BRANKICA I 16 SRPČIĆA! Srpski telegraf i Republika u poseti najbrojnijoj SRPSKOJ PORODICI u Severnoj Makedoniji! (FOTO, VIDEO)
IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 28.11.2021 | 13:11
Srpčići moji mili, izgovara Brankica Mladenović (63) i kao iz topa nabraja imena svoje dece. A ima ih ni manje ni više nego 16. Sve iz braka s tri godine starijim suprugom Draganom.
Ekipa Srpskog telegrafa i Republike zaputila se iz Beograda u Severnu Makedoniju. Odredište - selo Tromeđa, nedaleko od Kumanova, gde živi ova srpska porodica.
Brankica ili bolje da je nazovemo Majka Hrabrost prvo dete rodila je s nepunih 17, poslednje sa 46 godina. Blizanaca u porodici nema, pa kada se sve sabere, bila je 12 godina trudna.
- Nikada nisam imala problema u trudnoći, sa stomakom do zuba kopala sam na njivi. Radila sam do kasno uveče, porodim se, zamotam bebu i ujutru, čim je podojim, opet na njivu u nadnicu. Ni sama ne znam koliko sam noći probdela nad bolesnom decom, koliko suza sam prolila kad nismo imali hleba. Nije bilo lako odgajiti 16 dece, mnogo smo se mučili suprug i ja, mučimo se i danas - priča nam Brankica.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Od kuće i dalje samo zidovi, nemaju novca da je završe
Snaja Danijela ističe da se lako uklopila u porodicu i veoma zavolela Mladenoviće. Voli i poštuje svekra i svekrvu, a suprugove sestre doživljava kao da su njene.
- Suprug i ja smo počeli da gradimo kuću za nas, ali nemamo para da je završimo. Već deset godina stoje samo zidovi. Ne mogu da pronađem posao, a bez toga teško da ćemo imati svoj krov nad glavom. Volela bih kada bismo imali novca ili građevinskog materijala da završimo kuću, da svekar i svekrva pređu kod nas, da oslobodimo sobe da mogu i Daliborova braća da se ožene i zasnuju porodice - priča Danijela.
ZAJMILI KNJIGE
Najveća muka je bila kada su deca stasavala za školu. Para nema, pa ni cipela. O tim danima priča najstariji od devetorice sinova Dalibor (42). On je po redu drugo dete, pre njega se rodila Dragana.
- Nismo imali knjige, pa smo ih pozamljivali od drugara ili pamtili na času. Trudili smo se, vukli jedni druge. Sećam se, sedim kod kuće u čarapama i čekam da se brat vrati iz škole, da mi da cipele da mogu i ja na nastavu. Roditelji su nam bili strogi, često sam ja, kao najstarije muško dete, dobijao batine zbog nestašluka mlađih jer nisam pazio na braću. Nikada mi nije palo na pamet da krenem stranputicom, znao sam, ako ja pogrešim, to će se odraziti na moju braću i sestre - objašnjava Dalibor.
Uprkos teškoj nemaštini, sva deca su završila srednju školu. Tačnije, poslednja će iz klupe izaći najmlađa Bisera (17), koja će u junu okončati školovanje.
Mladenovići su u novcu oskudevali, ali je zato ljubavi, poštovanja i međusobne solidarnosti bilo napretek. Tako je i danas, oberučke su prihvatili snaje i sada pod istim krovom živi 17 duša (neka deca su se i odselila), uključujući i baku Slavku, koja ima 95 godina. Rade samo njih troje, što je uz Draganovu penziju od 150 evra, nedovoljno za život.
Snaja Danijela, udata za Dalibora, opisuje kako se živi u kući Mladenovića.
- Pola Draganove penzije ode za lekove. Živimo u pet soba, a sopstveni prostor imaju samo oženjeni, dok ostali zajedno spavaju u dnevnom boravku. Nemamo bojler, pa se voda za kupanje greje u loncima i šerpama. Doduše, često smo i bez struje jer nam zbog duga isključe električnu energiju, pa smo po dva meseca u mraku ili uz svetlost sveća. Hleb, kad ima brašna, mesimo sami, ručak se kuva u velikim loncima - opisala je svakodnevni život u porodici snaja Danijela, koja ima odvojenu sobu za sebe, muža i sedmogodišnju ćerkicu Nenu.
RODOM IZ PIROTA
Jedini tračak nade Mladenovićima ulio je privrednik iz Skoplja Dimitrije Nedić. Slučajan susret pretvorio se u iskreno prijateljstvo. On ne samo što pomaže ovoj porodici već pokušava da ispuni i najveću želju Brankice da ona i njena deca dobiju srpsko državljanstvo.
Prvo dete rodila s nepunih 17 godina, poslednje s 46
Na njegovu inicijativu porodicu Mladenović nedavno je posetila naša ambasadorka u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, koja je obećala da će učiniti sve što može da dobiju srpsko državljanstvo.
- Moja majka je rodom iz Pirota, suprug, deca i ja se osećamo kao Srbi, ali procedura za dobijanje srpskog državljanstva je duga i skupa. A ja bih najviše volela da dobijem državljanstvo, da mogu da glasam za Vučića. Volela bih da deca dobiju posao, da odem u banju - stidljivo je nabrajala želje Brankica.
I da se vratimo na našu konstataciju s početka teksta. Kada smo je pitali može li da nabroji imena sve svoje dece, nije časila časa:
- Dragana, Dalibor, Sveto, Miki, Pera, Nikica, Marija, Sandra, Tijana, Danijel, Stefan, Darko, Ninoslav, Stefani, Sara i Bisera.
Nismo lenji, ali posla nema...
Brankica i Dragan imaju 16 unučadi, od kojih četvoro žive zajedno s njima u kući. Mladenovići nisu lenji, nije im teško da zasuču rukave i bave se bilo kojim poslom, ali posla nema...
- Imamo parče zemlje i voleli bismo da se bavimo poljoprivredom. Ali nemamo nikakve mašine niti možemo da ih kupimo da bi sebi olakšali rad. Čak i da bismo se bavili poljoprivredom, potreban nam je neki novac za početak, koji mi nemamo. Ne stidimo se nijednog poštenog posla, zaista ne biramo. Međutim, posla za nas, nažalost, nema - govori snaja Danijela.