NATO DECU POBIO U SNU! Godišnjica pogibije porodice Pavlović u Ralji kod Beograda!
IZVOR: M. J. - E. S. T. - 26.05.2024 | 09:00
Stefan (8) Pavlović tek proslavio rođendan, a njegova sestra Dajana (5) nije ga ni dočekala
Na današnji dan pre 25 godina NATO bombe su u Ralji ubile Stefana (8) i Dajanu (5) Pavlović, a njihov otac Vladimir (37) je nedelju dana kasnije podlegao teškim ranama. Došli su iz Novog Beograda u porodičnu vikendicu da bi bili bezbedniji, a zlotvori su ih i tu našli. Majka Branislava je preživela, ali sa strašnim posledicama.
DIREKTAN POGODAK
Bio je to direktan pogodak. U blizini njihove kuće, samo nekoliko stotina metara vazdušnom linijom nalazio se vojni objekat, ali napušten i ispražnjen još pre početka bombardovanja.
- Moja sestra Branislava i njen pokojni suprug Vladimir bili su zaposleni u IMT. Pošto je fabrika bila zatvorena zbog bombardovanja oni su se iz svog stana u Beogradu premestili u vikendicu u Ralji, smatrajući da je na selu bezbednije. Nažalost, nije bilo - rekao je beogradskim medijima Branislavin brat Branislav Milutinović, koji je za jednu noć izgubio sestrića, sestričinu i zeta.
Udar se desio pred ponoć. Pavlovići su te noći spavali u dva kreveta, otac sa sinom, a majka sa ćerkom. Kuća je sravnjena sa zemljom i ostao je samo betonski pod. Od eksplozije je stradala i susedna kuća u kojoj je poginula Vladimirova sestra od tetke Biljana Momčilović i teško ranjena njena majka Ljubinka Ivanović.
Smrt je stigla nagnutu nad sinom
Od eksplozije NATO bombe koja je te noći pre 20 godina sravnila vikendicu porodice Pavlović i odnela tri života, poginula je u susednoj kući i Branislavljeva sestra od tetke Biljana Momčilović (29), koju je smrt zadesila u momentu kad se nagla nad svog malog sina Nikolu, kog je detonacija izbacila kroz prozor.
Iz ruševina ovog zdanja izvučena je živa njena majka Ljubinka Ivanović, koja je od posledica ranjavanja izgubila vid.
ZAJEDNO U VEČNOSTI
- Deca su bila na mestu mrtva. Stefan je desetak dana pre toga, 16. maja, napunio osam godina, a njegova sestra Dajana nije dočekala peti rođendan. Iz ruševina i šuta su izvučena i tela njihovih roditelja Branislave i Vladimira i prebačeni su u Urgentni centar. Sestri je pukla lobanja, bila su joj polomljena rebra, ključne kosti, bila je na aparatima. Zet je imao stravične opekotine kojima je podlegao nedelju dana kasnije - svedočio je Branislav.
On, kao ujak, i Vladimirova majka Nadežda sahranili su sestriće i unučiće na groblju na Bežanijskoj kosi. Od 4. juna te 1999. zauvek je s njima i otac Vladimir.
Majka tek od 2010. izlazi na groblje
Branislava Pavlović, iako joj lekari nisu davali šanse, preživela je.
- Sestra je bila tri nedelje u komi. Međutim, kad se probudila, niko nije imao snage da joj saopšti da je čitava njena porodica ubijena. To joj je rečeno tek posle više od mesec dana i na neverovatno jakoj dozi sedativa. Lekari i zdravstveno osoblje nisu mogli to da joj kažu, pa sam morao ja u prisustvu čitavog medicinskog tima - pričao je Branislav.
Godinama je, kaže, odbijala da prihvati surovu istinu, verovala je da su joj deca i suprug u inostranstvu i da im je Branislav, mimo njenog znanja, pomogao da izvade pasoše i napuste zemlju. Odbijala je da uzima hranu, a tek od 2010. smogla je snage i počela da izlazi na groblje.