ODRŽANA 27. GODIŠNJICA SEĆANJA NA STRADALE I PROGNANE! Vučić: Oluja je pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje na evropskom tlu

Foto: RTS/printscreen

ODRŽANA 27. GODIŠNJICA SEĆANJA NA STRADALE I PROGNANE! Vučić: Oluja je pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje na evropskom tlu

Obeležavanju godišnjice jednog od najtužnijih događaja u novijoj istoriji srpskog naroda prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Obeležavanju Dana sećanja na žrtve "Oluje" prisustvuje i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Foto: RTS/printscreen

 

Pola sata pre početka ceremonije centralni trg u Novom Sadu prepun je građana koji su se okupili kako bi obeležili Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji. POGLEDAJ GALERIJU

 

Na novosadskom Trgu slobode okupilo se više hiljada ljudi, a među njima su i visoki zvaničnici Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Foto: Tanjug/N. MIHAJLOVIĆ

 

Na početku programa patrijarh Porfirije služio parastos žrtvama "Oluje".

Patriharh Porfirije pozdravio je sve koji su se sabrali, rekavši da svi koji su tu dele manje ili više sličnu, ili čak istu istoriju.

- I moja porodica se na sličan način obrela na ovoj bogatoj srpskoj pokrajini. I mnoge druge vladike i sveštenici imaju takvu ili sličnu, ličnu i porodičnu istoriju. Zbog toga se mi takom dobro suštinski razumemo. Zbog toga se sećamo i okupljamo sve godine, najpre da bi prizivajući ime Božje svi zajedno molili njega da u željnom naručju upokoji našu braću i sestre, rođake i sugrađane, sve, koji su nevine žrtve strašnih avgustovskih dana 1995. godine - rekao je patrijarh Porfirije.

Kako kaže, ne zaboravljamo žrtve i razaranja u "kristalnoj noći" u Zadru, i ostale užase...

- Sve su to kamičci u mozaiku naših stradanja i raspeća. Zajedno sa Siskom, Glinom, Jasenovcem, sa nama su danas i preživeli svedoci stradanja, koji čuvaju i nama prenose pamćenje. Njihovoj žrtvi i stradanju se klanjamo i pamtimo - rekao je patrijarh srpski.

Foto: RTS/printscreen

 

Kako kaže, moramo da pamtimo njihova svedočenja, kako neko ne bi rekao da se to nije desilo i da nije istina. Dodaje, da neko ne bi rekao da su to bile humanitarne akcije i tome slično.

"Da praštamo moramo ali da zaboravimo nećemo, ne smemo i ne možemo", istakao je patrijarh Porfirije.

Foto: RTS/printscreen

 

Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalima u pogromima nad srpskim narodom.

U nastavku programa Dana sećanja, prikazane su potresne scene agresije nad Republikom Srpskom Krajinom i pogroma nad srpskim narodom.

Sanja Vulić, tada 12-godišnja devojčica, prognano dete iz kolone iz Dvora na Uni, zahvalila je okupljenima što egzodus nije pao u zaborav.

Ona je u potresnom govoru, sa suzama u očima, istakla da su ovom tužnom danu, 27 godina posle zločinačne akcije Oluja. njena osećanja pomešana.

- Moja najranija sećanja su iz momenta kad počinje maltretiranje Srba koji su tad bili većinski narod u Dvoru na Uni. Plašeći se da ne doživimo sudbinu njegovog deda Laze koji je ubijen 1945. snajperom, otac nas je poslao u šumu. Potom smo doneli odluku da se vratimo i borimo se za naše ognjište. Nismo nikoga uvredili, učinili ništa nažao. Dolaskom tamo, dočekuje nas isto. Zvuk topova, bombardovana rafinerija u Sisku, pucnji. Dolazi taj 4. avgust 1995. godine.

Foto: RTS/printscreen

 

Otac rano ujutru telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i da će doći komšinica "Fićom" da nas odveze do Banjaluke. Komšinica nije čak ni vozač, nas sedmoro u autu. Krećemo put Banjaluke. Tog momenta ne znamo ništa ni o ocu, baki, prabaki. Znamo samo da su krenuli kolonom. Sećam se samo dok sam čekala i gledala u nepreglednu kolonu traktora, automobila i motokultivatora.

