NOVI POKUŠAJ PREVARE DRAGANA BJELOGRLIĆA: Šolakov glumac i Nova S pokušali tužbom da "uzmu" 430 miliona evra i to na prava koja NE POSEDUJU


IZVOR: Republika - 13.02.2024 | 22:40


Junajted medija i Nova TV, kao tužioci, postavili su zahtev za naknadu štete od 860 miliona KM (oko 430 miliona evra), tvrdeći da su serije distribuirane na sedam internet stranica i putem različitih tehnologija za emitovanje.

Foto: instagram.com/tanja_savic_private
NOVI POKUŠAJ PREVARE DRAGANA BJELOGRLIĆA: Šolakov glumac i Nova S pokušali tužbom da "uzmu" 430 miliona evra i to na prava koja NE POSEDUJU

Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, koji se povezao sa televizijskom stanicom Nova S, u vlasništvu Dragana Šolaka, pretrpeo je neuspeh u sudskom sporu u kojem su tražili enormnu sumu od 430 miliona evra za autorska prava na nekoliko popularnih serija.

Tužba je podneta protiv Amara Muslija, Bijeljinca optuženog da je neovlašćeno koristio prava i distribuirao nekoliko serija produciranih od strane Bjelogrlića, uključujući "Ubice mog oca", "Konak kod Himlije", "Žigosani u reketu" i druge, prenosi 24sedam.

Osnovni sud u Bijeljini doneo je prvostepenu presudu kojom je Amar Musli oslobođen optužbi. Advokatska kancelarija Goran S. Vasilić koja zastupa Muslija iznela je informaciju da je istraga uključivala postupak međunarodne pravne pomoći Rusije i SAD zbog distribucije sadržaja putem interneta.

Junajted medija i Nova TV, kao tužioci, postavili su zahtev za naknadu štete od 860 miliona KM (oko 430 miliona evra), tvrdeći da su serije distribuirane na sedam internet stranica i putem različitih tehnologija za emitovanje. Međutim, tokom istrage nisu pronađeni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje tužilaca.

Advokat Vasilić ističe da nije pronađen jasan ugovor o prenosu autorskih prava sa autorima serija na United Media i Nova TV, što dovodi u pitanje legitimnost njihovih zahteva za naknadu.

U konačnom zaključku, advokat ističe da praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuje da distribucija sadržaja putem hiperlinka ne predstavlja kršenje autorskih prava.

Ova presuda ponovo postavlja pitanje o odnosu između Bjelogrlića i Šolaka, sugerirajući da je Bjelogrlićeva politička povezanost s Šolakovom televizijskom stanicom možda motivisana ličnim interesima i profitom.

BONUS VIDEO