DUGUJEMO UPOLA MANJE OD AMERA I FRANCUZA! Odlični pokazatelji: Srbija nezadrživo ide napred, ovo je ISTINA o javnom dugu!
IZVOR: E. S. T. - 14.02.2022 | 09:40
Među zemljama EU malo se koja može pohvaliti da su joj spoljne obaveze, procentualno u odnosu na BDP, ovako male.
Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, uvukao je u žižu pitanje javnog duga Srbije tvrdnjama da nam zbog zaduživanja preti ekonomski kolaps. Istraživanje Srpskog telegrafa pokazalo je, na njegovu žalost, ono što smo i pre toga naslućivali: istina je potpuno suprotna od onoga što Aleksić iznosi. Brojke su, opet na njegovu žalost, neumoljive...
Javni dug (spoljni) Srbije je, primera radi, kada se gleda procentualno u odnosu na BDP, što je jedino ekonomski logično i metodološki ispravno, duplo manji od javnog duga Francuske i znatno niži od nemačkog (pogledajte tabelu).
Trenutno je, kažu za naš list iz Ministarstva finansija, na nivou od 52,1% (poslednji zvaničan podatak Uprave za javni dug kaže da je 56,9% i datira od 31. decembra 2021, što znači da se od početka godine javni dug dodatno smanjio).
Na Kinu otpada svega 5,59% naših dugovanja
I Marinika Tepić, potpredsednica SSP, krenula je Aleksićevim stopama, pa je tako izjavila da nas vlast gura u dužničko ropstvo prema Kini.
Da je interesuje istina, Marinika je mogla da proveri podatke Uprave za javni dug. Oni pokazuju da je 31. decembra 2021. Srbija dugovala nešto manje od 29 milijardi evra. Od toga Kini (njihovoj Eksport-import banci) tek 1.607.581 evro, odnosno svega 5,59 odsto ukupnog duga.
ISPOD MASTRIHTA
Iz ministarstva koje vodi Siniša Mali poručuju da nominalna vrednost javnog duga jedne zemlje nije pokazatelj da li je neka zemlja prezadužena ili ne, te da se iznos javnog duga meri i predstavlja kao odnos duga prema BDP i kroz sposobnost države da servisira svoje obaveze.
- Zato je, pored nominalne vrednosti javnog duga, neophodno uvek dodati i odnos učešća javnog duga u BDP da bi se stvorila jasnija slika o zaduženosti jedne zemlje. Ako pogledamo naš odnos duga u BDP, on na centralnom nivou vlasti, prema poslednjim pokazateljima, iznosi 52,1%. Dakle, možemo reći da je javni dug Srbije apsolutno pod kontrolom. Nivo našeg javnog duga je ispod 60%, propisanih Mastrihtom (pravilo koje bi trebalo da važi za sve zemlje EU da procentualno javni dug, u odnosu na BDP, ne sme da pređe 60%, prim. aut.) - kažu iz ovog resora.
Javni dug po zemljama *
(% u odnosu na BDP)
Luksemburg 31%
SRBIJA 56,9% **
Nemačka 69,4%
S. Makedonija 72%
Hrvatska 86,1%
Crna Gora 90%
V. Britanija 100%
Francuska 120%
SAD 122%
Italija 160%
Grčka 225%
* takozvano mastrihtsko pravilo EU predviđa da javni dug ne sme da pređe 60% BDP, međutim, ono se odavno masovno krši, posebno otkako je počela pandemija korone
** podatak se odnosi na 31. 12. 2021, izvor: Uprava za javni dug
Navode i da smo, i pored mera pomoći privredi, stanovništvu i tri ogromna paketa pomoći za ublažavanje posledica pandemije, uspeli da održimo javni dug pod kontrolom.
- Istovremeno, naš BDP u apsolutnom iznosu u 2021, prema našim procenama, iznosio je oko 53 milijarde evra, a 2012. bio je 33,7 milijardi evra. Zato je važno sagledati i strukturu i razloge zaduživanja jedne zemlje. Ako se ona zadužuje da pokreće privredu, da ulaže u infrastrukturu i podstiče rast BDP, onda ne treba da budemo zabrinuti ni ako dug dostigne i 60% BDP jer takav rast javnog duga ima pozitivan uticaj na stopu rasta BDP - ističu u ministarstvu.
Foto: Tanjug/T. Radovanović
Do te kote od 60%, međutim, javni dug do kraja ove godine sigurno neće stići, poručio je pre nekoliko dana predsednik države Aleksandar Vučić. S njim se slažu i svi ekonomisti s kojima smo razgovarali i od njih čuli da je struktura našeg javnog duga prilično povoljna, a njegov procenat u odnosu na BDP apsolutno umirujući kada se zna koliki su ti procenti u nekim drugim državama (pogledajte tabelu).
BDP Srbije
(u milijardama evra)
2010. 31
2011. 35
2012. 33
2013. 36
2014. 35
2015. 35
2016. 36
2017. 39
2018. 42
2019. 45
2020. 46
2021. 53
2022. * 57
* projekcija za ovu godinu
Siniša Mali, ministar finansija, navodi za Srpski telegraf i Republiku da Aleksić očito ima iskrivljenu sliku stvarnosti.
- Stopa nezaposlenosti je u njihovo vreme dostigla rekordnih 25,9%, prosečna zarada 2010. bila je 331 evro, a minimalac 153 evra. O tome koliko je fabrika zatvoreno za vreme njihove vladavine ne želim ni da mislim. S druge strane, nezaposlenost je danas na silaznoj putanji i iznosi 10,5 odsto iako je svetska ekonomska kriza. Minimalac povećavamo iz godine u godinu i sada je prešao 300 evra, a prosečna zarada u decembru je bila iznad 600 evra. Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina predsednik Vučić je otvorio ili postavio kamen temeljac za više od 250 fabrika širom Srbije - nabraja Mali.
APSOLUTNI IZNOS
Ministar ponavlja da nominalna vrednost javnog duga nije jedini pokazatelj prezaduženosti jedne zemlje, već je od ogromnog značaja odnos učešća javnog duga prema BDP.
- Idemo dalje, naš BDP je u apsolutnom iznosu prošle godine iznosio oko 53 milijarde evra, a 2012. bio je 33,7 milijardi evra. Dakle, za nepunih 10 godina smo stvorili gotovo 20 milijardi evra dodatne vrednosti - kaže Mali.
Godfri: Neki u regionu
ljubomorni na vaš uspeh
Za razliku od pojedinih opozicionara doskorašnji američki ambasador Entoni Godfri, na odlasku iz naše zemlje, ocenio je da nema nikakve sumnje da je Srbija apsolutni ekonomski lider u regionu. Primetio je da je Srbija privukla više od polovine direktnih stranih investicija na zapadnom Balkanu, te konstatovao da postaje sjajno mesto za ulaganja. Podsetio je da poznate američke kompanije dolaze u Srbiju, te naglasio da je trend da visokotehnološke kompanije koje donose poslove zasnovane na znanju stižu upravo u Srbiju.
- To je zaista senzacionalno - ocenio je Godfri i dodao da su možda drugi u regionu ljubomorni na uspeh Srbije.
BONUS VIDEO