DRAMATIČNA ANALIZA KARIJERNOG DIPLOMATE: U BiH neće biti rata ALI NA KOSOVU JE SITUACIJA DRUGAČIJA!
IZVOR: Republika - 01.05.2022 | 07:54
Pred Srbijom je odavno toliko izazova da ne znam da li bismo uopšte umeli da živimo bez njih.
Kako se međunarodne prilike komplikuju i pogoršavaju, i to dramatično od početka rata u Ukrajini, sa sve većim problemima suočavaju se i mnoge države koje su uživale u relativno lagodnoj situaciji, dok se nad Srbijom izazovi, s kojima se hronično sučeljava, počinju nadvijati kao zaoštrene pretnje - kaže u razgovoru za Srpski telegraf prof. dr Darko Tanasković, bivši ambasador SRJ u Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu i Srbije pri Unesku.
Ovaj čuveni islamolog i orijentalista objašnjava zašto Zapad naoružava Kosovo kao Ukrajinu, što je situacija u južnoj srpskoj pokrajini zapaljivija nego u tenzičnoj BiH, odnosno RS i koji su svetski lideri i države naši iskreni prijatelji.
Koji su glavni izazovi pred Srbijom?
- Ni za koga više nije tajna da je trenutno, a taj trenutak će duže potrajati, glavni problem Srbije kako da održi ravnotežu između strategijskog opredeljenja za (krajnje neizvesno) pristupanje EU i privilegovanih partnerskih i prijateljskih odnosa s Ruskom Federacijom i Kinom, a da time ne dovede u pitanje svoju opštu ekonomsku stabilnost, srazmerno povoljan trend razvojnih tokova i bezbednost u, ukupno uzevši, nepovoljnom regionalnom okruženju. Pored izazova koji su pred njom, Srbija se suočava i s onima "u sebi", koji nisu manje ozbiljni. Mislim na konfliktno polarizovano političko stanje i odsustvo načelne saglasnosti o temeljnim i dugoročnim državno-nacionalnim interesima.
Može li se izboriti i kako?
- Mora se boriti, pa će se nekako i izboriti. U prošlosti se uvek na kraju izborila. Kada i kako, teško je, praktično, nemoguće predvideti. Jedan od bitnih preduslova za to da ova borba, koja se vodi na više frontova, bude maksimalno delotvorna jeste oživljavanje racionalnog unutrašnjeg dijaloga o svim važnim društvenim pitanjima, uključujući i spoljnopolitička. Premda su stavovi i ponašanje pojedinih političkih subjekata i dalje isključivi, ima nagoveštaja da se na najširem planu počinje shvatati da normalan i razumljiv ideološki i politički pluralizam ne mora značiti rat do istrage, uz manipulisanje građanima, umesto da njihovi stvarni interesi i sudbina Srbije budu na prvom mestu. Ovo što rekoh može izgledati i biti ocenjeno kao opšta i uopštena floskula, ali iskreno verujem u prioritetnu neophodnost uspostavljanja i negovanja kulture odgovornog društvenog dijaloga.
Kako gledate na situaciju u BiH, odnosno Republici Srpskoj?
- Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i postavljanja ustavnopravnih osnova današnje BiH, kao postkonfliktne državne zajednice sui generis, sačinjene od dvaju entiteta i triju konstitutivnih naroda, uz međunarodne garancije i pasku, ova politička tvorevina u stalnoj je krizi. Osnovni razlozi za to su činjenica da nijedna od strana u tragičnom građanskom i međunacionalnom ratu nije ostvarila prvobitne ciljeve, tako da su svi morali da pristanu na kompromis, što su Bošnjaci, kao relativno najbrojniji, shvatili samo kao provizorijum koji treba "unapređivati i reformisati" da bi država postala "funkcionalna" i "građanska", a zapravo u većoj meri centralizovana i unitarnija. Tzv. međunarodna zajednica im je u tome, bez obzira na sve ozbiljnija upozorenja iz RS, kroz pristrasno i nametljivo, a objektivno antiustavno delovanje "visokih predstavnika", sve vreme pružala podršku. Najzad, u RS je odlučeno da se s reči pređe na dela i da se jednostrano, ali isključivo pravnim sredstvima, učini kraj takvoj nelegitimnoj, a znatnim delom i nelegalnoj praksi, i stanje vrati ili bar približi onome koje se podrazumeva kao "izvorni Dejton". To je izazvalo žestoke kritike i optužbe s bošnjačke i briselske strane, a RS je označena kao glavni remetilački faktor u BiH. Dok ovo nadgornjavanje traje, BiH stagnira i nazaduje, zbog čega trpe sve njeni građani, a tenzije se povećavaju.
Foto: Tanjug/AP
Steže li se obruč oko člana Predsedništva BiH Milorada Dodika pošto je s predsednicom RS Željkom Cvijanović, posle SAD, stavljen nedavno i na crnu listu Velike Britanije? Kako uopšte tumačite pojačane "sankcije" i šta je njihov cilj?
