HRANE ĆE UVEK BITI U DOVOLJNIM KOLIČINAMA: Moguće nove investicije!
IZVOR: Republika - 08.05.2022 | 16:00
Izvoz viškova daje nam sigurnost na duže staze, ne samo za ovu već i za narednu godinu. Omogućava proizvođačima da viškove prodaju na stranom tržištu, i to po dobrim cenama, i zarade novac koji će dalje ulagati u proizvodnju.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije istakao je u razgovoru sa Kurirom da građani Srbije nemaju razloga da se boje, jer će hrane uvek biti u dovoljnim količinama.
Po njegovim rečima, ukidanje zabrane izvoza našoj zemlji daje sigurnost na duže staze i nagoveštava da ovaj postupak neće izazvati poremećaje na domaćem tržištu.
- Srbija za razliku od mnogih zemalja ima tu sreću da iz sopstvene poljoprivredne proizvodnje i prateće prerade, kada se pokrije potršnja domaćeg stanovništva i prehrambene industrije i osiguraju zalihe za neplanirane situacije, ima znatne količine za izvoz - tvrdi Čadež i dodaje da izvoz viškova omogućava sigurnost na duže staze, jer omogućava proizvođačima da viškove prodaju na stranom tržištu i zarade novac kojim će finansirati naredne setve žita.
Foto: pixabay.com
- Nije to situacija samo sa žitaricama već i drugim osnovnim životnim namirnicama, kao što su ulje i brašno. Čak i kada bi izvozne kvote bile veće od odobrenih, zbog čega je PKS od početka podržavao zahtev proizvođača za slobodni izvoz finalnih proizvoda, situacija bi bila povoljna. Utoliko pre što su zasejane i veće površine nego ranije i što smo na pragu, kako se procenjuje, bogatije žetve nego prethodnih godina - zaključio je on.
Izvoz u Rusiju je otežan
Kako govori predsenik Privredne komore Srbije, iako se u poslednje dve nedelje ruljba stabilizovala na nivo pre ukrajinske krize, trgovina sa Rusijom, iako se odvija, otežana je.
- To se dešava zbog problema s transportom i uz neizvesnost kako će se situacija dalje razvijati. Već prvog meseca nakon izbijanja rata u Ukrajini vrednost našeg izvoza u Rusiju smanjena je za četvrtinu, a izvezene količine za 38 odsto u odnosu na mart prošle godine. Drumski prevoz robe znatno je skuplji - 70 do 100 odsto u odnosu na početak godine, a za neke proizvode i više. Roba do ruskih kupaca putuje dvostruko duže nego ranije - i po mesec dana, uz stalnu promenu ruta i veliku neizvesnost šta kamione očekuje na graničnim prelazima iz EU ka Rusiji i Belorusiji, na kojima se zadržavaju i po sedam do deset dana. Iako platni promet za sada funkcioniše, često usporeno zbog pojačanih kontrola, sa svakim novim paketom sankcija EU sve je više i ruskih banaka isključenih iz SWIFT - rekao je on i dodao da zbog nemogućnosti osiguranja robe pri transportu, potencijalnih teškoća u naplati kompanijama i rizika od pogoršanja uslova trgovine, savetuju maksimalni oprez prilikom izvoza, posebno većih količina robe.
NOVA ULAGANJA
Srbija pregovara sa dva automobilska giganta
- Ništa bolje ne bi moglo da nam se dogodi od potvrde najavljenog ulaganja jednog od dva automobilska giganta s kojima Srbija pregovora. To bi bila sjajna vest i u mnogo srećnija i bezbrižnija vremena. Kao što je „Stelantisova” odluka da ovde investira, proizvodi i odavde izvozi električne automobile veoma važna ne samo za kragujevačku fabriku, zaposlene u njoj i firme dobavljače. Ta odluka je značajna za budućnost srpske industrije, i to na novim temeljima. Srbija izvesno postaje jedan od evropskih tehnoloških habova, centara novog talasa u automobilskoj industriji zasnovanog na najsavremenijim tehnologijama, u skladu sa svetskim trendom prelaska na proizvodnju i korišćenje električnih vozila, za kojima raste tražnja - istakao je Marko za Kurir.
Pregovori sa 86 novih investitora
Čadež je govorio da se zbog prekida u lancima snabdevanja tokom pandemije i sa početkom ukrajinske krize povećalo interesovanje za ulaganjima i osiguranjem nabavki, "čak je povećano interesovanje za ulaganjima i posebno dobavljačima iz Srbije i regiona.
Foto: pixabay.com
- U poslednja dva meseca u Srbiji je, recimo, počela ranije najavljena izgradnja fabrika nemačkih kompanija „Bicerba” i „Vaker Nojson”, mađarske UBM grupe, turskog „Erenlija”, a „Stelantis grupacija”, koja objedinjuje kapacitete „Fijat Krajslera” i PCA, potpisala je s Vladom ugovor o investiciji u proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu. Država trenutno pregovara sa 86 investitora, čiji bi projekti doneli otvaranje oko 50.000 novih radnih mesta. Kada je o reč o očekivanju, porukama ili pritiscima, ma kako ih nazvali, da Srbija uvede sankcije Rusiji, oni, kada dolaze, stižu iz drugih krugova - diplomatskih ili političkih - i upućeni su državnim institucijama, odnosno donosiocima političkih odluka. Političari su ti koji odlučuju, sagledavaju posledice i jednih i drugih odluka, uvažavajući, između ostalog, i potrebe privrede i ekonomske činjenice. A činjenica je da je srpska privreda najdirektnije oslonjena, pre svega, na Evropsku uniju. Oko dve trećine ukupne spoljnotrogovinske razmene sa svetom obavljamo sa EU, isto toliko izvoza plasiramo na njenom tržištu, a s partnerima iz zemalja članica posluje gotovo 24.000 kompanija, u kojima je zaposleno bezmalo 900.000 ljudi i na čijim poslovima su angažovani dobavljači, farmeri, kooperanti sa još stotine hiljada zaposlenih - rekao je Čadež.
O energetskom sektoru
EPS se postepeno vraća u normalu
- Prema informacijama kojima Komora raspolaže, „Elektroprivreda Srbije”, nakon havarije u decembru, intenzivno radi na uspostavljanju redovnog režima, podižu se kapaciteti za proizvodnju lignita, ugovoren je uvoz određenih količina uglja, a termoenergetski kapaciteti se planski vraćaju na mrežu. Međutim, da li ćemo i koliko struje uvoziti naredne zime, u ovom trenutku je teško pretpostaviti. Letnja potrošnja prethodnih godina dostigla je nivo iz zimskih meseci, a naredne zime zavisiće i delom i od odnosa cene gasa, mazuta i struje. Ako gas bude znatno skuplji od struje, postoji opasnost od veće potrošnje električne energije i samim tim potrebe i za uvozom struje. Ono što je izvesno, cena struje više se nikada neće vratiti na nivo pre pandemije. Sadašnja kontrolisana, koja za privredu iznosi 75 evra po megavat-satu, u situaciji kada na berzi premašuje i 300 evra, teško je održiva, ali se do 30. juna mora pronaći prihvatljivo rešenje da bi se izbegao udar kakav kompanije ne bi mogle da izdrže, kako bi privreda mogla da plaća, a EPS da proizvodi i uredno snabdeva potrošače - zaključio je Čadež.