VIDOVDAN U SARAJEVU 1914, PRAZNIK POSLE KOJEG NIŠTA NIJE BILO ISTO NA CELOM SVETU - Dan kada je Gavrilo Princip ušao u istoriju

Foto: Profimedia/ Profimedia, Profimedia Akgimages Akg Profimedia, Wikipedia

VIDOVDAN U SARAJEVU 1914, PRAZNIK POSLE KOJEG NIŠTA NIJE BILO ISTO NA CELOM SVETU - Dan kada je Gavrilo Princip ušao u istoriju

Gavrilo Princip na Vidovdan 1914. pustio je u Sarajevu krv Austrougarskoj monarhiji, od čega će tamnica naroda crći u mukama u svetskom ratu, koji će sama izazvati u želji da pogubi Srbiju.

Tuberkulozni gimnazijalac, koji je s 18 godina već bio osuđen da umre, zadao je smrtni udarac monarhiji, koja je osam vekova tlačila male narode. Inspiraciju za atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda našao je u žrtvi Bogdana Žerajića, koji nije uspeo da ubije namesnika Bosne generala Marijana Varešanina, što je sam priznao u stihovima: "Al' pravo je reko pre Žerajić, soko sivi, ko hoće da živi, nek mre, ko hoće da mre, nek živi."

VEZA S CRNOM RUKOM

Odluku o atentatu na Franca Ferdinanda donelo je nekoliko đaka i radnika koji su se nalazili u Beogradu. Srpska vlada u to nije bila umešana, premijer Nikola Pašić je u govoru omladini rekao da Srbija posle balkanskih ratova neće biti spremna za novi 20 godina, a ambasador u Beču je upozorio da je putovanje Franca Ferdinanda rizično.
Čak ni Crna ruka nije znala šta se sprema i Dragutin Gavrilović Apis i major Voja Tankosić dali su zaverenicima oružje na svoju ruku jer su smatrali da će Austrougarska ionako napasti Srbiju. Ipak, dobro su pazili da zaverenici prilikom prelaska u Bosnu ne dođu u kontakt s bilo kojom državnom službom. Apis se kasnije predomislio i poručivao u Bosni mladim prijateljima da odustanu od atentata, ali uzalud.

Gimnazijalci Gavrilo Princip i Trifko Grabež i štamparski radnik Nedeljko Čabrinović uveli su u svoj krug nekoliko drugova. Na Vidovdan prvi pokušaj atentata, koji je izveo Čabrinović, nije uspeo. Kad se prestolonaslednik vraćao iz gradske većnice, drugi pokušaj izvršio je Gavrilo Princip. Njegovi meci, ispaljeni iz neposredne blizine, smrtno su ranili nadvojvodu i njegovu ženu, koja je bila slučajno pogođena.

MUČENI I PREBIJENI

Istragu je vodio sudija sarajevskog Okružnog suda Leo Pfefer. Krvavi i otečeni Čabrinović je sedeo na klupi uza zid, gledao ga prkosno i podrugljivo se smešio. U tom trenutku u sobu je uleteo detektiv i saopštio da je izvršen drugi atentat i da je nadvojvoda ranjen. Pfefer je ugledao policajce kako vode mladića niskog rasta, svog u krvi. Usled zlostavljanja bio je ovaj mladić kao satrven i teško je izgovarao reči zbog cijankalija, kojeg je popio u pokušaju da se ubije. Ipak, odgovarao je jasno na pitanja.

- Mene niko nije nagovarao na ovo delo niti sam s kim bio u dogovoru - rekao je Princip i kasnije dodao da mu je žao što je ubio vojvotkinju od Hoenberga jer mu to nije bila namera.

Čabrinović je priznao da je dve godine planirao atentat na nadvojvodu Ferdinanda jer je neprijatelj Slovena, a posebno Srba, te da stoga ne žali. On je tvrdio da je jedini atentator jer tada nije znao da je Princip uspeo ni da je uhapšen. Principov prijatelj Boro Jevtić kasnije je pričao da ga je nakon Sarajevskog atentata saslušavao mučitelj, koji je kao pepeljaru koristio Žerajićevu lobanju.
Svet je vrlo brzo ušao u vrtloge Prvog svetskog rata, koji je odneo na desetine miliona života, a mladi Gavrilo Princip nije živ dočekao da vidi plodove svoje žrtve pošto je poslednje godine rata preminuo u zatvoru u Terezinu u današnjoj Češkoj od posledica tuberkoloze uzrokovane lošim zatvorskim uslovima.