SAMO OVDE JOŠ RATUJU ČETNICI I PARTIZANI Fenomen podela u Srbiji osam decenija posle Drugog svetskog rata!
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 13.07.2024 | 21:30
Usred Novog Sada, 11. jula sukobili su se pripadnici radikalnih levičarskih grupa i oni koji su želeli da prikažu drugu stranu "istine" o Srebrenici
Prošlo je 79 godina od završetka Drugog svetskog rata, a i dalje se, izgleda, jedino ovde, i dalje prave (veštačke) podele na partizane i četnike i iniciraju besmisleni sukobi.
Naime, usred Novog Sada, na Trgu slobode, 11. jula sukobili su se pripadnici organizacija s desnog i levog političkog polja, pa su onda oni koji se predstavljaju kao antifašisti dobacivali parole: "Ustaše i četnici zajedno ste bežali", dok su drugi uzvikivali: "Novi Sad antiantifa grad", aludirajući na pokret Antifa, koji širom planete, uglavnom, pravi haos.
Graovac: Besmislene podele
Istoričar Srđan Graovac tvrdi da je utvrđivanje istorijskih činjenica preduslov za pomirenje, te da su dešavanja u Novom Sadu potvrda da sopstvenu istoriju ne poznajemo dovoljno:
- Sve dok se kroz ideološku prizmu posmatra istorija, zanemarivanjem istine, biće navijačkih pozicija. Ni kod srpskih istoričara nije došlo do saglasnosti oko činjenica, teško je očekivati da dođe u društvu. Razlog je što je komunistička istoriografija s jednog ideološkog aspekta sagledavala događaje. Zato i danas imamo mlade ljude koji odrastaju uz stereotipe da su postojali dobri partizani i zli četnici. A u našoj zemlji postojala su dva pokreta otpora - partizanski i ravnogorski - i oba su se borila za oslobođenje. Dogod kroz tu ideološku prizmu posmatramo sopstvenu istoriju i/ili dok je ne budemo bolje poznavali, imaćemo ovakve podele, koje su suštinski besmislene.
APSURD
Da apsurd bude veći, sve to, uz očigledno nepoznavanje istorije sopstvene države, jer su ovde delovala dva antinacistička pokreta otpora - partizanski i ravnogorski - i oba su se borila za oslobođenje zemlje.
Uz verbalne sukobe u Novom Sadu, bilo je i nekoliko manjih fizičkih obračuna, letele su i flaše na sve strane. Situacija se smirila nakon reakcije policije.
Za razliku od Srbije, svi u svetu, države učesnice Drugog svetskog rata, čak i direktne sukobljene strane, odavno su se izmirili, makar prividno, i nastavili u pravcu saradnje i razvoja. Da li je moguće da osam decenija posle tog rata jedino ovde deluju pojedini ekstremisti, praveći veštačke podele među građanima sopstvene države, pokušavajući da osujete i(li) okrnje uložen trud, naročito proteklih 12 godina, da se postigne jedinstvo srpskog naroda? Čemu to, šta je cilj i nije li vreme da se s tim konačno prekine?
- Nažalost, u našoj zemlji još postoje, doduše kvantitativno minorne, ali veoma agresivne i glasne ekstremističke organizacije i na levom i desnom političkom polu, koje zloupotrebljavaju uistinu tegobne procese i stanja iz naše bliže i dalje prošlosti - priča Ognjen Karanović, programski direktor Centra za društvenu stabilnost, za Republiku.
Đurđev: Napad navodnih antifašista
Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, smatra da je reč o agresivnoj manjini koja pokazuje da je spremna na sve totalitarne metode, uključujući i ogoljeno fizičko nasilje nad neistomišljenicima. Važno je, navodi za Srpski telegraf, uputiti apel državnim institucijama da se pozabave ovim huliganima i spreče nove incidente u budućnosti.
- Nije to bio sukob, već brutalan napad navodnih antifašista, a zapravo izrazito antisrpskih huligana na grupu momaka koji su samo na slobodan i demokratski način hteli da izraze svoje mišljenje o onome što se dešavalo u Srebrenici 1995. Napadači su zapravo fašisti i dosledni naslednici nekadašnjih Titovih komunista jer, baš kao i njihovi ideološki očevi, sarađuju s ustašama u napadima na interese države Srbije i srpskog naroda. Neće te i takve videti da govore o zločinima ustaša u Drugom svetskom ratu niti o zločinima nad Srbima u ratovima devedesetih.
Takav slučaj je i, kako dodaje, s odnosom prema događajima iz Drugog svetskog rata, kada su se sukobila dva antifaštistička pokreta otpora, građanski s Jugoslovenskom vojskom u otadžbini (četnici) na čelu i komunistički s Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije (partizani) na čelu:
- Tragedija tog građanskog rata predstavlja ideološku osnovu za antinacionalno i antidržavno delovanje tih današnjih ekstremističkih organizacija, koje nemaju program i ciljeve, svakako nemaju ni odgovornost prema narodu i državi, ali pokušavaju na bolnim istorijskim temama da mobilišu deo javnosti kako bi građane naše zemlje odvratili od državničke misije predsednika Srbije Aleksandra Vučića u njegovim naporima da očuva stabilnost i napredak srpske nacije i naše otadžbine.
Te grupacije, kostatuje Karanović, predstavljaju skupove zgubidana koji uglavnom žive od novčanih donacija stranih centara političke moći i tako bi trebalo da posmatramo i skup u Novom Sadu.
ŠTA JE NAJPREČE
Radoslav Milojičić Kena, poslanik SNS, kaže za naš da je cilj da se naprave podele i sukobi, kakvi su viđeni i u Novom Sadu, te slabljenje Srbije, izazivanje haosa i nestabilnosti:
- Srbiji su u ovom trenutku najpreči mir i stabilnost, a to može obezbediti samo predsednik Vučić, dosta je srpski narod ginuo zbog levice i desnice, zbog raznih podela finansiranih od naših dušmana, konačno imamo na čelu naše zemlje državnika koji je sve to prozreo i kome je Srbija iznad bilo čijeg interesa.