RASKRINKAVAMO MIT! Da li prevoznici i vozači varaju na tahografu: Ovo je istina!

Foto: ST/N. Mandić

RASKRINKAVAMO MIT! Da li prevoznici i vozači varaju na tahografu: Ovo je istina!

Napominjemo da se posle dve saobraćajne nezgodetokom avgusta, u kojima su učestovali autobusi domaćih prevoznika, a u kojima su dve osobe izbubile život, a više desetina ljudi povređeno, nametnulo i pitanje i uslova u kojima rade vozači autobusa u Srbiji.

Podsećamo, jedna nesreća se dogodila početkom avgusta u Bugarskoj, a druga pretprošlog vikenda kod Leskovca.

Oba vozača su posle ovih nezgoda pritvorena, a njihov umor i dekoncentracija su označeni su kao jedan od mogućih uzročika nezgoda. 

Goran Aleksić iz Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport kaže da sve trvrdnje koje su pojavile posle ovih nezgoda o tome da vozači rade u neljudskim uslovima, da ih teraju da voze više od propisanih devet sati, da se manipuliše tahografskim karticama kako bi se uštedelo ili nadomestio nedostatak radne snage nekorektno, zlonamerno i ravno mitu. 

Foto: Prinstskin/Srbijatransport

 

- Tačno je da Srbiji nedostaje oko 4.000 vozača autobusa, ali trebalo bi naglasiti da je posao svakog profesionalnog vozača, pa i onog koji vozi autobus, najnormiraniji i najkontrolisaniji u Evropi pa i kod nas, koji smo usaglasili sa evropskim propisima. Manipulacija tahografskim karticima je gotovo nemoguća i veoma kažnjiva. Na tahografskim karticama vozača i vozila se beleži sve što je vozač radio, kad je vozio i koliko je radio i to ne samo za poslednju vožnju, već pri kontroli saobraćajne policije na putu se proverava angažovanje vozača za 28 dana unazad. Kad su u pitanju firme, podaci se evidentiraju, kontrolišu i čuvaju prethodnih pet godina. Koliko su vozači kontrolisani dovoljno ilustruje podatak da policija, nebitno u kojoj zemlji ga zaustavi, može da ga kazni za prekršaj koji je pre, recimo, 28 dana napravio na sasvim drugom kraju Evrope - napominje Aleksić i navodi da u "svakom žitu sigurno ima i kokolja", ali napominje i da zbog drastičnih kazni kako kod nas, a naročito u Evropi, srpskim prevoznicima se ne isplati da ovoliko rizikuju.

Na konstataciju da je firmi Severtrans policija, posle nesreće u Leskovcu, pronašla više od sto prekršaja, Aleksić kaže:

- Mi imamo problem što nama strategiju transporta a Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevinane ne predlaže Ministarstvo saobraćaja, već MUP Srbije pa se ona prevashodno svodi na kažnjavanje a ne na razvoj, preventivnu bezbednost i unapređenje bezbednosti u saobraćaju. I na kraju se sve svede na saopštenje da se neki prekršaji zabeleže a niko ne kaži ni o kakvim prekršajima je reč, kakvi su prekšaji registrovani, ni kako su ti prekršaji uticali na konkretnu saobraćajnu nezgodu. Mi treba da napravimo strategiju saobraćaja i strategiju bezbednosti saobraćaja kako bi se ovakve nesreće predupredile, a ne da kažnjavamo prevoznike i vozače kad se one dese. Mi imamo manjak vozača autobusa, a jedan od ozbiljnijih problema je i njihova starost, što znači da ako nešto ozbiljno ne preduzmemo, sa ovim problemom ćemo se tek suočiti u budućnosti.

On kaže da nama, kada su vozači autobusa u pitanju, više nije toliki problem ni odlazak radne snage u inostranstvo, ni nepoštovanje uslova u kojima oni radi, koliko što je prema aktuelnim propisima "teškog pristupitia profesiji".

- U Srbiji vozači autobusa u zavisnosti na kojim linijama voze mogu da zarade od 60.000 do čak 180.000 dinara. Da se razumemo, ovo su lepe pare, i nema više razloga kao nekad da se odlazi u inostranstvo. Mi imamo sada drugi problem. Najpre, da bi neko mogao da polaže za vozača autobusa on mora da plati polaganje koje košta sve ukupno oko 450.000 dinara. Taj čovek pre toga mora da ima dozvolu i za vožnju automobila i kamiona, a vi vidite koliki su to dodatni troškovi. Sa druge strane, da bi neko uopšte mogao da polaže za vozača autobusa, on mora da ima najmanje 24 godine. Moramo primeniti postojeću i dobru praksu iz Evrope, jer u Nemačkoj, primera radi, u tim godinama dobijate kompletno obučenog profesionalnog vozača za vožnju na međunarodnim relacijama, jer oni kreću sa obukama, najpre za minibus, i može da polaže sa 18 uz posedovanje B kategorije. Dakle, kod nas je to 24 godine, kad čovek je već uveliko dobar kuvar, majstor...i opredeli se za konkretnu profesiju. Ne čeka niko 24 godine da bi nešto počeo da radi - kaže Aleksić.

On kaže da bi država u ovom slučaju mogla da pomogne, kako izmenama propisa, tako i subvencijama za sve one koji su mlaži od 30 godina akoje žele da se prekvalifikuju za ovaj posao.

Bonus video: