OTPAD IZ RUDNIKA LITIJUMA NE MOŽE DA ZAGADI VODU I ZEMLJIŠTE: Savremena tehnologija za projekat "Jadar"
IZVOR: Republika - 11.07.2024 | 15:14
Otpad bi bio odlagan na deponiji u dolini Štavice. To je značajno jer ta oblast nije u plavnom području.
Otpad iz rudnika „Jadar“ ne bi ugrozio životnu sredinu zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama koje bi bile primenjene tokom rada rudnika i fabrike. Iako protivnici ovog projekta tvrde da će otpad iz rudnika litijuma zagaditi vodu, činjenice govore nešto sasvim drugačije.
Nezavisni stručnjaci su u Studijama procene uticaja na životnu sredinu zaključili da je predviđena tehnologija odlaganja suvog otpada sa predviđenim merama zaštite u potpunosti izvodljiva i sa minimalnim uticajem na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Foto: Rio Tinto
ZAŠTO OTPAD NE MOŽE DA UGROZI VODE?
Otpad bi bio odlagan na deponiji u dolini Štavice. To je značajno jer ta oblast nije u plavnom području. Deponija bi imala zaštitne obloge debljine 5 metara, kako bi se sprečilo curenje.
Iako stanovništvo iz doline Jadra brine da bi otpad iz deponije ipak mogao da ugrozi vode i zemljište, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studija, objašnjava zašto to nije moguće.
- Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa - navodi profesor Knežević.
ŠTA JE FILTER POGAČA?
Sva prikupljena voda koja je došla u kontakt s otpadom bila bi prečišćena do nivoa kvaliteta rečne vode u koju bi se po potrebi ispuštala.
Jedan od primera savremene tehnologije koja bi bila prvi put primenjena u Srbiji, a koja se uveliko primenjuje u svetu, jeste sušenje i sabijanje otpada u čvrste diskove. Filtriranjem otpada pod pritiskom i sušenjem u rotacionoj peći dobijaju se „filter pogače“. Na taj način se povećava stabilnost deponije, a smanjuje se mogućnost zagađivanja podzemnih voda i tla.
Značajna mera je i to što bi se 50 odsto otpada upotrebilo za popunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime bi bila prepolovljena veličina deponije.
Ubrzani razvoj Srbije
Podzemni rudnik litijuma je velika razvojna šansa koja donosi nova radna mesta, veće prihode i opšti napredak. Samo budžet opštine Loznica bio bi dupliran. U fazi izgradnje rudnika bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom platom većom od 1.100 evra. Prihodi u budžet Srbije su procenjeni na 180 miliona evra godišnje. Ovako značajan projekat obično privlači brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Prema procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.