HTEO NA ALJASKU, A SAD SU SVI U LIPARU! U POSETI ČETVOROČLANOJ PORODICI RUBEŽIĆ - Praznike slave u kući koju su dobili u akciji Ministarstva za brigu o selu

Foto: Privatna arhiva, Milan Obradović

HTEO NA ALJASKU, A SAD SU SVI U LIPARU! U POSETI ČETVOROČLANOJ PORODICI RUBEŽIĆ - Praznike slave u kući koju su dobili u akciji Ministarstva za brigu o selu

Za četvoročlanu porodicu Rubežić iz sela Lipar ovaj Vaskrs drugačiji je od prethodnih jer ga obeležavaju u svom domu. Marjana i Đorđe dobili su kuću na konkursu Ministarstva za brigu o selu, koje vodi Milan Krkobabić, pažljivo su je sređivali da im bude po meri, a naročito njihovim sinovima Vukašinu (4) i Vojinu (1). 

Raduju se prazniku jer očekuju punu kuću gostiju, prijatelja i familije.

BILO JE TESNO

Dvospratnica u selu Lipar kod Kule za Rubežiće mnogo je više od pukih zidova. Kako nam ovo dvoje mladih pričaju, ona je potpuno promenila njihove planove i tok života.

- Venčali smo se, dobili Vukašina i nastavili da živimo u zajednici sa suprugovom porodicom. Bilo je tesno. Nekoliko generacija pod istim krovom, svako sa svojim navikama i potrebama. Maštali smo da se odvojimo ali, iako smo oboje radili, nije bilo mogućnosti. Kupovina kuće bila je pusti san. Đorđe je zato prelomio, odlučio je da ode na Aljasku da radi. Već se prijavio u agenciju koja se bavi traženjem posla u inostranstvu kada smo u medijima videli da Ministarstvo za brigu o selu ima program dodele seoskih kuća mladima. Pomislili smo hajde da probamo. Pronašli smo kuću i odmah počeli da prikupljamo dokumente - priča Marjana.

Đorđe dodaje da je bio presrećan kad su stigle vesti da je kuća njihova i da će ostati u rodnom Liparu. Pre malo više od godinu dana dobili su i pojačanje, rodio im se Vojin, koji je imao sreće da od prvog dana živi pod svojim krovom.

- Selo su osnovali solunski dobrovoljci posle Prvog svetskog rata i među njima je bio i moj pradeda. Dobio je plac i zemlju od kralja Petra, a danas na ovom tlu i ja podižem svoje sinove - kaže Đorđe i dodaje da se bavi zemljoradnjom, obrađujući svoje i tuđe hektare.

MALI PREDAH

Od kada ima svoju kuću i okućnicu planira da posadi baštu, voćnjak i za porodičnu upotrebu nabavi živinu i stoku. Iako život na selu nije lak, Marjana supruga hvali da je izuzetno vredan i požrtvovan za porodicu i da se s njim ne plaši za budućnost.

Foto: Privatna arhiva

- Deda ima koke, pa za ovaj Vaskrs farbamo na desetine domaćih jaja. Nema ništa bolje nego kad deci možeš da spremiš zdravu hranu i omogućiš život u zdravom okruženju. Stariji sin uskoro polazi u vrtić, gde će ukupno biti 11 predškolaca od četiri do šest godina. U Liparu postoji i osnovna škola, ali u celom mestu je ukupno troje dece Vukašinove generacije. Verujem da će se i to promeniti nabolje - priča Marjana.

Još jedan razlog što se ovom Vaskrsu Rubežići toliko raduju jeste što će konačno svi da predahnu od posla, njive, radova oko kuće i okupe se uz punu trpezu.

Do sada useljeno gotovo 3.000 kuća

Ovo nije samo naseljavanje praznih kuća. Ovo je više od toga. To su pravi domovi za mlade porodice, njihov novi početak. Gotovo 3.000 porodica širom Srbije steklo je svoj krov nad glavom. Nastavljamo zajedno jer vi to tražite i očekujete, poručio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.

Do sada je zahvaljujući ovom programu 12.000 odraslih i dece dobilo krov nad glavom u selima širom Srbije. Interesovanje ne jenjava ni ove godine. Svakog dana stigne više od 10 prijava. Prvih 100 dobitnika kuća s okućnicom u 2024. nedavno je potpisalo ugovore i useljava se u svoje domove. Ministar Krkobabić je poručio da se slika Srbije munjevito menja, a da će novca za kupovinu seoskih kuća biti sve dok bude i mladih koji budu želeli da u selima žive.