazad. Ja konkretno nisam spavao kod kuće, išao sam na različita mesta po Beogradu i krio se, plašeći se za porodicu i sebe jer su to bili ljudi koji su bili spremni da urade svašta. Na sreću, to se nije dogodilo. Ima mnogo onih koji će pričati svašta, a nigde nisu videli 5. oktobar niti su učestvovali u njemu, neki se sad promovišu da su radili ovo ili ono, ali ima nas nekoliko živih koji znamo šta se dešavalo - objašnjava Čović.
Foto: ST/E. ČONKIĆ
Pavković šokirao Velju Ilića
O planovima za likvidaciju lidera DOS govorio je i jedan od petooktobarskih veterana Velimir Ilić. Naime, on je posle 5. oktobra bio u poseti Vojsci Jugoslavije da bi zahvalio zbog korektnog držanja tokom burnih događaja.
- Na tom sastanku su ljudi iz vojne bezbednosti u prisustvu generala Pavkovića pokazali dokument prema kom je zaista bila spremana likvidacija gotovo svih lidera opozicije - naveo je tada Ilić, dodajući da je, prema ovom planu, vojska brzom akcijom trebalo da likvidira lidere i preuzme vlast, ali je istovremeno trebalo da se obračuna i s tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem.
I Đinđić je znao
Kako su prenosili mediji, lista za odstrel stigla je i do pokojnog premijera Zorana Đinđića, koji je izjavio:
- Postoje dokazi o tome da smo mogli biti likvidirani. Ne možemo biti ravnodušni.
Foto: Privatna arhiva
Sudiju Simeunoviću ubrizgali amonijak u uši
Sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović odbio je 3. oktobra 2000. da se povinuje državnom vrhu i potpiše naloge za hapšenje štrajkačkog odbora rudara Kolubare, koji su se pobunili protiv režima Slobodana Miloševića. Simeunović je poslednji put viđen mesec dana nakon ovog događaja, da bi njegovo telo bilo pronađeno 3. decembra 2000. na obali Dunava, između hotela "Jugoslavija" i Ušća.
Više od 20 godina počinilac sudijinog ubistva nije otkriven, ali Simeunovićeva sestra Jelena navodi da je za zločin kriva Državna bezbednost. U čitulji koju je prošle godine objavila stoji da je uzrok tome odbijanje izdavanja naloga za hapšenje rudara.
- Na pragu novog veka i novog milenijuma monstrumi Državne bezbednosti ubili su mog jedinog brata u jednom od svojih privatnih zatvora, ubrizgavši mu amonijak u uši, a zatim telo bacili u reku, samo zato što je u najsudbonosnijim danima za Srbiju, 3. oktobra 2000, odbio da potpiše krvožedan nalog Velikog inkvizitora, krvnika, tiranina, i tužilaštva i uhapsi rudare Kolubare, striktno poštujući zakon i sledeći svoju savest - napisala je Jelena.
Foto: Tanjug
Zoran Anđelković - nekadašnji generalni sekretar SPS
Ako to Nebojša zna, pošto je organizovao Čečene Petog oktobra i bio glavni na drugoj strani, ja za tako nešto ne znam. Ako je tako bilo, što ih onda nisu pohapsili. To je vađenje za histeriju, upadanje po institucijama, kriznim štabovima, pretila im je opasnost, pa su verovatno zbog toga upali u Carinu i banke. Za ovih 20 godina prvi put čujem tako nešto, a kamoli tada, ni u privatnim razgovorima nisam čuo tako nešto.
Foto: Republika