RUKA SVECA DARUJE DECU: Mileševa čuva jedino što je spaseno od moštiju najznačajnije istorijske figure sroske države i crkve

Foto: ST/Nikola Mutić, Printscreen

RUKA SVECA DARUJE DECU: Mileševa čuva jedino što je spaseno od moštiju najznačajnije istorijske figure sroske države i crkve

Leva šaka Svetog Save čudom je spasena kad su Turci spalili njegove mošti na Vračaru 1595. i nalazi se u Mileševi. Mnogi vernici svedoče da su molitvama nad rukom Svetog Save bili isceljeni, a ponajviše bračni parovi koji dugo nisu mogli da dobiju potomstvo. Baš kao što su se roditelji sveca, veliki župan Nemanja i Ana dugo molili da dobiju treće dete, pa ga je majka rodila kad je imala gotovo 50 godina, što je u 12. veku bilo toliko čudesno da se danas ne može ni zamisliti.

 

ČUDESNO DETE

Svedočanstvo o ovom čudu ostalo nam je u "Žitiju Svetog Save" Teodosija Hilandarca. On je zapravo preradio žitije monaha Domentijana, koji je bio savremenik Svetog Save, te je ono dostoverno.

- "Pošto je prošlo mnogo vremena otkako je prestala da rađa pomenuta blagočastiva Ana, oboje u skrbi i žalosti zbog ovoga jer im je duša veoma žudela da dobiju još jedno čedo, noću stavši na molitvu svemogućem Bogu, za se u suzama se moliše. A Gospod, koji je blizu ovih što ga prizivaju vaistinu i sluša njihovu molitvu, posluša i njihova moljenja kao i ostalih pravednika. I ovo je bio početak neiskazanih Božjih sudova, da kao posle životom, tako najpre u rođenju bude čudesno dete" - pisao je Teodosije Hilandarac.
On je dalje opisao kako su se roditelji obradovali najmlađem sinu i proslavili Boga, koji nije prezreo njihove molitve. Na krštenju su mu dali ime Rastko da brzo raste i kad je dete ojačalo, dali su ga da se uči svetim knjigama. Teodosije je pisao da su Rastkovi roditelji osećali natprirodnu, bezmernu ljubav prema njemu i gledali ga nesitom dušom.

NAJBOLJI MEĐU BRAĆOM

- Velmože njihove govorile su da će on biti najbolji među braćom svojom. Bejaše on dete blagoobrazno i veselo dušom, i napredovaše u učenju i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: "Ovo će biti neko novo znamenje" - napisano je u žitiju.

Majka najvećeg srpskog svetitelja, Ana, bila je grčkog porekla, a Rastko je briljantno naučio njen jezik, što će mu poslužiti u diplomatskim naporima na osamostaljivanju Srpske crkve i jačanju države. Rođena je 1125. kao ćerka vizantijskog cara Romana Četvrtog Diogena. Princeza Ana se oko 1150. venčala s velikim srpskim županom Stefanom Nemanjom, kojem je u ranim godinama braka rodila sinove Vukana i Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja iz dinastije Nemanjića.

KANONIZOVANA S MUŽEM

Dvojica njenih sinova, Rastko, kasnije u monaštvu Sava, i Stefan Prvovenčani, kao i suprug župan Stefan, odnosno Simeon, kanonizovani su kao svetitelji celokupne pravoslavne crkve. Kad joj je bila 71 godina, na Blagovesti, 25. marta 1196. zajedno sa suprugom primila je monaški čin i uzela ime Anastasija, posle čega se povukla u Manastir Presvete Bogorodice u Kuršumliji blizu Toplice. Sveti Sava je otišao na Svetu Goru četiri godine ranije i ona ga više nije videla u ovozemaljskom carstvu. Mirno je usnula u Gospodu 21. juna 1200, samo četiri meseca nakon upokojenja supruga.

SAVA JE U DETINJSTVU IZAZIVAO DIVLJENJE RAZUMOM I SVI SU GOVORILI: "OVO ĆE BITI NEKO ZNAMENJE"

Što je odneto, mora da se vrati

Ktitor Manastira Mileševa bio je kralj Stefan Vladislav, sinovac Svetog Save, koji je tu i sahranjen. Vernici često znaju da kažu da ono što je iz Mileševe odneto u ovu svetinju mora biti i vraćeno. Tako su iz priprate manastira 1595. Turci odneli mošti Svetog Save, ali je leva ruka svetitelja spasena i vraćena. Čuva se u oltaru manastira i iznosi na poklonjenje vernicima.

Na šaci nedostaje mali prst, a Bugari kažu da je car Asen tražio da u Trnovu, gde je svetitelj umro i odakle su prenete mošti, ostane barem prst. Prema nekim svedočanstvima, mali prst je 1680. prenesen u Peć i čeka da oslobodioci dođu po njega i vrate ga.

