GUSTNADO UOČEN U SRBIJI: Evo o kakvoj je vremenskoj pojavi reč! (VIDEO)
IZVOR: Republika/A.K.G. - 18.04.2024 | 21:58
Reč je o vrtlogu koji liči na tornado.
U sredu popodne, na području između Crepaje i Padine, zabeležena je neobična meteorološka pojava koja je izazvala pažnju javnosti. Mnogi su prvobitno pomislili da je reč o tornado, trombi ili čak "pustinjskom đavolu", ali autor snimka je objasnio da je u pitanju gustnado. Ova pojava izazvala je veliko interesovanje i niz spekulacija o tome kako nastaje i kakva je njen intenzitet.
Kako nastaje gustnado?
Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, pružio je objašnjenje o nastanku gustnada. Prema njegovim rečima, gustnado se formira usled intenzivne silazne struje ili padavina iz grmljavinskog oblaka. Kada hladan vazduh iz olujnog oblaka dotakne zemljinu površinu, on se brzo širi u svim pravcima, stvarajući vrtložnu rotaciju koja podseća na tornado.
Razlika između gustnada i "pustinjskog đavola"
Važno je napomenuti da se gustnado razlikuje od tornada i trombi po tome što je vezano isključivo za zemlju, dok se tornado posmatra od baze oblaka do površine zemlje. Takođe, gostnado se proteže nekoliko desetina, najviše 100 metara od zemljine površine uvis, i nije povezano sa bazom oblaka. Sovilj je takođe istakao postojanje i treće meteorološke pojave, takozvanog funnel cloud-a ili levka, koji se javlja kao vrtloženje iz baze oblaka, ali ne doseže zemljinu površinu.
Brzina gustnada i njegova opasnost
Iako nije veoma opasna pojava, gustnado može dostići brzinu od oko 100 kilometara na sat u najjačim slučajevima. Sovilj je objasnio da ovo spada u najniže brzine na skali intenziteta tornada. Ipak, važno je napomenuti da gustnado nije dugotrajno i često ima manje brzine, što ga čini manje opasnim u poređenju sa tornadoima.
Uticao razvoj tehnologije na zabeležavanje ovakvih pojava
Sovilj je istakao da je razvoj tehnologije omogućio da se ovakve pojave zabeleže i podele sa širom javnošću. Pre mobilnih telefona, ovakve pojave su često prolazile neopaženo, a svedočenje o njihovom nastanku moglo se videti jedino kroz štete koje su ostavljale za sobom. Međutim, danas, zahvaljujući mobilnim telefonima i društvenim mrežama, svaka meteorološka pojava može biti zabeležena i brzo podešena, čime se povećava svest o ovakvim događajima.