KORIDOR DO VIDOVDANA, MAKAR BIO KOZJA STAZA: Ofanziva koja je spasla Republiku Srpsku
IZVOR: Republika - 10.11.2024 | 12:25
Okidač su bili zločini nad Srbima u Posavini, smrt 12 banjalučkih beba i pretnja presecanjem teritorije RS
Situacija u Posavini je tokom aprila i maja 1992. bila veoma komplikovana i teška po srpski narod. Naime, samo osam kilometara je delilo hrvatske snage od spajanja - od Johovca, Kotorskog i Foče s Krnjinom, nakon čega bi za Srbe nastala situacija s nesagledivim posledicama.
ŠIRENJE ZONE
Time bi bio otvoren put za muslimansko-hrvatske snage od reke Save do Zenice i dalje prema Sarajevu. Opkoljenom i odsečenom narodu, s Banjalukom u centru, pretile su katastrofe. Međutim, naređen je proboj koridora, puta života i slobode. Toj slavnoj akciji nema zaborava ni danas, nakon više od 32 godine.
Prvi zločin u Sijekovcu
Organizovano, od početka marta 1992. hrvatske paravojne jedinice su prelazile most na Savi i polako zauzimale tadašnji Bosanski Brod. A prilikom osvajanja grada snage Hrvatskog veća odbrane su 26. marta napale selo Sijekovac i počinile prvi masovni zločin nad srpskim civilima u ratu u BiH.
Za samo sat vremena ubijeno je devetoro ljudi iz porodica Zečević, Milošević, Radanović i Trifunović. Zločinci su ih izvlačili iz kreveta i ubijali u kućama i dvorištima, pred očima majki i supruga.
Modriča, Derventa i okolna sela došli su pod vojnu upravu hrvatske vojske i HVO. Tako su se spojili sa snagama u Gradačcu, te presekli sve putne pravce koji iz Krajine vode prema Šamcu, Brčkom, Bijeljini, Srbiji i ostatku sveta.
Reč je o najčistijoj vojnoj akciji u Odbrambeno-otadžbinskom ratu za koju su okidač bili prvi masovni zločini nad srpskim civilima u Posavini i smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika.
- Nije bilo puno mogućnosti. Ili se prepustiti na milost i nemilost neprijatelju ili krenuti u borbu za put života. To je bio okidač za početak operacije "Koridor" i pravljenje puta života ili bitke za život - izjavio je svojevremeno general Momir Talić.
Foto: Printscreen
Njegova naredba: "Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru", koju je izdao tadašnjem komandantu taktičke grupe jedan Novici Simiću, ostaće večno u narodu i vojnim zapisima.
Krvavo plaćeno
Prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, u operaciji "Koridor" poginulo je 877 pripadnika Vojske Republike Srpske, 15 pripadnika MUP Srpske i 17 pripadnika MUP Republike Srpske Krajine.
Probojem koridora okončana je 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dela Srpske i Republike Srpske Krajine.
Načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa pukovnik Boško Kelečević je, sagledavši celu situaciju na frontu, predložio da se operativna zona korpusa proširi na Derventu, Brod, Odžak, Teslić, Doboj, Modriču, ali i Ozren i Trebavu. Posle opširne procene neprijatelja i stanja na teritoriji dao je i zvaničan naziv operaciji "Koridor 92".
PUT JE SLOBODAN
- Dva dana pre isteka roka, Vidovdana, pukovnik Novica Simić je izvršio komandnu zapovest koju je dobio od generala Momira Talića, koji je zahtevao koridor do 28. juna, jer neće da deca umiru - zapisao je Simić u knjizi u kojoj je do detalja opisao šta se dešavalo na posavskim ratištima.
Foto: Wikipedia
Napisao je i da su od dasaka pravili improvizovane putokaze na kojima su bojom pisali BGD i BL, te ih postavljali duž puta.
- Put je slobodan, sretno - glasile su reči pukovnika Novice Simića juna 1992. nakon oslobođenja Modriče.