VICEPREMIJER INSISTIRA NA ANGAŽOVANJU AMERIČKIH LOBISTA: Susret sa Trampom pola miliona dolara!
IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 18.06.2018 | 05:48
Pola miliona dolara otvorilo bi vrata Bele kuće i priliku da se susretom oči u oči sa američkim predsednikom Donaldom Trampom Srbija izbori za svoje interese kada je reč o Kosovu i Metohiji. Prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić u razgovoru za Srpski telegraf govorio je zašto insistira na angažovanju američkih lobista, o porukama iz Moskve, novim učesnicima u dijalogu između Beograda i Prištine...
Foto: ST/N. MANDIĆ
Kažete da su se tokom pregovora uvek "slučajno" pojavljivali Amerikanci?
- I pre pet godina su se pojavljivali. Tada je to bio Riker. Oni su kao bili logistička podrška dijalogu. Ketrin Ešton je imala dobre odnose sa Hilari Klinton, pa je s njima koordinirala. Moram da budem iskren, u to vreme su vršili pritisak na Prištinu da prihvati Briselski sporazum.
Sada Vašington ponovo dobija glavnu ulogu u pregovorima?
- To je želja Haradinaja. Oni računaju na Ameriku kao na nekog zaštitnika.
Postoje srpski delovi, postoje albanski delovi na Kosovu. Treba da dođe do određene linije razgraničenja
Šta Srbija sada treba da uradi?
- Treba raditi sa Trampom. Licemerno je ono što je radila naša opozicija. Prozivali su mene, Anu Brnabić, Vučića zbog nekih lobista, Levandovskog, koji je dolazio ovde. A onda imate vest da su Albanci na Kosovu sklopili ugovor sa agencijom, ljudima koji su bliski Trampu. Nama će sutra drugi biti krivi jer je neko došao do Trampa pre nas. U Americi se zna kako to funkcioniše. To je sistem lobiranja koji je zakonski, legalan, postoje ugovori, oni su javni, objavljuju se na sajtu ministarstva i moramo time da se bavimo.
Koliko bi to koštalo?
- Nama ne treba agencija za stvaranje dobrog imidža. Za mene nije pitanje da li treba da radimo s nekim. Treba! Samo je pitanje s kim. U vreme Vuka Jeremića i Koštunice imali smo ugovore s agencijama koje nisu ništa postigle, poput Podeste, koje su istovremeno radile i za Albance. To je bilo bacanje ili sklanjanje para. Ne vidim efekta. Pola miliona dolara i obezbedi se sastanak sa Trampom.
Foto: ST/N. MANDIĆ
Može li takav sastanak da reši situaciju?
- Ne možemo mi da izmenimo Stejt department, Kongres... To su već sklopljene svesti o svemu što se dešavalo u prošlosti. Ali možemo da pokušamo da radimo na uspostavljanju boljih veza sa administracijom. Tu mislim na Trampa, njegov tim, Pensa, Pompea. Radićemo na tome, insistiraću na tome. To je od 50.000 do 150.000 dolara mesečno. Nisu to basnoslovne sume koje Srbija ne može da obezbedi. Ali jako je bitno kome se daje.
Da zamislimo da smo dali pola miliona dolara, imamo susret sa Trampom, šta time Srbija dobija?
- Stvara se pozitivna klima da oni saslušaju i uvaže naša mišljenja o načinu razrešenja vezano za Kosovo. Nije to stvar mi nekoga platimo da bi on bio na našoj strani. Reč je da neko bude spreman da razgovara. Dosad to nismo imali, kad god se pokretalo pitanje Kosova, nisu hteli da pričaju o tome. Prvi put sa Trampovom administracijom smo uspeli da kažemo svoje mišljenje.
U Americi, i ne samo tamo, ceo Zapad misli da na Srbiju treba vršiti pritisak, pritisak, pritisak, dok ne priznamo Kosovo. To je pogrešna politika, pući će kao mehur od sapunice jer Srbija to neće da da.
Zapad misli da na Srbiju treba vršiti pritisak dok ne priznamo Kosovo. To je pogrešna politika, pući će kao mehur od sapunice
Piše se da Amerika predlaže da, uz formiranje, ZSO dobije jača ovlašćenja, a da zauzvrat Srbija pusti Kosovo u UN.
- Taj predlog je neko negde izneo, ali nikada zvanično u pismenoj formi. Svi se pozivaju na princip da nema promene granice, što je licemerno.
Foto: ST/N. MANDIĆ
Ako tražimo rešenje pola-pola, kojim nisu svi zadovoljni, ali ni nezadovoljni, koje je to rešenje?
- To će reći predsednik Vučić. Ja sam za to da se krene od situacije na terenu. Postoje srpski delovi, postoje albanski delovi na Kosovu. Treba da dođe do određene linije razgraničenja.
Dakle, podela?
- Ne želim da upotrebljavam te termine jer ne mislim da tu ima šta da se deli. Jednostavno, to je jedino realno rešenje koje ne podrazumeva sukobe, ratove.... Nije idealno, ali nisam čuo neko novo rešenje.
Kakav je stav Moskve?
- Imamo svakodnevne kontakte sa Rusijom. Bije se bitka oko carine, Uneska... Kada smo bili kod Putina, Lavrov je rekao da će Rusija učestvovati u dijalogu ako postoji takav predlog. Ako se širi format, tražili bismo da učestvuje Rusija.
Foto: ST/N. MANDIĆ
Najavljena su četiri nova povlačenja priznanja...
- Ko je najavio? Ja nisam. Evo, preko Srpskog telegrafa bih zamolio sve novinare da ne objavljuju neke stvari dok se one ne završe. Ono što trenutno najviše nervira zagovornike kosovske nezavisnosti jeste povlačenje kosovske nezavisnosti. Stalno mi govore da to nije bitno. Moj odgovor njima je: "Ako to nije bitno, pa što onda vršite pritisak." Često se desi da su ta najavljivanja kontraproduktivna.
Pominjete pritiske, ko koga pritiska?
- Ljudi koji bi da povuku priznanja trpe pritiske sa prištinske strane i sa zapada. Dosad su priznaje povukli Sao Tome i Principe, Surinam, Burundi i Gvineja Bisao. Radimo dalje. Postoji veliki broj lažnih priznanja. Kod mnogih od tih zemalja reč je o lažnim papirima, usmenim i pismenim obećanjima, bez ikakvih zakonskih procedura i odluka vlada tih zemalja. Postoji velika spremnost brojnih država da se o priznanju razgovara. Postavljam pitanje svojim prethodnicima zašto se time nisu bavili. Izgubili smo mnogo vremena, mnogo prijatelja.
Šta je najgori scenario, šta bi Srbiji moglo da se desi zbog nepopuštanja pod pritiscima?
- Može da se desi da ne uđemo u EU do 2025. To je najgore što može da se desi. Ali i kad bismo priznali Kosovo, ko nama garantuje da ćemo ući u EU do 2025. ako nam otvaraju po dva poglavlja na šest meseci. Drugo. EU će možda prestati da postoji za deset godina.