- Rat u Ukrajini zaoštrio je protivrečnosti i u BiH jer se na strani antiruskom histerijom zahvaćenog Zapada Srbi doživljavaju kao "mali Rusi", što nije ništa novo, ali je sada ogoljeno do bezočnosti, dok su se svi balkanski protivnici srpskog naroda i Srbije, uključujući i bošnjačku političku klasu, ponadali da je kucnuo čas da, uz pomoć iz inostranstva, koordinisano i orkestrirano krenu u političku i propagandnu antisrpsku ofanzivu. Deo toga sadejstva je primerno i upozoravajuće nametanje sankcija dvama najvišim srpskim zvaničnicima u BiH/RS i na tome se neće stati. Prednjači, kao i uvek kad treba udariti na Srbe, raspomamljena Velika Britanija, pod "državničkim" vođstvom razbarušenog čoveka koji bi da zarati s Rusijom, dok istovremeno, kršeći epidemiološke mere, u prostorijama vlade priređuje žurke. A što se zapadnjačkih sankcija tiče, one su postale omiljeno sredstvo pritiska na nepoćudne u međunarodnoj zajednici, ako/kad nije moguće fizički ih eliminisati. Kaznene sankcije su, kako reče moj kolega Slavenko Terzić, arhaična poluga uticaja, sramne su i nemoralne, a, po posledicama za život naroda, razorne. No, realne su i bolne, tako da se o njihovim efektima mora politički racionalno voditi računa.
Kako vidite ulogu i delovanje visokog predstavnika BiH Kristijana Šmita, koji poručuje da Dodik dobro razmisli o posledicama svoje politike?
- Kristijan Šmit je činovnik koji deluje u skladu s instrukcijama onih koji ga plaćaju. Nametanjem izmena krivičnog zakona i sankcionisanjem negiranja "genocida" u Srebrenici, njegov prethodnik Valentin Incko bitno mu je otežao i onako višestruko spornu misiju u BiH. Svestan toga, Šmit je do sada i u izjavama i u ponašanju bio prilično uzdržan i oprezan, ali je opšti kontekst zaoštravanja prilika doneo i njegovu odluku da, posle dužeg vremena, primeni štetna, tzv. bonska ovlašćenja i poništi Zakon o nepokretnoj imovini RS. Premda je nemački političar nelegalno postavljen na mesto visokog predstavnika jer ga nije imenovao SB UN, on je jedna od realnih činjenica u političkoj stvarnosti BiH. Uostalom, i principijelan stav vođstva RS da u ovom trenutku visoki predstavnik za njih ne postoji vid je negativnog uvažavanja njegovog postojanja i slanja jasne poruke onima koji su ga nametnuli. A opominjanje srpskog člana Predsedništva BiH na moguće posledice "njegove politike" izraz je, s jedne strane, arogancije, s kojom su neki nemački političari navikli da se odnose prema demokratski izabranim predstavnicima građana na Balkanu, a s druge, percepcije da je reč o nekakvoj Dodikovoj ličnoj politici, a ne politici predstavljanja i zaštite interesa RS bez obzira na to što o najboljem načinu da se to čini u samoj RS ne postoji puna politička saglasnost.
Foto: Tanjug/Pixabay.com
Da li je situacija u BiH opasnija, zapaljivija nego na KiM?
- Mislim da nije uprkos skorašnjem alarmantnom dizanju temperature u tom pogledu od pojedinih neodgovornih bošnjačkih političara i doziranog odziva iz međunarodne zajednice kroz upućivanje dodatnih efektiva Eufora u BiH, a posebno u RS. Čak su i američki specijalni izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i kompetentni visoki oficiri NATO, koji svakako nisu zastupnici gledišta bliskih političkoj agendi RS, ocenili da u BiH nema opasnosti od izbijanja rata. Realno, za tako nešto za sada ne postoji stvarni potencijal, a ni razlozi, ni iznutra ni spolja. Sasvim drugačije stoji stvar sa situacijom u vezi s KiM jer vlastodršci u Prištini ispoljavaju visok stepen antisrpske ostrašćenosti i nespremnosti za istinski produktivan dijalog, a procenjuju da je sada povoljna konjunktura da se verbalno, na krajnje bedan i proziran način, dokažu kao najlojalniji klijenti stranih pokrovitelja. Ne bi me iznenadilo i da pokrenu neku novu provokaciju na severu pokrajine ako dobiju zeleno svetlo sa zapada. Za sada takvog signala nema. Ne treba, međutim, potpuno zanemariti ni sklonost prištinskih pseudoliberalnih političkih terorista ka avanturističkim i rizičnim potezima kojima bi pokušali da stvore situaciju nekakve "nove realnosti na terenu", u funkciji koje bi se onda nametale, po srpsku stranu, nepovoljnije odluke.
Kako gledate na to što Zapad snabdeva Kosovo naoružanjem?
- Kao i na snabdevanje Ukrajine tokom poslednjih godina.
Erdogan je prijatelj samo sebi
Igraju li Ankara i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan duplu igru na Balkanu - u odnosima s Beogradom, s kojim ugovara investicije u Srbiji i zajedničke infrastrukturne projekte, dok su na drugoj strani Sarajevo i Priština, koje podržavaju politički, snabdevaju naoružanjem?
- Kretanje takvim dvostrukim kolosekom je obeležje inherentno turskoj spoljnoj politici na opštem planu, a i u konkretnim relacijama sa svim bilateralnim partnerima i u svim regionalnim kontekstima. Na to se može pristati ili ne pristati, ali većina partnera u međunarodnoj zajednici, čak i oni neuporedivo moćniji od Srbije, nalaze dovoljno razloga da s Ankarom prihvate takav "sportski" model saradnje i sve protivrečnosti koje on podrazumeva. Inače, kad je o Balkanu reč, s one strane svakog taktiziranja, ovdašnje muslimanske zajednice su trajno uporište turske neoosmanističke politike.
Kome je tu Erdogan iskreniji prijatelj?
- On je iskren prijatelj jedino Turskoj i, naravno, samom sebi.
BONUS VIDEO: