Na Straževici umiru od posledica NATO bombi: CELO NASELJE POKOSIO RAK

Foto: ST/N. PANČIĆ

Žitelji Rakovice konstantno bili na udaru NATO agresora

U jednoj od kuća u Ulici ličkih brigada, ispod koje su vojne baze, živi Vera Milosavljević (65), koja je pre pet godina operisala rak bešike.

- Jedna sam od retkih koja je preživela borbu sa bombama i kancerom. Ostali su ili otišli, umrli ili se i dalje leče. U našem naselju u kućama koje su bile prve na udaru bombi i detonacija ima samo osam kuća, jedna je neuseljena. U ostalih šest, u svakoj je bar jedna osoba lečena ili umrla od raka. Ozračeni smo i razoreni u svakom smislu - počinje priču Vera.

GAĐANI SVIH 78 DANA

Ovaj deo Beograda gađan je tokom bombardovanja svih 78 dana, minimum dva puta dnevno. Posledice su nesagledive. Jedan od komšija operisao je rak na debelom crevu, komšinica iz ove ulice umrla je prošle godine od raka dojke, a potom i druga...

- Bio je u komšiluku jedan mladi bračni par sa dvoje dece. Majka im je obolela od leukemije i preminula. Danas smo saznali da je još jedan komšija krenuo na hemioterapiju. Najteže nam je palo kad je komšijin trogodišnji sinčić umro sa samo tri godine od leukemije, a svakodnevno se igrao na mestima gde su padali geleri - drhtavim glasom nastavlja Vera.

Njena prva komšinica Malina Aleksić (62) operisala je rak kože.

- Još sam istraumirana od operacije. Na licu sam imala neku bubuljicu koja je počela da curi. Prvo su me u Zavodu za kožno lečili nekim kremama, a onda kad sam otišla na VMA i hitno su me operisali. Lekari kažu da će biti još intervencija, a sada idem na hemioterapiju - kaže Malina, majka dvoje dece i baka troje unučadi.

BEZ KROVOVA

Posle bombardovanja skladišta "Jugopetrola", kažu, danima su se gušili.

- Vazduh nas je ubijao! Kada su gađali bazu, kao da sam učila da letim, iz jedne sobe odnelo me je u drugu. Slomila sam rame i lakat. Nakon što su gađali skladište "Jugopetrola", od hemikalija danima nismo mogli da dišemo, štipale su nas oči, suze su nam išle. Tada sam sina sklonila u vikendicu, što dalje odavde - seća se Vera.

Napominje kako su jednog jutra tokom bombardovanja osvanuli kao "kabriolet" naselje.

- Prvi krov odnele su mi bombe, drugi oluja, ovo mi je treći, valjda će poživeti - kaže Vera.

VOJNICI PRED SMRT PEVALI

Dve namučene žene sa Straževice Vera i Malina sećaju se i gotovo svakodnevnog stradanja vojnika.
- Bombe su padale na sve strane, a nemamo sklonište, podrum... Tunel sa vojskom bio je ispod naših kuća. Slušali smo vojnike kako pevaju: "Sveti i zakleti, vreme je za slobodu mreti...", dok smo mi u kućama plakali. Noć kad su gađali Generalštab, dve kolone vojnika su poginule, sve mladi momci od 18 i 19 godina, tuga božja - priča Vera.