PREMIJERKA ANA BRNABIĆ O GODINU DANA RADA VLADE! Evo šta je istakla kao najveći rezultat, ali i u čemu je PODBACILA! (VIDEO)
IZVOR: Republika - 02.11.2021 | 11:32
Premijerka Ana Brnabić predstavlja danas rezultate u prvih godinu dana rada svog kabineta. Konferenciji u Palati "Srbija", prisustvuju i ministri u Vladi Srbije.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
- Mnoge stvari zbog vremena neću moći da pomenem, jer bi to trajalo satima. Moram da izdvojim neke stvari koje su obeležile prvih godinu dana Vlade - rekla je Brnabić.
- zdravsto
- borba protiv organizovanog kriminala
- evropske integracije i reforme u oblasti vladavine prava
- ekonomija
Premijerka je naglasila koji su bili najveći izazovi Vlade:
- Imamo lek i vakcinu, ali brojevi rastu. Paralelno sa ovim započela je i energetska kriza koju niko nije očekivao, ali koja je do sada neviđenih razmera, pa je udarac na ekonomiju bio veći nego što se očekivalo. Stalne provokacije iz Prištine, stalni napadi na Srbve na Kosovu, to je nešto sa čime smo morali da se suočavamo, i da veliki deo naše energije usmerimo na to.
Ona je rekla da je zadovoljna radom Vlade.
- Uprvos ovim uslovima, ja sam zadovoljna rezultatima, i mislim da građani Srbije treba takođe da budu. Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, radna mesta, suprotno svetu kod nas je rasla zaposlenost, imamo rast plata, penzija, započeli i nastavili neke infrastrukturne projekte, sve to smo uspeli - istakla je premijerka.
O ZDRAVSTVU
- Otvorili smo 3 potpuno nove kovid bolnice. U Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Tu imamo preko 2000 postelja, kako bismo spasili živote ljudi koji su zaraženi koronom i kkao bismo rasteretili zdravstveni sistem. Da smo samo ovo radili, pa smo uradili mnogo sa tim bolnicama. Ako pogledamo neke prethodne periode, za deset godina nije otvorena nijedna bolnica.
- Srbija je pokazala izuzetnu agilnost i političku i finansijsku moć da dođe do proizvođača i vakcina. Sve je to trebalo platiti avansno. Pokazali smo moć da nabavimo 4 vrste vakcina. Prvi smo u kontinentalnoj Evropi krenuli u masovnu vakcinaciju. Postali smo primer za dobru i odgovornu upravu.
Foto: ST/N. PANČIĆ
- Pokrenuli smo proizvpodnju Sputnjik vakcine. 12. jula potpisan je Memorandum o proizvodnji Sinofarm vakcine. Postavili smo kamem temeljac za fabriku koja će proizvoditi ove vakcine. Ovo su novi strateški resursi jer će nam ova fabrika dalje značiti za proizvodnju svih vakcina. U nabavci najefikasnijih lekova protiv ove bolesti nismo pitali koliko košta - našli smo novac i način da dođemo do proizvođača.
- Od početka pandemije, mi smo plate zdrvastvenih radnika podigli za 10 posto u aprilu, u decembru prošle godine dali smo 10 hiljada, u januaru ove godine bilo je povećanje od još 5 posto, i sada ćemo od prvog januara 2022. dodatno povećati plate u zdravstu za 8 posto. Plata sestara i tehničara će biti oko 61500 dinara neto - naglasila je premijerka.
- Za vreme nekih drugih vlasti imali smo 100 posto manje plate u zdravstvu. Sada će medicinska sestra biti skoro jednaka plati koju su 2010. godine imali lekari specijalisti. To je najbolji pokazatelj koliko se promenilo zdravstvo u Srbiji, uprkos pandemiji korona virusa.
Borba protiv mafije
- Mi smo obećali borbu protiv mafije. 4. februara ove godine pao je monstruozni klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Dokazali smo da je predsednik bio prisluškivan. Ova istraga se nastavlja, i želim da kažem da u ovoj istrazi neće biti zaštićenih. Mi danas nemamo više mafijaških ubistava. Mi smo u prvih godinu dana Vlade uradili ono što smo građanima obećali - borba protiv mafije je bespoštedna.
Povećanje plata
- Plate će tako od januara u proseku rasti 7,4 posto, 8 posto u zdravstvu, a negde nešto manje od 7 posto, izaći ćemo uskoro sa detaljnim planom. Penzije će biti povećane za 5,5 posto i time očekujemo da do kraja ove godine u Srbiji plata pređe 600 evra. Ostajemo u onoj projekciji i na dobrom smo putu da 2025. prosečna plata u Srbiji bude 900 evra. Minimalac će od 1. januara rasti za 9,4 posto, i da dođemo do nekada neverovatnih 300 evra minimalne plate. 2012. godine je iznosio 15600 dinara.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
- Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima mi smo investirali oko 8 milijardi evra. Najbolji primer koliko smo se borili od početka pandemije pa do februara 2022. godine mi ćemo penzionerima dati ukupnu jednokratnu pomoć za penzionere od 500 evra.
Ekonomija
- Bićemo ili najuspešnija zemlja u Evropi ili među dve najuspešnije zemlje u Evropi. Naš kumulativni rast od kad je završena fiskalna konsolidacija do danas iznosio je 18 posto. Kada uporedimo sa zemljama u regionu, ovo pokazuje kako smo mi tada bili među najgorima u regionu, a danas imamo ubedljivo najveće plate u regionu Zapadnog Balkana, a ja očekujem da ćemo do kraja godine imati veće plate nego jedna zemlja Evropske unije. To je drugačija liga u kojoj Srbija kreće da se takmiči. Naš BDP će prvi put u istoriji Srbije preći 52 milijarde evra.
- Strane direktne investicije su nastavile da rastu, to je ono što dodatno vuče rast plata u Srbiji. Održali smo nisku stopu javnog duga, dok svima u svetu raste javni dug. Mi smo ga održali ispod 60 posto našeg BDP-a.
Evo u čemu nije zadovoljna
Premijerka je odgovarajući na pitanja novinara istakla šta se možda moglo bolje uraditi.
- Nije na meni da ocenjujem rad Vlade, jer ne mogu biti objektivna. Mogli smo da nađemo bolje načine da razgovaramo sa ljudima o vakcinaciji. Mi imamo 55,7 posto ljudi koji su primili bar prvu dizu vakcine. Dakle taj broj raste, ali ipak nedovoljno da bismo mi bili bezbedni. To možda zameram sebi, jer mi se čini da sam mogla i pored svega ovoga da utrošim u osmišljavanju akcija koje bi nam pomogle da razgovaramo sa mnladim ljudima, da smo vršili kampanje, da bi taj procenat bio bolji. Vakcinacija je krenula dobro, da samo se krenuli nekim drugim stvarima, borbi za vladavinu prava, za našu ekonomiju - rekla je Brnabić.
Vlada, na čelu sa premijerkom Brnabić, dobila je podršku Skupštine Srbije 28. oktobra prošle godine. To je druga vlada aktuelne premijerke sa 23 ministra, 21 resorom i pet potpredsednika.
Vlada je formirana četiri meseca od izbora održanih 21. juna i 1. jula 2020, dva meseca nakon zakazanih regularnih izbora, odloženih zbog pandemije virusa korona