STRAVIČAN IZVEŠTAJ STEJT DEPARTMENTA: ŠIPTARI TERAJU SRPKINJE NA PROSTITUCIJU!

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Šiptarski vojnici

Kriminalne grupe na Kosovu prisiljavaju žene iz Albanije, Moldavije, Rumunije, Srbije i drugih evropskih zemalja na prostituisanje, a deca sa Kosova, iz Albanije i drugih susednih zemalja, prisiljena su da prosjače unutar Kosova.

Kosovo je u ovom izveštaju rangirano na "nivou dva", u kojem se nalazi i Srbija. U istom izveštajuocenjuje se i da Vlada Kosova "ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima", ali i da ona ulaže "značajne napore da to promeni".

Žene i devojke prisiljavaju na prostituciju u privatnim kućama i stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu, zajednice Roma, Aškalija i Egipćana su podložne prisilnom prosjačenju i trgovini ljudima, a u delu izveštaja o Albaniji dodaje se i da nevladine organizacije prijavljuju povećanje broja albanske dece izložene prinudnom radu na Kosovu.

U izveštaju o trgovini ljudima koji prenosi telegraf.rs, Stejt Department svaku zemlju postavlja na jedan od tri nivoa i to na osnovu stepena napora njihovih vlada da se pridržava minimalnih standarda za eliminaciju trgovine ljudima koji su sadržani u odeljku 108 izveštaja o trgovini ljudima. Iako je nivo 1 najviši rang, to ne znači da zemlja nema problem trgovine ljudima. Naprotiv, ocena "Tier 1" ukazuje da je vlada priznala da postoji trgovina ljudima, ali je načinila napore da reši problem i poštuje minimalne standarde u delu zaštite žrtve trgovine. Svake godine vlade moraju da pokažu znatan napredak u borbi protiv trgovine ljudima kako bi se održao rang nivoa 1.

U izveštaju se navodi da u ključnim oblastima nisu ispunjeni standardi. Sudije određuju blage kazne za osuđene trgovce ljudima, dok tužioci svode slučajeve trgovine ljudima na lakša krivična dela.

- Vlada nije razdvojila krivična dela trgovine ljudima i prekršaje u vezi sa trgovinom ljudima za statistiku krivičnog gonjenja i osuđivanje, najverovatnije uključujući slučajeve koji nisu vezani za trgovinu ljudima, poput "omogućavanja i prisiljavanja na prostituciju, seksualnog zlostavljanja dece i dečje pornografije" - navodi se u izveštaju.

Sudije su nastavile da donose presude ispod opšteg minimuma od pet godina zatvora, a jedan trgovac ljudima je dobio pet godina zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra (6.000 dolara).

- U 2016, tužioci su optužili dva policajca u odvojenim slučajevima zloupotrebe službenog položaja i seksualne eksploatacije žrtava trgovine ljudima. Suđenja su bila u toku na kraju perioda izveštavanja - navodi se u izveštaju.

U 2014. sudovi su osudili dvojicu službenika Ministarstva rada zbog zloupotrebe službenog položaja za izdavanje dozvola za rad za 22 radnika iz inostranstva, koji su kasnije identifikovani kao žrtve trgovine ljudima. Svaki službenik je dobio novčanu kaznu od 3.000 evra (3.600 dolara). Međutim, Osnovni sud je oslobodio dva službenika i dozvolio im da se vrate na svoja radna mesta. U 2016. tužioci su podneli žalbu protiv oslobađajuće presude, ali je Apelacioni sud odbio ovu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Izveštaj navodi i preciznu statistiku koja pokazuje da su povećani napori za primenu zakona.

- Kosovsko pravosuđe podnelo je 21 krivičnu prijavu u vezi sa trgovinom ljudima u 2017. (31 u 2016.); policija je uhapsila 28 osoba osumnjičenih za trgovinu ljudima (62 u 2016.) i 10 osoba osumnjičenih za "seksualnu eksploataciju žrtava trgovine ljudima" (18 u 2016.); krivično je gonjeno 27 optuženih (56 u 2016.), uključujući jednog optuženog za "seksualnu eksploataciju žrtve trgovine ljudima", sudovi su osudili 29 trgovaca ljudima (24 u 2016.)

U izveštaju se podseća i na još jedan slučaj u kojem su kosovske institucije sarađivale u istrazi sprovedenoj protiv vladinog zvaničnika koji je bio potencijalni saučesnik trgovine ljudima, ali nije prijavljeno da je do krivičnog gonjenja i presude došlo.

Vlada je usvojila listu indikatora trgovine ljudima, međutim, nedostaju smernice i proaktivna identifikacija žrtava prinudnog prosjačenja, naročito dece.

Ocenjuje se i da su uloženi napori "u cilju zaštite žrtava".

Identifikovane su 32 žrtve trgovine ljudima (36 u 2016.), od kojih su 18 bile žrtve u seks trafikingu, sedmoro prinudnom radu, troje prinudnom prosjačenju, četvoro je prinuđeno na „ropstvo i potčinjenost“ (26 u seks trafikingu, devetoro u prinudnom radu, a jedna žrtva „ropstva i potčinjenosti“ u 2016.); 19-oro dece (18-oro u 2016.); 29 žena i tri muškaraca (34 žena i dva muškaraca u 2016.); 25 sa Kosova, pet iz Albanije, jedan sa Filipina i jedan iz Moldavije.