U riznici Manastira Mileševa čuva se i arhiepiskopsko žezlo Svetog Save, jedini lični predmet koji je sačuvan. Napravljeno je od pozlaćenog srebra, optočeno poludragim kamenjem, a u glavi se nalazi gorski kristal. Neko vreme žezlo se nalazilo u Manastiru Svete Trojice kod Prijepolja, ali je vraćeno.

Pitom, visok i u mladosti zlatne kose 

Na osnovu likovnih prikaza, savremeni naučnici zaključuju da je Sveti Sava bio visokog rasta, širokih, malo spuštenih ramena, izduženog lica s visokim čelom, skoro orlovskim nosom, tankim usnama i očima koje zrače svetlost.
Kod Teodosija je zapisano da je Sava u mladosti imao "lepotu lika i čistotne svetle zlatozarne vlasi". Međutim, zbog strogog monaškog života, kako zapisa Teodosije "neiscelivo je oboleo". U spisima je Sveti Sava opisivan kao čovek koji je bio rečit i ubedljiv, ali i jake, uporne volje, osećajan i pitomog karaktera.

Činjenice
O SVETOM SAVI
- 1175. rođen je Rastko Nemanjić
- 1192. se zamonašio i uzeo ime Sava
- 1198. počeo obnovu Hilandara
- 1203. rukopoložen za arhimandrita
- 1219. izdejstvovao autokefalnost Srpske crkve
- 1229. prvi put obišao Svetu zemlju
- 1234. krenuo na drugo putovanje
- 1236. preminuo u Bugarskoj
- 1241. mošti prenete u Mileševu
- 1595. Turci spaljuju mošti svetitelja

Molitva Nemanje i Ane za potomkom

"Daj nam, po tvojoj dobroti,
da dobijemo još jedno muško čedo,
koje će biti uteha duši našoj
i tobom naslednik naše države
i žezal starosti naše,
na koga ćemo položiti ruke i počinuti..."

MOLITVA VLADIKE NIKOLAJA NA PUTU ZA LOGOR SMRTI

Da se srpski narod oboži, složi i umnoži

Putujući za logor smrti Dahau, episkop Nikolaj Velimirović Žički na praznim listovima jevanđelja napisao je molitvu Svetom Savi.

"Svetitelju, oče naš Savo, moli Boga za nas: da se srpski narod oboži, složi i umnoži. Ti, koji si angelski živeo, apostolski propovedao i mučenički se borio i stradao, čuj danas usklike male srpske dece u Otadžbini i po celom svetu.
Tebi, duhovniče, koji si bio prvi ureditelj srpske crkve i ujedinitelj srpskog naroda, mole Ti se danas sveštenici srpski, izmučeni i napaćeni, po razorenim hramovima i po spaljenim zadužbinama Tvojim, po opustošenim selima i opustelim gradovima: ne ostavi nas, oče naš duhovni, no umoli blagog Hrista, da nam oprosti nemar naš i nemoć našu te nas sve oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si blagoslovio i krunisao prve kraljeve srpske u Žiči i koji si na hrišćanskom temelju utvrdio kraljevinu srpsku. Savo premudri, isprosi oproštaj i milost rodu Tvome, te da se oboži, složi i umnoži.
Tebi se mole bezbrojne matere srpske nad svežim grobovima svojih sinova i kćeri: Savo Sveti, roditelju naš duhovni, moli Hrista milostivoga, da deca naša, pokošena pre vremena kao neuzrelo žito, budu tamo gde si ti, u nebesnoj velikoj Srbiji, u raju sladosti, gde se ne zna za bolest, muku i smrt, i da se preostatak Srba na zemlji oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si bio neustrašivi pobornik pravde Božije i dobre volje među ljudima i narodima i borac protiv svake laži i nasilja, mole se danas srpski vojnici i vojenačalnici: pomozi nam, Sveti oče Savo, sa svom Nebesnom Srbijom, pomozi da istrajemo do kraja na putu koji vodi u život večni; kome si nas Ti kao Hristov učenik naučio i pomozi da se svi Srbi obože, slože i umnože.

Tebi, narodoljupče, na današnji Tvoj dan peva Ti pohvale sav srpski narod, potišten, ponižen, ostavljen od ljudi, neopran od krvi svoje, jecajući u ranama po bolnicama i tamnicama, na zgarištima svojih domova, po gorama i zbegovima, po kulačama i pešterama uzdiže Ti molitve: ne zaboravi nas Savo, putevoditelju naš no isprosi milost u Svevišnjeg Boga, da upokoji i proslavi milione novomučenika vere Tvoje i poštenja Tvoga, braće i dece naše, a nas preostale na zemlji da oboži, složi i umnoži.
Tebi evo uzdižemo srca i molimo Ti se: kao dostojni i uvenčani Svetac naš moli sa prečistom Bogorodicom i svim Svetim Hrista Boga za nas da se obožimo, složimo i umnožimo."
Amin. U Beču 27. januara 1945.

VLADIKA NIKOLAJ: ČUJ USKLIKE MALE SRPSKE DECE U OTADŽBINI I PO CELOM SVETU

BONUS VIDEO