HRVATI, DŽABE SE NADATE: Ne bismo došli ni da je džabe, nećemo kod vas na more

Foto: pixabay.com

HRVATI, DŽABE SE NADATE: Ne bismo došli ni da je džabe, nećemo kod vas na more

Članak je, u stvari, kopi-pejst teksta jednog srpskog portala, uz dodatak u kom se konstatuje da je to šansa za hrvatski turizam.

PODIVLJALE CENE

- Duge dve godine koronavirusa, a onda i rat u Ukrajini, zbog kog su podivljale cene, sve to se odrazilo i na turizam u Grčkoj. Srpski turisti koji su u toj zemlji letovali proteklih godina za korišćenje ležaljki i suncobrana morali su samo da konzumiraju nešto u kafiću. Ipak, ovogodišnja iskustva su nešto drugačija. Njihova procena je da ćete za letovanje ove godine izdvojiti i do 20 odsto više. Hoće li sada nezadovoljni Srbi doći u Hrvatsku na more - pita Slobodna Dalmacija, usput sugerišući i odgovor.

Statistika je, ipak, neumoljiva, i kaže da Srbi nerado letuju u Lijepoj njihovoj, koliko god da su ljuti na druge primorske zemlje. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija ("Juta"), kaže da je broj Srba koji letuje u Hrvatskoj smešan u odnosu na Grčku, Crnu Goru, pa i Tursku. Razlozi su delom nacionalni, ali najviše je to ipak zbog visokih cena.

- Oni imaju jedan pogrešan sistem, a to je da od sredine maja do septembra sve koji uđu u Hrvatsku registruju kao turiste, mada su mnogi od njih samo u tranzitu ili oupšte ne idu tamo kao turisti. Naše agencije imaju baš malu ponudu aranžmana za Hrvatsku i Srbi tamo idu većinom individualno, mnogi zato što tamo imaju kuće. Prema nekim procenama, oko 70.000 Srba godišnje ode tamo, u odnosu na, recimo, 350.000 koji letuju u Crnoj Gori, dok je za grčku cifra 10-15 puta veća. Čak je i za Tursku veća potražnja, bez obzira na to kolika je udaljenost. Naravno, uvek ima onih koji zbog prošlosti ne žele tamo, međutim, vodeći uzrok su cene, koje su 30-40 odsto veće u odnosu na druge pomenute destinacije - ističe Seničić.

STALNO INCIDENTI

Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas pak kaže da Hrvati najpre moraju da porade na tome da se tamo osećamo bezbedno i dobrodošlo.

- Svake godine imamo neke incidente, buše gume na automobilima sa srpskim tablicama, smeta im ekavica, pa bude i batina. Naravno, neki delovi su tolerantniji. Ja sam rastao i živeo blizu Biograda, smatrao sam to svojim morem. Razumem da su netrpeljivi prema domicilnom stanovništvu, ali oni jednako tretiraju i one koji su došli turistički jer je srpski turista uvek srpski i draži im je onaj iz Nemačke ili Italije iako su pare pare - zaključuje Štrbac.

 

Tako deru da uši otpadaju!

Srpski telegraf je nedavno pisao o iskustvu Beograđanke koja je boravila na Pagu.

- Espreso i voda su blizu 10 evra. Kada sam prvog dana došla na plažu i sela u jedan obližnji bar, bila sam šokirana. O kompletu koji podrazumeva najam dve ležaljke i suncobrana da i ne govorim, najjeftiniji je 30 evra, oko 150 kuna. Uz to ne dobiješ ni piće. Svaki slobodan prostor u blizini plaža je zakupljen i pretvoren u parking, koji nije nimalo jeftin, evro i po je sat parkinga. Ako se u obzir uzme činjenica da na plaži boraviš oko sedam sati, samo za parking ti je potrebno 10 evra dnevno. Ručak u restoranu na plaži za dve osobe ne može da bude ispod 70 evra. Ulazak u pojedine poznate kafiće, gde se organizuju dnevne i noćne žurke, dodatno se naplaćuje. Cena ulaznice koja važi sedam dana iznosi čak 1.000 evra - ispričala je naša sagovornica.

Istraživanje: Za dobre odnose 65,4% Hrvata

Gotovo dve trećine hrvatskih građana smatra da bi Hrvatska i Srbija morale da imaju dobre međusobne odnose (65,4%), dok je 11% protiv takvog stava, rezultati su istraživanja koje je za hrvatski RTL uradila agencija Promocija plus. Žene su, kako pokazuju rezultati, češće zagovornice takvog odnosa (67,6%), kao i najmlađa populacija (70,2%) i najobrazovaniji (75,8%), te građani koji žive u Severnojadranskoj regiji (71%).

BONUS VIDEO