VITEZU LAZAREVE VOJSKE SPOMENIK NA VIDOVDAN! Rodna Pljevlja se odužuju velikom heroju s Košara
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 21.06.2024 | 20:17
Na svečanoj akademiji učestvovaće vladika Atanasije, Matija Bećković, a Peđi Leovcu u čast pevaće Beogradski sindikat i Danica Crnogorčević
Predrag Peđa Leovac, heroj sa Košara koji je na graničnom kamenu između Srbije i Albanije 14. aprila 1999. ostavio život za čast, slobodu, svoj narod i svoju zemlju, 28. juna, na Vidovdan, kako i dolikuje ratniku Lazareve vojske, dobiće spomenik u gradskom parku u centru Pljevalja.
JUNAČKA POGIBIJA
U organizaciji opštine Pljevlja i Kulturnog centra "Predrag Peđa Leovac", otkrivanju spomenika prethodiće Vidovdanska litija centralnim ulicama Pljevalja, a zatim i svečana akademija u kojoj će učestvovati vladika mileševski Atanasije, Predragov otac Mile Leovac, predsednik opštine Pljevlja dr Dario Vraneš, akademik Matija Bećković, Dejan Radojević, borac s Košara, operska diva Ljubica Vraneš.
Foto: Foto MOD
Kao završni čin bogatog programa, na trgu 13. jul, održaće se koncert s početkom u 21 časova, na kojem će nastupiti Beogradski sindikat i Danica Crnogorčević.
Pljevljaci, koji ne zaboravljaju svog velikog sugrađanina, i na ovaj način još jednom će odati sve počasti, poštovanje oficiru koji za sva vremena ostaje svetao primer budućim generacijama kako se bori za domovinu, kako se čuvaju obraz i čast.
Predrag Leovac, jedan od najvećih heroja Košara i rata 1999, komandir voda za intervencije 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa, poginuo je 14. aprila te godine, junački, u borbama u rejonu pogranične karaule uz među Srbije, odnosno tadašnje SRJ i Albanije, predvodeći svoje vojnike u jurišu, pokušaju da se povrati Maja Glava, važna kota u rejonu karaule.
Leovac je nepunih pola godine ranije, na Svetu Petku 1998, teško ranjen, geler mu je prošao kroz vilicu, operisan je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, posle samo sedam dana izašao je iz bolnice "da ne zauzima mesto teško ranjenim drugovima".
VRATIO SE NEZALEČEN
Vratio se u Pljevlja, nedeljama se, zbog težine povrede, hranio na slamčicu, samo tečnom hranom, prikupljao snagu, već u februaru, nedovoljno oporavljen, mršav, rešio je da se vrati na Košare. U komandi bataljona, kad su ga samo četiri meseca posle teškog ranjavanja videli da se vratio, nisu mogli da veruju svojim očima.
Majku Milicu, polazeći od kuće, vraćajući se na karaulu, poljubio je u čelo, rekao tek: "Ako se ne vratim, majko, ko će sačuvati onu decu gore!"
Dva meseca kasnije, pri pokušaju zauzimanja Maja Glave, pogođen je snajperom, metak mu je prošao kroz vrat, prekinuo lančić na kome je nosio krst. Saborci su ga na šatorskom krilu izvukli iz borbe, u neverovatno teškom poduhvatu izneli do karaule, izdahnuo je na putu prema bolnici u Đakovici. Bio je potporučnik, imao je samo 23 godine i četiri meseca.
Ostalo 300 maraka "za ne daj Bože"
Ulica u kojoj je živeo u Pljevljima nosi danas njegovo ime. U rodnom gradu je osnovan i Kulturni centar "Predrag Peđa Leovac", koji se bavi humanitarnim radom.
- Kada su Predragove lične stvari dopremljene u Pljevlja, njegovi su zatekli u oficirskoj beležnici kovertu sa 300 nemačkih maraka. To je bio novac koji mu je dao otac pri polasku na akademiju. Na koverti je pisalo: "Za ne daj Bože." Od toga su za večnu uspomenu kupljena dva prstena za njegova dva brata - pisale su Pljevaljske novine.
U minsko polje po izgubljenu pušku
Ono što je Leovca posle ranjavanja najviše mučilo je to što mu je u minskom polju ostala puška. Dok se oporavljao kod kuće, njegov otac Mile je telefonom rekao majoru Dušku Šljivančaninu da Peđa svaki dan pita za svoju pušku.
A onda se, u februaru 1999, iako nedovoljno oporavljen, Peđa uputio za Đakovicu, do Šljivančaninove kancelarije. Ne mareći za savete pretpostavljenog da nastavi oporavak, mršav kao grana, prvo je upitao za pušku.
- Vi ste rekli mom ocu da ste uzeli pušku, a niste je uzeli - kazao je Leovac.
Šljivančanin mu je tada odgovorio da vojska ima dosta "puščetina" i da joj treba nešto jače da gađaju agresora na većim daljinama.
- Gospodine kapetane, to nije puščetina, to je puška koju sam zadužio i ja idem da je uzmem - uzvratio je Peđa.
Iako deminiranje, zbog prevelikog rizika, nije bilo urađeno, Leovac se vratio u minsko polje, na mesto gde je ranjen, i uzeo izgubljeno oružje.