Tek četvrtog dana stiže otac. Nas 12 u vozu dobijamo mesto za sedmoro. Otac ostaje u koloni. Puno poznatih lica u koloni, mojih vršnjaka, koji su morali voziti traktore, verujte, neki nisu znali ni bicikle voziti.

Prošlo je 27 godina. U međuvremenu, Srbija nas je prihvatila, školovala i zaposlila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali Srbiju smatram svojom zemljom, Novi Sad mojim gradom. Ponosna sam na ljude koji danas vode Srbiju i vidim svetlu budućnost mojoj deci. Bitno je da se ovaj dan nikad ne zaboravi - rekla je Sanja Vulić.

 

Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je ponovio da smo deveti put ovde da kažemo da nećemo zaboraviti!

Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je ponovio da smo deveti put ovde da kažemo da nećemo zaboraviti!

- Deveti put kažemo da nam se neće ponoviti, ali nam se ponovilo. Srbi su prognani, "Oluja" je pogrom, zločin, genocid, etničko čišćenje - rekao je Dodik.

- Srbi iz Krajine polako u Srbiji i RS se oporavljaju, svesni da samo okupljeni i jedinstveni možemo da očuvamo sećanje i pamćenje.

Foto: RTS/printscreen

 

Dodik je istakao da Srbi moraju da se okupe Srbija mora da bude voljena.

- Moja zemlja je Srbija i Republika Srpska. Nemam drugi identitet i tu želim da budem. Jednog dana kao rezultat svih stradanja moraće da dođe naše nacionalno jedinstvo. Teška je sudbina nas Srba, ali moramo da se okupimo i da znamo da neće više biti kolona ako nas bude branila Srbija.

Nas su pobili Hrvati, otimovali su nam imovinu.

Kako je rekao Dodik "Srbi nikada nisu mogli da žive drugačije nego sa slobodom".

- Slobode nema ako nemate države. To najbolje vidimo mi u Federaciji. Sloboda je ključna reč naših života.

Foto: RTS/printscreen

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da devetu godinu obeležavamo pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.

Predsednik Srbije rekao je da "godinama u Srbiji kao da nije bilo svedoka o zločinima počinjenim nad našim narodom".

- Devetu godinu kako na ovakav način obeležavamo pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Dva su razloga zbog kojih smo danas ovde. Prvi je tuga, zbog ubijene dece, žena, straca, 250.000 prognanih. Drugi je da bi se ta svedočenja čula - rekao je predsednik Vučić.

Vučić kaže da smo sopstvenom narodu nametnuli osećaj krivice zbog 18 godina zanemarivanja sećanja na srpsko stradanje.

- Radili smo to gotovo čitavo punoletstvo, 18 godina i nije nam bilo bolje od toga. Natovarili smo sopstvenopm narodu večni osećaj krivice, oravdali smo svaki zločin.

Čak su nam i menjali ime, nazivali nas "hrvatskim Srbima", "bosanskim Srbima", "kosovskim Srbima", a mi smo samo Srbi i razlike među nama nema. To što živimo u različitim državama, ne znači da pripadamo različitim narodima

- Reći ću danas da je to vreme završeno i da nema više ćutanja, najsvetija je obaveza od koje nećemo odustati - istakao je Vučić.

"Oluja" je najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ, a tokom akcije je ubijeno više od 1.700, a proterano 250.000 Srba.

Foto: Tanjug/N. MIHAJLOVIĆ

 

Akcija je počela 4. avgusta 1995. godine, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Akcija je, zvanično, trajala četiri dana i završila se padom Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Hrvatske nad tom teritorijom.

Međunarodnu krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je "Oluju" u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostota bivše RKS u Hrvatskoj.

Međutim u drugostepenoj presudi su te tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je nedavno podiglo prvu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom Oluje, protiv četiri oficira hrvatske vojske zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj kolini.
Za 25 godine od "Oluje", hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica.

Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Srbija je do sada stambeno zbrinula 25.048 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program.

 

 

 

BONUS VIDEO