SVETSKI LOVCI NA BLAGO DOLAZE U SRBIJU: Šta se krije iza mutne misije Britanaca?

Foto: pixabay.com

Na konferenciji za medije je kao partnere najavio ovdašnju obnovljenu nevladinu organizaciju Asocijacija za zaštitu nacionalne kulturne baštine "Blago - Treasure" i firmu "Sejv art", koja će se baviti istraživanjima, procenom, osiguranjem i obezbeđenjem srpskih umetnina.

Kao njihov osnivač predstavljen je Vukašin Minić Volf, srpskoj javnosti poznat kao operativac britanske detektivske agencije FIA (Forensic Investigative Associates) koji je od 2000. do 2003. prvo za DOS-ovu vladu tražio, navodne Miloševićeve tajne račune na Kipru, a zatim za poznatu kompaniju za proizvodnju cigareta istraživao rute šverca cigareta na Balkanu.

- ALR pozdravlja formiranje kompanije "Sejv art" u Srbiji koja će pružati usluge koje će omogućiti bolje evidentiranje bogatog srpskog umetničkog nasleđa - rekao je Redklif.

- "Blago-Treasure" kao dobrotvorna organizacija ponovo započinje misiju očuvanja nasleđa Srbije podizanjem svesti, naročito u srpskoj dijaspori, o potrebi da se obezbede resursi za evidentiranje stanja, istorije i značaja kulturnog nasleđa.

Minić je najavio da će prva misija organizacije "Blago-Treasure" biti potraga za dragocenostima Narodne biblioteke Srbije koja je izgorela 1941. u nemačkom bombardovanju. Odavno postoje svedočanstva da su pre požara iz nje pokradeni najdragoceniji srpski srednjovekovni rukopisi. Istražitelj nije detaljnije govorio o projektu, osim da će za njega biti potrebni vreme i novac.

Redklif je najavio spremnost za saradnju sa srpskim institucijama naglasivši da ALR ima najveću svetsku bazu podataka o ukradenim i nestalim umetninama. Po njegovim rečima, u njoj je 750.000 registrovanih predmeta, a kompanija godišnje među njima obavi više od 500.000 pretraga za aukcijske kuće, prodavce, kolekcionare i policiju.

Redklifov dolazak u Beograd je izazvao pažnju u stručnim krugovima jer je njegova firma deoničar najvećih svetskih aukcijskih kuća "Sotbis" i "Kristis", a njeno prisustvo ukazuje na poslove sa umetninama velike vrednosti. S druge strane, kontroverzama oko ALR zbog korišćenja "nekonvencionalnih metoda" u sakupljanju i monopolisanju podataka o nestalim umetninama, kao i visokim provizijama za njihov povratak vlasnicima, opširno su se bavili "Fajnenšenel tajms", "Tajms", "Gardijan" i "NJujork tajms".

Te afere nisu uzdrmale ALR čiji je osnivač i predsednik DŽulijan Redklif, stručnjak za krizni menadžment i ima čin pukovnika. Dok je radio u britanskom ministarstvu odbrane 1999. odlikovan je viteškim ordenom Reda Britanskog carstva, a 2008. je za izuzetne zasluge u službi nagrađen medaljom Kraljičinih dobrovoljaca rezervista.

- Sve prodaje koje obavljaju "Sotebis", "Kristis" i 140 drugih aukcijskih kuća, 12 najboljih sajmova umetnosti i stotine trgovaca, proveravaju se iz naše baze podataka - sa zadovoljstvom kaže Redklif.

- Trgovina umetničkim delima je poboljšala proveru porekla predmeta, pa je kriminalcima postalo manje isplativo da pokušavaju da prodaju ukradene komade.

Redklif naglašava potrebu da se sva pokretna kulturna baština Srbije detaljno opiše i katalogizuje, radi njenog lakšeg otkrivanja u slučaju da bude ukradena, a za pomoć u tom poslu nudi usluge svoje firme, odnosno ovdašnje kompanije "Sejv art". U ALR naglašavaju da se sve usluge naplaćuju, s tim što muzeji plaćaju upola manje, a policija dobija podatke besplatno. Ipak, samo službenici ALR mogu da uđu u bazu podataka jer se, kako kažu, tako eliminiše mogućnost zloupotrebe.

Srbija pripada prostorima sa kojih se umetničko i arheološko blago pljačka i odnosi u SAD, zapadnu Evropu i Daleki istok gde ima bogatih kolekcionara. S druge strane, Srbija je i prostor tranzita kojim cirkuliše "umetnička roba" sa istoka na zapad, ali i obrnuto.

Istočno tržište sa manje kontrola smatra se pogodnijim za "vruće" komade. Redklif je upoznao ove krajeve tokom hladnoratovskog perioda radeći kao stručnjak osiguranja za rizična ulaganja u socijalističke zemlje.

Zato je posle pljačke Muzeja u Cirihu 2008. kada su odnete slike vredne oko 100 miliona evra prvi povezao tu krađu sa kriminalcima iz bivše Jugoslavije, koji umetnine razmenjuju za drogu i oružje. U priči o dolasku njegove kompanije, ne sme se zaboraviti ni da je Srbija na meti revizionista istorije, kakvi su oni iz Italije, koji pokušavaju da se dočepaju slika iz Narodnog muzeja legalno dobijenih u vidu ratne reparacije.

Utoliko je intrigantnija misija Džulijana Redklifa koji slovi za "velikog igrača" u svetu umetnina. Na pitanje Novosti, šta je pravi motiv posete, odgovorio je diplomatski:

- Postoji više razloga. Prvi je to što na zapadu ima mnogo predmeta ukradenih iz Srbije u ratovima i onih koji su nelegalno iskopani i smatramo da treba pokušati da ih vratimo.

Drugi razlog je to što smo u Srbiji našli neke slike i druge predmete ukradene na zapadu. Istina je da se dešava da neko poseduje predmete koji su ukradeni, ali da to nije znao kada ih je skupo plaćao, pa ne želi da ih vrati bez nadoknade. Zato često moramo da pravimo kompromisne sporazume, da pregovaramo i dođemo do onoga što nazivamo pragmatičnim rešenjem.

Neobična ponuda

SRPSKI stručnjaci za zaštitu baštine koje su Novosti konsultovale, kažu da nemaju informacije o inicijativi engleske kompanije da uđe u posao katalogizovanja naše pokretne kulturne baštine.

Ponudu smatraju neobičnom, jer takve baze podataka nacionalnog blaga sme da poseduje samo država. Oni su nam otkrili da je nedavno odbijena ponuda jedne institucije iz Londona koja je tražila dži-pi-es lokacije srpskih arheoloških lokaliteta, navodno radi pravljenja svetske baze podataka.